SRBIJA ČEKA KLASTER 3, A BRISEL ŠALJE NOVU PORUKU: Analitičari otkrili šta stoji iza blokade EU: "Srbija se često pogrešno posmatra kroz prizmu ruskog uticaja"
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je Srbija, kada je reč o otvaranju klastera 3, razumela poruku Evropske unije i da se ne ljuti, ali da je ipak važnije to što u Srbiji raste životni standard građana i što smo po visini primanja ispred regiona i nekih članica EU. Ističe i da su samo dve ili tri zemlje EU bile snažno protiv toga da se otvori klaster 3, dok su druge države iznosile pojedine zamerke.
Više o ovoj temi, za emisiju "Puls Srbije", govorili su Zoran Milivojević, karijerni diplomata i dr Rajko Petrović, politikolog.
- Za mene su vesti iz Brisela bile očekivane, zato što već duže vreme postoji grupa zemalja koja se protivi deblokadi procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Međutim, važno je naglasiti da među osam država koje su bile protiv ne postoje isti motivi. Zapravo, nemaju jednu zajedničku tačku. Baltičke zemlje, severne članice i zemlje Beneluksa imaju zajednički stav kada je reč o odnosu Srbije prema Rusiji. Njihov fokus je na usklađivanju spoljne i bezbednosne politike sa Evropskom unijom, odnosno na pitanju uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji - rekao je Milivojević.
Različiti motivi država koje su blokirale otvaranje Klastera 3
Milivojević je objasnio da zemlje koje su se usprotivile otvaranju Klastera 3 nisu imale iste razloge za takvu odluku.
- Kada je reč o Hrvatskoj i Bugarskoj, razlozi su drugačiji. To je nastavak politike koja traje još od početka pristupnih pregovora Srbije 2014. godine. Hrvatska je još tada jasno stavila do znanja da će pregovarački proces koristiti i za otvaranje bilateralnih pitanja, poput položaja manjina, granice i drugih otvorenih tema između dve države. Bugarska, sa druge strane, godinama ukazuje na pitanja koja se odnose na položaj bugarske manjine u Srbiji. Zbog toga njihovi motivi nisu isti kao kod ostalih zemalja koje insistiraju na usklađivanju sa politikom prema Rusiji - kaže on.
Petrović je nadovezao da se iza odluke o proširenju Evropske unije kriju dublje političke i geopolitičke razlike među državama članicama, koje različito gledaju na budućnost procesa proširenja.
- Situacija je veoma kompleksna. Unutar Evropske unije već godinama postoje ozbiljna neslaganja oko toga da li bi Srbija, ali i druge zemlje kandidati, trebalo da postanu punopravne članice. Ta razmimoilaženja nisu nova i prisutna su još od perioda rasprava o Lisabonskom ugovoru, kada su pojedine države na referendumima odbile njegovo usvajanje. Danas je pitanje proširenja Evropske unije pre svega geopolitičko pitanje. U tom kontekstu mogu se uočiti dve različite struje unutar same Unije - naveo je.
- S jedne strane nalaze se Evropska komisija i pojedini vodeći evropski zvaničnici koji smatraju da bi proces proširenja trebalo nastaviti, jer ocenjuju da na delovima evropskog kontinenta koji nisu deo Evropske unije postoji geopolitički prostor koji druge velike sile mogu da iskoriste. S druge strane su pojedine članice, pre svega zemlje Beneluksa, Skandinavije i baltičke države, koje pitanja spoljne i bezbednosne politike posmatraju kroz odnos prema Rusiji. U tim državama postoji izražen bezbednosni oprez zbog mogućeg ruskog uticaja na evropskom kontinentu, a Srbija se, po mom mišljenju, često pogrešno posmatra kroz tu prizmu - za emisiju "Puls Srbije", objasnio je Petrović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
