KO STOJI IZA STUDENTSKE LISTE? Drecun za Kurir TV: Neko vuče konce, a javnost ima pravo da zna ko donosi odluke
Gosti emisije "Redakcija" kod voditeljke Olje Lazarević analizirali su politička dešavanja prethodnih dana, sednicu Skupštine Srbije na kojoj se raspravljalo o nepoverenju Vladi, ali i pitanja koja su otvorena u javnosti - od tvrdnji ministra finansija Siniše Malog o poslovima Miroslava Aleksića, preko studentske liste, do uloge različitih političkih aktera u aktuelnim procesima.
O ovim temama govorili su Milovan Drecun, predsednik Skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove, i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije i predsednik Filozofskog društva Sofos.
"Najgore je kad čovek nema sopstvenu savest"
Govoreći o raspravi u parlamentu i navodima koje je izneo ministar finansija Siniša Mali, Milovan Drecun ocenio je da se, kako je rekao, radi o pitanjima koja su već godinama prisutna u javnosti.
- Pa godinama je to poznato, i za Aleksića i za mnoge druge. Evo, Đilas se javno hvali da je zaradio 600 miliona evra dok je bio na vlasti, i to kao nije bila zloupotreba položaja na kom se nalazio. Meni je veoma interesantno kada gledam ljude koji su nekada bili vlast, a za vreme njihove vladavine Srbija je, po mom mišljenju, bila devastirana, razorena, opljačkana i uništena. Kao da nismo postojali. I sada ti ljudi bez trunke savesti izlaze i govore drugima "drž'te lopova" - rekao je Drecun.
On je dodao da, prema njegovom mišljenju, deo političkih aktera ne pokazuje odgovornost za period kada su bili na vlasti.
- To pokazuje koliko su neki ljudi, po mom mišljenju, izgubili osećaj odgovornosti. Najgore je kada čovek nema sopstvenu savest, kada ne može da oseti grižu savest za ono što je loše urađeno. Mene je iskreno iznenadilo kada sam slušao kolegu Aleksića toliko dugo. Posle takve količine izjava, optužbi i tvrdnji čoveku treba vreme da se mentalno resetuje. Ne možete čitav dan da slušate stvari koje smatrate lažima i poluistinama, a da ostanete potpuno mirni - rekao je on.
Slučaj Generalštab
Drecun se posebno osvrnuo na razlog zbog kog je, kako je rekao, inicijalno pokrenuta rasprava o nepoverenju Vladi.
- Meni je mnogo interesantniji sam povod za ovu sednicu. Inicijalni predlog je bio rasprava o nepoverenju Vladi, a kao razlog je navedena afera Generalštab. Ako hoćemo da analiziramo tu navodnu aferu, po meni je to veoma dobro konstruisana hibridna operacija zasnovana na lažima i poluistinama - rekao je Drecun.
Kako je dodao, smatra da različiti akteri imaju različite uloge u takvom delovanju.
- Imate tajkunske medije koji su zaduženi za medijski deo, imate deo nevladinih organizacija koje rade kampanju na društvenim mrežama, imate deo opozicionih stranaka, a imate i ono što je po meni ključna stvar - deo pravosuđa koji se uključuje u određenom trenutku. To nije samo unutrašnja politička borba, već nešto što ima širi geopolitički kontekst - istakao je.
"Cilj je bio da se zaustavi strateški dijalog sa SAD"
Drecun je ocenio da je, prema njegovom viđenju, cilj određenih procesa bio da se ugrozi približavanje Srbije američkoj administraciji.
- Cilj je bio da se onemoguće poslovni interesi i poslovanje porodice predsednika Trampa, odnosno projekti koji bi mogli da dovedu do snažnijeg političkog približavanja Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Mi bismo imali veoma snažan politički kontakt sa administracijom Donalda Trampa, što bi Srbiji moglo da donese određene benefite - naveo je on.
Drecun je dodao da smatra da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspeo da diplomatskim aktivnostima prevaziđe deo problema.
- U jednom trenutku su uspeli da naprave štetu, ali je predsednik Vučić uspeo da ih nadigra. Kroz snažne diplomatske aktivnosti omogućio je da strateški dijalog Srbije i SAD ipak počne. Mnogo toga javnost nije videla, ali ono što je rađeno iza kulisa bilo je veoma važno - objasnio je Drecun.
Konstruktivni dijalog ili predizborna kampanja?
