"PRAVO NE TRPI BUKU, NITI ULICA MOŽE DA PRESUĐUJE!" Ministar pravde Nenad Vujić za Kurir: Država mora da reaguje na pretnje, niko nije iznad zakona
Ministar pravde Nenad Vujić govorio je o višednevnoj raspravi u Skupštini Srbije, političkim tenzijama, pretnjama državnim funkcionerima, reformi pravosuđa, evropskim integracijama, ali i položaju Srba na Kosovu i Metohiji. Vujić je poručio da političke razlike ne smeju da prerastu u nasilje i govor mržnje, naglasivši da institucije moraju da rade svoj posao bez obzira na lične stavove ili oprost pojedinca.
Ulica nije mesto presude
Govoreći o višednevnoj raspravi u Narodnoj skupštini i zahtevu za izglasavanje nepoverenja Vladi, ministar je ocenio da je rezultat glasanja pokazao da parlamentarna većina i dalje stoji iza Vlade Srbije.
- Rezultati glasanja su pokazali da je većina i dalje stabilna i uz Vladu. Ono što je premijer Macut istakao u svom obraćanju pokazuje ozbiljan pristup radu Vlade i spremnost da se čuju različita mišljenja. Međutim, ako pokrenete raspravu, onda bi trebalo da budete zainteresovani da čujete i drugu stranu. Premijer i svi ministri davali su odgovore na postavljena pitanja i verujem da je javnost mogla da vidi da je Vlada Srbije uvek spremna za debatu, ali ne i za viku - rekao je Vujić.
Komentarišući slučaj Generalštaba, upozorio je da političke ocene ne smeju da zamene rad pravosudnih institucija.
- Ja uvek govorim da pravo ne trpi buku, nego debatu. Zato u sudnici postoji pravilo "mir u sudnici", jer pravo ne može da funkcioniše u buci. Druga stvar o kojoj moramo da vodimo računa jeste da trotoar, odnosno ulica, ne može da presuđuje. Kao što je ministar Selaković rekao, ovo nije inkvizicija niti inkvizitorski postupak. U pravnoj državi ne dokazujete da je neko unapred kriv, već se krivica utvrđuje u zakonom propisanom postupku. Svi koji učestvuju u javnom životu imaju odgovornost za izgovorenu reč i za poruke koje šalju građanima - poručio je ministar.
Predsednik može da oprosti - ali država mora da reaguje
Osvrćući se na pretnje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Vujić je istakao da lični oprost ne oslobađa institucije njihove obaveze.
- Svako kome je upućena pretnja, pa i predsednik Republike, može da kaže kako se lično oseća i da li se oseća ugroženo ili ne. Međutim, država i njene institucije imaju obavezu da utvrde ozbiljnost takvih pretnji i njihovu opasnost. To nije pitanje samo jednog čoveka. Ako danas neko preti predsedniku Republike, sutra može sudiji, tužiocu, novinaru, profesoru ili bilo kom građaninu Srbije. Takve stvari urušavaju pravni poredak i bezbednost svih nas. U mnogim državama ovakve poruke posmatraju se kao oblik unutrašnjeg terorizma, jer unose strah i nesigurnost među građane. Upravo zato država mora da reaguje i da pokaže da ovakvo ponašanje neće biti tolerisano - rekao je Vujić.
Ministar je govorio i o pretnjama koje su nedavno upućene njemu i glavnom javnom tužiocu Nenadu Stefanoviću.
- Jedno je lični osećaj bezbednosti, ali potpuno je druga stvar zaštita pravnog poretka. Pretnje su nedopustive bez obzira da li su upućene ministru, predsedniku Republike ili običnom građaninu. Ako je neko sebi dao za pravo da preti tužiocu, ministru ili predsedniku, šta onda ostaje običnom građaninu? Zato takve pretnje moraju biti procesuirane. Ne možemo dozvoliti da govor mržnje, targetiranje, dehumanizacija i širenje laži postanu normalan deo javnog prostora. Kada se takve stvari dovoljno puta ponove, ljudi počnu da ih prihvataju kao nešto uobičajeno, a to nije sloboda govora, već napad na druge ljude, njihove porodice i njihovu bezbednost. Zato i takvo ponašanje mora biti sankcionisano - naglasio je.
Govoreći o prijavi protiv Jasmine Paunović, ministar je rekao da postoje elementi krivičnog dela.
- Imate sva obeležja bića krivičnog dela i tužilaštvo će to procesuirati. Kada neko javno govori da određene ljude treba prskati sprejem ili iznosi druge opasne poruke, morate biti svesni da je od takvih izjava do mnogo ozbiljnijih posledica veoma mali korak. Upravo zato svako mora da vodi računa šta govori, gde govori i kakvu poruku šalje, naročito u ovakvim društvenim okolnostima - rekao je Vujić.
