DA LI JE SRBIJA ZASTALA NA PUTU KA EU? U "Usijanju" otvorena rasprava o Klasteru 3: Stručnjaci podeljeni oko razloga blokade
O tome su u emisiji "Usijanje" na Kurir televiziji govorili politikolog Vladimir Kljajić, Marko Matić iz Centra za odgovorne medije i Ljubomir Đurić iz Centra za nacionalnu politiku.
Kljajić je ocenio da među državama članicama Evropske unije postoje različiti razlozi zbog kojih deo njih smatra da je prerano za otvaranje Klastera 3.
- Imamo već, mislim, osam država koje su glasale ili će najverovatnije glasati protiv. Nijedna od njih nije rekla da Srbija ne treba da postane članica Evropske unije, ali svaka ima svoje razloge. Kada govorimo o državama Beneluksa, pre svega Holandiji, Švedskoj i Danskoj, one kao ključni uslov ističu vladavinu prava. Sa druge strane, baltičke države zbog sopstvene bezbednosne percepcije insistiraju na usklađivanju spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom, odnosno na uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji - rekao je Kljajić.
On je istakao da je Srbija ostvarila napredak u usklađivanju spoljne i vizne politike sa Evropskom unijom, ali da pojedina pitanja i dalje predstavljaju prepreku.
- Dobro je što najveće evropske države, poput Nemačke, Francuske, Italije i Španije, smatraju da su stvoreni i tehnički i politički uslovi za otvaranje Klastera 3. One podržavaju nastavak pregovora sa Srbijom - naveo je.
Govoreći o samitu u Tivtu, Kljajić je podsetio na inicijativu Francuske i Nemačke za fazno pristupanje Evropskoj uniji.
- Ideja je da države budu nagrađene za sprovedene reforme i pre punopravnog članstva. Srbija ima prostor da ubrza reforme, posebno kroz Plan rasta za Zapadni Balkan. Do sada je povučena samo jedna tranša sredstava, dok je majska propuštena, što može dovesti do toga da deo novca bude preusmeren drugim kandidatima. Zato je važno nastaviti reforme, naročito u oblastima koje Evropska unija prati kroz Plan rasta - rekao je Kljajić.
On je dodao da Evropska unija i dalje ukazuje na pitanja korupcije, vladavine prava, slobode medija i izbora Saveta REM-a, ali smatra da se pojedinim temama daje veći značaj nego što će imati konkretan uticaj na život građana.
Srbija je položila sve tehničke kriterijume
Marko Matić ocenio je da Evropska komisija i Evropski savet imaju različite uloge u procesu pristupanja, zbog čega preporuka Komisije nije bila dovoljna za otvaranje Klastera.
- Evropska komisija procenjuje tehničke kriterijume i tu je Srbija položila ispit. Međutim, Evropski savet procenjuje političke kriterijume, a svaka država članica ima pravo veta i vodi računa o sopstvenim interesima. Problem nije jedna država, već činjenica da ih je sada osam protiv, dok ih je pre nekoliko meseci bilo šest - rekao je Matić.
On smatra da sankcije Rusiji nisu glavni razlog zbog kojeg Klaster 3 nije otvoren.
- Često se govori da je ključni problem to što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali to nije tačno. To pitanje nije na prvom mestu. Ključni problemi su nazadovanje u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i propaganda protiv Evropske unije u kojoj, po mom mišljenju, učestvuju pojedini visoki državni funkcioneri. Takve poruke u Briselu ne doživljavaju kao privatne stavove ministara, već kao signal države - rekao je Matić.
Dodao je da brojna ministarstva ulažu veliki napor u proces evropskih integracija, ali da izjave pojedinih članova Vlade mogu da ugroze taj rad.
- Ministarstvo za evropske integracije, Ministarstvo spoljnih poslova i druga ministarstva uradili su ogroman posao. Upravo zato ne bi smelo da se dozvoli da neodgovorne političke poruke ponište rezultate koji su ostvareni u procesu evropskih integracija - istakao je Matić.
Otvaranje klastera znači da su ispunjeni početni uslovi
Ljubomir Đurić ocenio je da tehnički i politički kriterijumi u procesu pristupanja Evropskoj uniji ne mogu da se posmatraju odvojeno.
- Ne postoji mogućnost da kažete da ste ispunili tehničke uslove, ali ne i političke, pa da vam se to oprosti. Tako funkcioniše Evropska unija. Pravila važe za sve države kandidate - rekao je Đurić.
On je naglasio da je Klaster 1, koji obuhvata vladavinu prava, najvažniji u čitavom pregovaračkom procesu.
- Sve primedbe koje se odnose na vladavinu prava vezane su upravo za prvi klaster, koji se prvi otvara i poslednji zatvara. Što se tiče usklađivanja spoljne politike sa Evropskom unijom, uključujući odnos prema Rusiji, to jeste politički zahtev koji će ostati prisutan. Ako želite članstvo u Evropskoj uniji, morate usklađivati svoju politiku sa politikom Evropske unije - naveo je Đurić.
On je dodao da preporuka Evropske komisije predstavlja samo prvi korak.
- Otvaranje klastera znači da su ispunjeni početni uslovi. Posle toga sledi provera kako se reforme sprovode u praksi, da li daju rezultate i tek nakon toga može da se razgovara o zatvaranju klastera. Zbog toga ovaj proces ne završava otvaranjem pregovaračkog poglavlja, već tek tada ulazi u novu fazu - zaključio je Đurić u emisiji "Usijanje" na Kurir televiziji.
Kurir.rs
