"OVO NIJE RAT SAMO RUSIJE I UKRAJINE, VEĆ MNOGO ŠIRI SUKOB!" Gosti Pulsa Srbije vikend otkrili šta se krije iza novog saveza "Koalicije voljnih"
Dok se bezbednosna mapa Evrope i našeg neposrednog okruženja ubrzano menja, Balkan ponovo postaje poligon za povlačenje jasnih crta i strateških linija. Povod za našu analizu je "Koalicija voljnih" - bezbednosni blok formiran sa jasnim ciljem odgovora na goruće globalne pretnje.
Ali, unutar samog Balkana došlo je do neočekivanog rascepa. Zašto je Bugarska zvanično rekla "ne" i odbila učešće u ovoj koaliciji, dok je Severna Makedonija ekspresno prihvatila poziv? Gde je u svemu tome Srbija, koja ostaje čvrsto pri stavu vojne neutralnosti, uprkos bezbednosnim kretanjima koja nas bukvalno okružuju?
O ovoj temi su u emisiji "Puls Srbije vikend", kod voditeljke Milice Janković, govorili: Ilija Kajtez, sociolog i stručnjak za bezbednost, pukovnik u penziji Srbobran Radić, Veselin Šljivančanin, oficir JNA u penziji i Ljuban Karan, bivši potpukovnik KOS-a
- Vidite, to je ideja koju su pokrenule Velika Britanija i Nemačka, a odmah nam je jasno i zašto Srbija nije pristupila tome. Pored Francuske, to su zemlje koje predstavljaju kičmu takozvanog evropskog dela NATO-a, a kasnije su im se priključile i druge države. Međutim, iza tog naizgled benignog naziva "Koalicija voljnih", zapravo se krije antiruska koalicija, odnosno ideja evropskih zemalja i Velike Britanije, koja je izašla iz Evropske unije, da se na prostoru Ukrajine, svim raspoloživim sredstvima, suprotstave Rusiji. Njihov cilj je, kako se može zaključiti iz njihovih poteza, da Rusiju iscrpe i oslabe kako bi kasnije ostvarili određene političke ciljeve - rekao je Kajtez.
Poruke o novom bezbednosnom poretku
Kako je ocenio, izjave evropskih lidera o mogućem budućem sukobu sa Rusijom treba posmatrati u širem kontekstu aktuelnih bezbednosnih promena.
- Ono što je posebno opasno jeste kada čujete vodeće evropske lidere koji govore da bi Rusija za tri, četiri ili pet godina mogla da bude spremna da napadne Evropu. Taj narativ se ponavlja praktično od početka sukoba, i po mom mišljenju, nije realan. Treba ga posmatrati drugačije - kao poruku da se oni pripremaju i da im je potrebno nekoliko godina kako bi ojačali svoje kapacitete i bili spremni za potencijalni sukob sa Rusijom. Svedoci smo različitih tumačenja i poruka koje dolaze sa Zapada, ali Srbima takvi narativi nisu nepoznati. Mi smo poslednjih 35 godina imali iskustva sa različitim političkim pritiscima i tumačenjima događaja - kaže on.
Šljivančanin se osvrnuo na sastav nove koalicije i ukazao na postojeće vojne saveze koji već imaju ulogu u aktuelnom sukobu.
- Sam naziv "Koalicija voljnih" odmah otvara pitanje - voljnih za šta? Ko su ti koji su se okupili i koji su spremni da učestvuju u tome? Kada pogledate informacije koje su dostupne, govori se o 35, 37 zemalja. Vidimo da je Bugarska odbila učešće, dok je Severna Makedonija, prihvatila poziv. Međutim, moramo da imamo u vidu da već postoji velika vojna koalicija - NATO pakt. Sve te zemlje već podržavaju Ukrajinu u sukobu sa Rusijom - naveo je.
- Zanimljivo je da su i Bugarska i Severna Makedonija članice NATO-a. Sve one već pružaju podršku Ukrajini, a sada se govori o uključivanju dodatnih zemalja koje bi trebalo da pomognu. Nisam video da se u tim planovima pominju neke druge krize, poput Bliskog istoka, već je glavni fokus upravo sukob Rusije i Ukrajine, odnosno odnosi Rusije i Evrope. Zanimljivo je i to što je predsednik SAD Donald Tramp u više navrata govorio da Evropa mora više da preuzme odgovornost za sopstvenu bezbednost, uz poruku da NATO ne može uvek da zavisi od Amerike. Vidimo i kako se sada odvijaju određene akcije širom sveta i kakve posledice one imaju - istakao je.
Karan je naveo da različiti stavovi među članicama velikih saveza otvaraju prostor za formiranje manjih grupa država spremnih na zajedničko delovanje.
- Sam naziv "Koalicija voljnih" nastao je upravo zbog toga što je bilo potrebno pronaći one države koje su spremne da učestvuju. Nisu sve zemlje Evropske unije saglasne oko politike prema Rusiji, kao što ni sve članice NATO-a nemaju potpuno jedinstven stav. NATO pakt ima jednu veliku slabost koja se ogleda u tome što odluke donosi konsenzusom. Ne postoji centralna komanda koja može da naredi svim članicama šta treba da urade. Kada nema jedinstvenog mišljenja, donošenje odluka postaje mnogo teže. Zato nije iznenađenje što se formiraju manje grupe država koje su spremne da deluju zajedno - rekao je.
- Zanimljivo je da se oko ove koalicije okupljaju zemlje koje imaju, čini se, samo jedan zajednički cilj. Upravo zato se postavlja pitanje - zašto je uopšte bila potrebna takva koalicija? Ko god posmatra sukob Rusije i Ukrajine samo kao rat dve države, ne sagledava širu sliku. Ovde postoje različiti nivoi sukoba. Jedan je direktni, konvencionalni rat na terenu, ali on je samo deo mnogo šireg hibridnog rata. Taj širi sukob obuhvata propagandu, političke pritiske, ekonomsku izolaciju, zabrane trgovine, obaveštajne operacije, diverzije i različite vrste napada. Konvencionalni rat je samo jedan segment mnogo šireg geopolitičkog sukoba - naveo je.
Nova bezbednosna računica u regionu
Radić je ocenio da uključivanje Severne Makedonije vidi kao deo šireg povezivanja država i jačanja bezbednosnih struktura u regionu.
- Dakle, ovo je jedna sasvim nova koncepcija i doktrina pristupa ispitivanju budućih strateških ciljeva NATO-a. Nije slučajno što se sada Severna Makedonija nalazi u fokusu. Do sada su je držali nekako po strani, a sada, kako bi dodatno povezali prostor oko Srbije, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koje nisu u sastavu NATO-a, odlučili su da na neki način apsorbuju i Severnu Makedoniju u taj širi bezbednosni okvir. Cilj je da se povežu jače i bolje u svakom smislu - kaže.
- Mislim da Severna Makedonija nije znala u šta je ušla. Oni nisu pitali narod. Tu se uglavnom pita politički vrh koji donosi odluke. Danas, pogledajte situaciju u celom svetu, posebno na evropskom kontinentu - ko pita običan narod? Treba samo da se zapitamo kako ljudi žele da žive. Ne živimo mi milionima godina, svaka generacija ima ograničen vek i treba da razmišlja sociološki, psihološki i emocionalno o posledicama odluka koje se donose. Ova "Koalicija voljnih" računa na to da, ako građani nisu spremni da učestvuju u ratu ukoliko do njega dođe, ispita puteve, pravce i načine delovanja u slučaju potrebe za angažovanjem NATO snaga - za emisiju "Puls Srbije vikend", zaključio je Radić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
