ANALITIČARI O ODLUCI OSAM ZEMALJA DA NE DOZVOLE SRBIJI OTVARANJE KLASTERA 3! "To je direktan udar čak i na interese same Evropske unije"!
Osam zemalja EU je protiv preporuke Evropske komisije da se Srbiji omogući korak napred na evropskom putu. Naime, ambasadori EU raspravljali su juče o non-pejperu Evropske komisije u kojem se preporučuje otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom i tom prilikom osam država bilo je protiv otvaranja tog klastera.
Protiv su bile baltičke zemlje Letonija, Estonija i Litvanija, kao i Belgija, Holandija, Švedska, Bugarska i Hrvatska koje su kao glavne razloge navele nedostatak vladavine prava i neusklađivanje sa spoljnom politikom EU, odnosno neuvođenje sankcija Rusiji. Još tri zemlje izjasnile su se da nisu ubeđene da bi trebalo otvoriti klaster i to Luksemburg, Finska i Danska.
Srbija napravila pomake
Prethodno je Evropska komisija dala preporuku Savetu EU da bi u julu trebalo da se otvori Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom, a uzimajući u obzir napore Srbije u ključnim pitanjima i to što je trenutno obezbeđena ukupna ravnoteža neophodna za taj korak. Preporučivši otvaranje klastera, evropska komesarka za proširenje Marta Kos je naglasila da je Srbija u poslednje vreme napravila određene pomake, posebno kada je reč o reformi pravosuđa i sprovođenju preporuka ODIHR-a u vezi s izbornim procesom.
Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja kaže za Kurir da države koje su protiv otvaranja klastera 3 nisu svesne da na taj način rade direktno protiv interesa same EU, jer se u državama koje su kandidati kroz odlaganje evropskih integracija gubi podrška za članstvo.
- Ukoliko bi EU omogućila Srbiji da otvori Klaster 3, upotpunila bi pozitivnu poruku koja se šalje prethodnih meseci kroz različite inicijative da se države Zapadnog Balkana na određeni način integrišu u rad briselskih institucija i da se na njih u budućnosti ozbiljno računa. Posebno treba istaći da postoji jasan stav Evropske komisije da je Srbija ispunila tehničke uslove koji se odnose na Klaster 3.
Ipak, treba biti umereni optimista kada je u pitanju konačna odluka EU, jer je potreban konsenzus svih država članica. Iskustvo nam govori da pojedine države članice možda neće dati podršku, spekuliše se da je taj broj država između pet i osam, iz određenih političkih interesa, što bi onemogućilo otvaranje Klastera 3. Te države koje bi eventualno bile protiv nisu svesne da na taj način rade direktno protiv interesa same EU, jer se u državama koje su kandidati kroz odlaganje evropskih integracija gubi podrška za članstvo - upozorava Perišić.
On podseća da se nivo evroskepticizma u Srbiji zbog mnogih izneverenih očekivanja podigao u poslednjim godinama.
- I zbog toga ova saga koja se dešava u vezi sa Klasterom 3 može samo dodatno da produbi negativan odnos prema EU što usložnjava već dovoljno tešku geopolitičku situaciju u kojoj se ona nalazi. Naravno da i Srbija ima interes da krene u otvaranje poglavlja prvi put od 2021. godine, ali taj proces je dvosmeran. Ukoliko postoji politička volja u Srbiji da se završe započeti procesi u oblastima koje obuhvata Klaster 3, onda bi EU trebalo da nagradi te napore i na obostranu korist omogući Srbiji dalji evropski put - smatra naš sagovornik.
Politička šteta
I karijerni diplomata Zoran Milivojević naglašava za Kurir da je u ovom trenutku ključan interes EU da se proces pristupanja sa Srbijom deblokira. Kako napominje, za Srbiju je relevantan stav Evropske komisije zato što on odražava stavove zemalja članica.
- Ono što predlaže Evropska komisija je manje-više usaglašeno na nivou zemalja članica. Procena EU u ovom trenutku je da bi, ukoliko ne bi došlo do deblokade procesa pristupanja sa Srbijom, to moglo da proizvede dalju političku štetu u procesu proširenja na ovom prostoru, kao i geopolitičku, jer je nemoguće ovaj region integrisati bez Srbije. Srbija je ključna država. Ono što je Srbija učinila u zakonodavnoj dinamici i u prihvatanju preporuka Venecijanske komisije je dovoljan razlog i argument da se proces deblokira i da se klaster 3 deblokira - ocenjuje Milivojević.
Istovremeno sa preporukom Evropske komisije da se otvori klaster 3, u Evropskom parlamentu je održana rasprava o izveštaju o Srbiji, iza kojeg je stao izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula. Izveštaj, koji je juče usvojen, ponovo sadrži niz kritika na račun Srbije i njene vlasti zbog čega je Picula pozvao Komisiju da zaustavi isplatu u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.
- Kada je reč o Zapadnom Balkanu, ključna pozicija je Srbija. Deblokada sa Srbijom uvodi novi dinamiku i svakako je u interesu EU. U ovom trenutku interes EU ima prevagu u odnosu na ono što vidimo u Evropksom parlamentu. EP po pravilu zbog načina izbora poslanika i funkcionisanja, ne odražava stavove zemalja članica. U tom smislu je za Srbiju važna preporuka EK - poručio je Milivojević.
Govoreći o razlozima pojedinih država da se protive preporuci EK, Milivojević objašnjava da tu postoje pojedinačni interesi članica i da su na sceni još uvek politički uslovi vezani za sankcije prema Rusiji kada je reč o baltičkim zemljama. Prema njegovoj oceni, pronalaženje kompromisa će biti moguće, ukoliko interes EU i vodećih zemalja članica Francuske, Nemačke i Italije prevagne i bude u prvom planu.
Istoričar Stanislav Sretenović naglašava da preporuka Evropske komisije o otvaranju Klastera 3 ima mnogo veću i značajniju snagu od onoga o čemu se diskutuje u Evropskom parlamentu. Kako objašnjava, iako neki političari mogu da slušaju preporuke EP, na kraju se politička odluka u EU donosi unutar Saveta Evrope i Evropske komisije, jer su to dve institucije koje imaju najveću političku težinu.
- Tu se najčešće rešava pitanje u dogovoru velikih sila. U slučaju Srbije to je uvek dogovor Nemačke i Francuske. Nekada manje zemlje mogu da budu vrlo oštre prema Srbiji, ali u krajnjem zbiru se priklanjaju onome što nemačko-francuski par odluči - izjavio je Sretenović.