Dr Aleksandar Lukić ocenio je da je važno što se političke rasprave vraćaju u parlament, ali smatra da je sadržaj poslednje sednice pokazao drugačiju političku nameru.
- Dobro je da se uopšte razgovara u Skupštini, za razliku od nekih ranijih situacija kada smo imali događaje koji su bili nedopustivi, a to je bacanje onih šok bombi. Skupština mora da bude mesto gde se razgovara. Zadatak opozicije je da napada Vladu, a zadatak Vlade je da odgovara na te napade. U tome vidim nešto pozitivno - rekao je Lukić.
Međutim, kako je dodao, nije video dovoljno argumenata za rušenje Vlade.
- Ako ulazimo u sam sadržaj toga zašto se Vlada napada, to je već druga stvar. Nisam čuo dovoljno dobru argumentaciju da je Vlada loše radila. Ono što sam video jeste političko delovanje koje je više ličilo na pripremu za izbore. Svima je jasno da predlagač nije imao većinu da obori Vladu i onda se to vreme koristi da se politički deluje i da se napravi predizborna kampanja - ocenio je Lukić.
Tužilaštvo i Studentska lista
Govoreći o reakcijama nakon izjava nekadašnje javne tužiteljke Jasmine Paunović, dr Aleksandar Lukić rekao je da se, prema njegovom mišljenju, u čitavoj priči otvaraju mnogo šira pitanja od pojedinačnih istupa.
- Kada govorimo o Jasmini Paunović i Bojani Savović, one su u jednom trenutku predstavljane kao simboli borbe, kao neke "naše Laure Koveši". Postavlja se pitanje kako su postale toliko poznate javnosti. Prvi put su se, koliko se sećam, istakle kada su se fotografisale sa američkim ambasadorom. To, po mom mišljenju, nije bila beznačajna poruka, već je pokazivalo određenu vrstu podrške - rekao je Lukić.
On je potom izneo tvrdnju da su, prema njegovom viđenju, političke blokade i protesti imali i podršku pojedinih delova institucija.
- Sve ovo je bilo moguće zato što su oni koji su organizovali blokade, kako ja to vidim, imali određenu zaštitu spolja. Zbog toga država nije mogla u potpunosti da reaguje kroz svoje institucije, odnosno kroz tužilaštvo i sudstvo. Mislim da smo imali situaciju da pojedini delovi pravosuđa nisu postupali onako kako bi trebalo i da su se u pojedinim slučajevima postavljali iznad zakona. Čak smo slušali javne izjave da su pojedini tužioci davali savete ljudima protiv kojih su se vodili postupci kako da se brane. Ako je to tačno, onda je to ozbiljan problem o kojem treba razgovarati - rekao je Lukić.
Studentska lista pod lupom
Jedna od glavnih tema emisije bila je i studentska lista. Ko je kreira, ko donosi odluke i ko će snositi odgovornost ukoliko ona izađe na izbore?
Drecun je ocenio da organizacija protesta i političkih aktivnosti, prema njegovom mišljenju, ne može biti potpuno spontana.
- Nemoguće je da to bude samoorganizovano. Mora da postoji neko ko planira aktivnosti, određuje nosioce aktivnosti, realizatore, priprema teren i medijsku podršku. Imali smo situacije gde je sve bilo veoma dobro pripremljeno i onda je legitimno pitanje - ko je to pripremio, ko finansira, ko usmerava i ko donosi odluke - rekao je Drecun.
Govoreći o studentskoj listi, on je naveo da javnost ima pravo da traži odgovore.
- Ko sastavlja listu? Ko drži novac za logistiku? Ko odlučuje? Ko ima pravo veta? Ko odgovara kada se nešto odluči? To su pitanja na koja građani imaju pravo da dobiju odgovor. Ne može se sve svesti na to da neko kaže "studenti podržavaju", a da se ne zna ko predstavlja tu listu - ocenio je on.
Ko vuče konce?
Drecun je na kraju razgovora ponovio da smatra da iza čitavog procesa postoji šira organizacija.
- Kada imate različite grupe, ljude iz različitih oblasti, različite strukture i sve se kreće u istom pravcu, onda se postavlja pitanje ko koordinira sve to. To je legitimno pitanje. Nije problem kada ljudi imaju političke stavove, ali jeste problem kada se ne zna ko donosi odluke i ko preuzima odgovornost - rekao je Drecun.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
