"SRBIJA JE SPREMNA I DA OTVORI I DA ZATVORI KLASTER 3" Analitičari: Otvaranje bi bilo značajan politički signal
Da li će Srbija uskoro otvoriti Klaster 3 i koliko na evropske integracije utiču geopolitičke okolnosti, bile su neke od tema emisije "Usijanje", u kojoj su gostovali Aleksandar Šešelj, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Marko Miškeljin iz Centra za društvenu stabilnost i Sava Stambolić, politički analitičar.
"Klaster 3 je pre svega političko pitanje"
Govoreći o evropskim integracijama Srbije, Marko Miškeljin ocenio je da je Srbija tehnički ispunila ono što se od nje očekuje, ali da konačnu odluku ipak donose države članice Evropske unije.
- Srbija je u potpunosti spremna, ako govorimo o tehničkim stvarima, ne samo da otvori, već praktično i da zatvori Klaster 3. Govorimo o oblastima na kojima se radi godinama, a dva poglavlja iz tog klastera već su zatvorena. Međutim, u krajnjoj instanci prevagu odnosi politička odluka svake pojedinačne članice Evropske unije - rekao je Miškeljin.
Kako je dodao, Evropska komisija već godinama potvrđuje da je Srbija ispunila neophodne reforme.
- Već šesti put dobijamo preporuku Evropske komisije za otvaranje Klastera 3. Oni koji imaju mehanizme da provere sprovođenje reformi potvrđuju da je Srbija uradila svoj deo posla. Upravo zato činjenica da klaster nije otvoren pokazuje da je reč o političkoj, a ne tehničkoj odluci - istakao je on.
Miškeljin smatra da bi otvaranje Klastera 3 bilo značajno pre svega kao politički signal.
- To možda ne bi bio epohalan korak u pregovorima, ali bi bio važna poruka i građanima Srbije i međunarodnim partnerima da je napredak naše zemlje prepoznat - naveo je.
Šešelj: "Geopolitika je jedino važna"
Aleksandar Šešelj ocenio je da pitanje proširenja Evropske unije zavisi pre svega od međunarodnih okolnosti.
- Geopolitički kontekst je jedini bitan. Svi kriterijumi, poglavlja i klasteri su manje važni. Kroz istoriju smo videli da su pojedine države ulazile u Evropsku uniju kada je to odgovaralo geopolitičkim interesima, a ne zato što su ispunile svaki standard - rekao je Šešelj.
On smatra da se odluke o proširenju ne donose isključivo na osnovu reformi.
- Ne treba da se zavaravamo da postoji nešto što Srbija može dodatno da uradi kako bi automatski postala članica Evropske unije. Na kraju će presuditi politička procena i geopolitički interesi - rekao je Šešelj.
"Prisustvo, ali bez svrstavanja"
Govoreći o poseti predsednika Aleksandra Vučića Kijevu i odluci Srbije da ne potpiše Kijevsku deklaraciju, Sava Stambolić ocenio je da je Srbija pokazala kontinuitet svoje spoljne politike.
- Veliki uspeh naše spoljne politike jeste što smo uspeli da sačuvamo vojnu neutralnost. Srbija nije slala vojnu pomoć i zadržala je pravo da samostalno donosi odluke. To je pokazatelj da država vodi računa o svojim interesima - rekao je Stambolić.
On je ocenio da je pristup Srbije moguće opisati kao "prisustvo, ali bez saglašavanja".
- Predsednik Vučić odlazi na važne međunarodne skupove, razgovara sa svim partnerima, ali istovremeno zadržava pravo da ne podrži ono što nije u skladu sa državnim interesima Srbije. To pokazuje stratešku autonomiju i pokušaj da se sačuva balans u veoma složenim međunarodnim okolnostima - naveo je Stambolić.
Sličan stav izneo je i Miškeljin.
- Odluka Srbije da ne potpiše Kijevsku deklaraciju pokazala je da država ima kičmu u svojoj politici. Istovremeno, Srbija nije zaboravila ni istorijske odnose sa Ukrajinom i pokazala je da može da bude i principijelna i pragmatična kada je reč o međunarodnom pravu i zaštiti teritorijalnog integriteta - rekao je on.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