"Građani će dobiti efikasnije i stručnije pravosuđe"
Govoreći o reformi pravosuđa i preporukama Venecijanske komisije, ministar je naglasio da Srbija prati evropske standarde.
- Ni danas ministar pravde nije član Upravnog odbora Pravosudne akademije. U nacrtima su postojala različita rešenja, jer u pojedinim državama Evropske unije ministar pravde jeste deo takvih tela, ali se standard u međuvremenu promenio. Kod nas će dve trećine Upravnog odbora činiti sudije i tužioci koje biraju Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, dok će Vlada imenovati samo predstavnika zaposlenih i profesora univerziteta ili naučnog saradnika iz oblasti prava. Srbija je taj standard prihvatila i stalno razgovara sa Venecijanskom komisijom kako bi se svi propisi dodatno unapredili - objasnio je Vujić.
On je objasnio šta građani mogu da očekuju od reforme.
- Ceo cilj reforme jeste da građani dobiju efikasnije, dostupnije i stručnije pravosuđe. Ne govorimo samo o sudijama i tužiocima, već i o sudskim pomoćnicima, tužilačkim pomoćnicima i administraciji koja svakodnevno učestvuje u radu pravosuđa. Planiramo digitalizaciju sistema i svi ti ljudi moraju da prođu dodatne obuke. Ne možete danas uvesti novi sistem i očekivati da sutra funkcioniše. Zato postoji vremenski okvir do 2030. godine, kako bi se sve pripremilo na najbolji mogući način, a krajnji cilj jeste da građani Srbije dobiju kvalitetniju pravdu - istakao je ministar.
Čeka se Evropska unija
Govoreći o kritikama Evropske komisije, Vujić je rekao da izvršna vlast ne sme da utiče na rad pravosuđa.
- Kada me pitaju za pojedine predmete ili njihovo trajanje, uvek odgovaram da ministar pravde nije adresa za takva pitanja. Sudstvo je nezavisno, a tužilaštvo samostalno. Kada bih ja tražio objašnjenja za konkretne predmete, i to bi predstavljalo pritisak. Ono o čemu mogu da govorim jesu rezultati. Više javno tužilaštvo u Beogradu postiže veoma dobre rezultate, a to pokazuju objektivni podaci - broj optužnica, brzina postupaka i broj osuđujućih presuda. Takođe, mislim da je upravo Više javno tužilaštvo u Beogradu odličan primer transparentnosti, jer u osetljivim predmetima glavni javni tužilac zajedno sa postupajućim tužiocem izlazi pred javnost i daje informacije u granicama koje zakon dozvoljava. Time se sprečavaju dezinformacije i građani dobijaju tačne informacije - istakao je Vujić.
Ministar je ocenio da je Srbija ispunila svoje obaveze u procesu evropskih integracija.
- Poglavlja 23 i 24 su otvorena i Evropska komisija je jasno rekla da je Srbija spremna za otvaranje Klastera 3. Međutim, pravila Evropske unije nalažu da, osim spremnosti za taj klaster, morate imati i napredak u Klasteru 1, odnosno u poglavljima 23 i 24. Da tog napretka nema, Srbija ne bi dobila preporuku Evropske komisije. Mi intenzivno radimo i poslali smo još prošle godine osam zakona i dve strategije koje čekaju usaglašavanje sa evropskim propisima. Tu su izmene Krivičnog zakonika, Zakon o borbi protiv korupcije, Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o maloletnicima i drugi važni propisi. Srbija ništa nije povukla, već čekamo da i evropske institucije završe svoj deo posla - rekao je on.
"Rušenje objekata Srba na KiM potpuno je protivno pravu"
Na kraju razgovora ministar se osvrnuo na rušenje objekata u blizini jezera Gazivode.
- To je potpuno protivno pravu i osnovnim principima pravne države. Kada postoji spor, postupak mora da se sačeka. Ne možete rušiti objekte dok je postupak u toku, naročito kada oni ničim ne ugrožavaju javni interes. Priština ne poštuje standarde pravne države i to je očigledno. Ipak, moram da kažem da me je prijatno iznenadilo što je Evropska unija, posle naših protesta i obraćanja, ovog puta otišla korak dalje od same zabrinutosti i preduzela određene korake. Nažalost, 11 objekata je već srušeno i za to će vlasti u Prištini morati da odgovaraju. Republika Srbija ostaje pri svom stavu da je Kosovo i Metohija deo njene teritorije i na toj činjenici ćemo nastaviti da insistiramo - zaključio je ministar pravde Nenad Vujić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
