"VUČIĆEVA POSETA POKAZALA JE DA SRBIJA NIJE ZABORAVILA SVOJ NAROD" Sagovornici analizirali značaj obilaska Republike Srpske
Poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Republici Srpskoj i srpskim povratničkim sredinama bila je tema emisije "Usijanje", koju vodi Jelena Pejović. O značaju obilaska Drvara, Šipova, Kupresa, Martin Broda i drugih mesta, kao i o položaju srpskog naroda u regionu, govorili su istoričar Predrag Marković, profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković i predsednik opštine Stari grad Radoslav Marjanović.
Pomoć povratnicima
Istoričar Predrag Marković ocenio je da je podrška povratničkim sredinama od velikog značaja, posebno kada je reč o razvoju manjih opština poput Drvara.
- Tu mora da se pohvali politika naše države. Drvar je bio privredno zapušten još u vreme Jugoslavije, a sada država Srbija radi nešto što je veoma važno. Pomaže otvaranje radnih mesta za žene, jer su upravo žene ključ opstanka jednog naroda na određenoj teritoriji. Zahvaljujući toj pomoći žene će imati posao, ostajaće da žive sa svojim porodicama i to je način da se sačuva stanovništvo u tim krajevima. Drvar je bio, a i danas je većinski srpska sredina. Isto važi i za Bosansko Grahovo i Glamoč. To su opštine koje su podnele ogroman teret Drugog svetskog rata, a posle toga ostale zapostavljene. Reč je o ogromnim teritorijama koje su decenijama bile privredno zanemarene - rekao je Marković.
Govoreći o položaju Srba u tim krajevima posle Dejtonskog sporazuma, Marković je podsetio da su pojedine opštine pripale Federaciji Bosne i Hercegovine, ali da je u nekima od njih sačuvana srpska većina.
- Kada je došao Dejton, Srbi su morali da se uklope u određene procente i te velike teritorije pripale su Federaciji BiH. Međutim, pokazalo se da je u pojedinim opštinama ipak sačuvana srpska većina. Drvar i Bosansko Grahovo su primeri toga, dok je u Bosanskom Petrovcu situacija drugačija. Danas je važno da država Srbija pokazuje da nije zaboravila taj narod. Imamo čak i konzulat u Drvaru. Mislim da je to najmanji grad na svetu u kojem Srbija ima konzulat, ali upravo time pokazujemo da nam je stalo do naših ljudi i da smo spremni da ulažemo u razvoj tih krajeva - naveo je Marković.
On se osvrnuo i na stradanje Srba tokom devedesetih godina.
- U Mrkonjić Gradu dogodio se jedan od najtežih zločina u ratovima devedesetih, o kojem se veoma malo govori. Ne radi se samo o jednoj masovnoj grobnici, već o stotinama ubijenih zarobljenika i civila. To je veliki zločin koji nikada nije dovoljno istaknut. Kada govorimo o tim događajima, važno je da se o njima govori i da postanu deo kulture sećanja - rekao je Marković.
Identitet i sećanje
Govoreći o istorijskim podelama srpskog naroda, Marković je rekao da one nisu nastale juče.
- Srbi su još u Kraljevini Jugoslaviji ostali bez svoje administrativne jedinice, dok su Slovenci imali svoju, a Hrvati svoje banovine. Kralj Aleksandar smatrao je da su jugoslovenstvo i srpstvo isto, dok drugi narodi to nikada nisu gledali na taj način. Kasnije su i komunisti nastavili takvu politiku. Mi smo često bili spremni da zbog zajedničke države žrtvujemo sopstvene interese. Zato danas ne treba praviti razliku između Srba sa ove ili one strane Drine. To je jedan narod sa zajedničkom istorijom, kulturom i identitetom - ocenio je istoričar.
Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković smatra da je pitanje očuvanja nacionalnog identiteta jednako važno kao i ekonomska podrška.
- Imamo dva faktora. Jedan je spoljašnji, odnosno stalni geopolitički pritisci koji postoje decenijama, a drugi su procesi koji su se odvijali unutar same Srbije. Posle 2000. godine došlo je do perioda u kojem su, prema mom mišljenju, slabile veze između matice i Srba koji žive u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj i drugim delovima regiona. Ako destabilizujete maticu, mnogo lakše možete da oslabite veze sa sunarodnicima. Zato je važno da čuvamo jezik, veru, istoriju, obrazovanje i kulturu. Predanje predstavlja prenošenje kolektivnih vrednosti, narodnog morala i identiteta. Narod koji izgubi svoje korene vremenom gubi i sebe - rekao je Petričković.
On smatra da su pokušaji podela među Srbima prisutni već duže vreme.
- Mi smo jedan narod. Nije važno da li je neko iz Šumadije, Podrinja, Republike Srpske ili Crne Gore. Veštačke podele služe tome da se oslabi zajedništvo. Zato su važni i kultura sećanja i očuvanje naših svetinja, običaja i tradicije. To su temelji identiteta jednog naroda - naveo je Petričković.
Podrška iz Srbije
Predsednik opštine Stari grad Radoslav Marjanović istakao je da, prema njegovom mišljenju, konkretna ulaganja predstavljaju najvažniji vid podrške Srbima koji žive van Srbije.
- Kada odete u fabriku koju je država Srbija pomogla da se otvori i vidite čitave porodice koje od nje žive, onda shvatite da nije reč o simbolici, već o konkretnoj pomoći. Ljudi imaju posao, ostaju da žive na svojim ognjištima i mogu da planiraju budućnost. Poseta predsednika Vučića bila je značajna upravo zato što je razgovarao sa ljudima o njihovim svakodnevnim problemima. Ne govorimo o promenama granica, već o političkom jedinstvu naroda, o pravu da se čuvaju jezik, vera, kultura i identitet - rekao je Marjanović.
On je dodao da je važno da Srbija ostane politički i ekonomski stabilna.
- Važno je jedinstvo i sloga unutar naše zemlje. Samo politički stabilna i ekonomski snažna Srbija može više da pomogne svojim sunarodnicima gde god oni živeli. Bez ekonomskog razvoja i dobrog međunarodnog položaja teško je pružiti veću podršku. Zato su važne i kultura sećanja i konkretna pomoć. Mnoge mlađe generacije nisu imale priliku da čuju o stradanju Srba u pojedinim krajevima, zbog čega je važno da se o tome govori. Svaka kuća koja opstane, svaka porodica koja ostane i svako novorođeno dete u tim sredinama predstavljaju veliku stvar. To pokazuje da pomoć nije samo deklarativna, već da postoje konkretni projekti koji ljudima omogućavaju da ostanu na svojim vekovnim ognjištima - zaključio je Marjanović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
