"SRPSKI NAROD JE JEDAN I NEDELJIV" Gosti Usijanja o zločinačkoj akciji "Oluja": Nismo pobegli, oterani smo vojnom silom
Navršila se 31 godina od zločinačke akcije "Oluja", tokom koje je sa prostora nekadašnje Republike Srpske Krajine proterano više od 250.000 Srba, ubijeno oko 2.000, dok se sudbina stotina nestalih i danas istražuje.
O godišnjici jednog od najvećih egzodusa srpskog naroda govorilo se u emisiji "Usijanje", koju vodi Jelena Pejović, a gosti su bili novinar Dragan Vujičić, advokat Vladimir Gajić, predsednik Udruženja prognanih Srba iz Hrvatske Mile Bosnić, dok se putem Vibera uključio bivši potpredsednik Vlade Republike Srpske Krajine Veljko Džakula.
Dva pogleda
Veljko Džakula istakao je da se i posle više od tri decenije isti događaj potpuno drugačije posmatra u Srbiji i Hrvatskoj, ali da se, kako tvrdi, u poslednje vreme u Hrvatskoj mogu čuti i drugačiji glasovi.
- Postoje dva pogleda na "Oluju", hrvatski i srpski, posebno Srba iz Krajine koji su izbegli tokom same operacije. Međutim, u poslednje vreme sve se više čuju i Hrvati koji drugačije govore o "Oluji" i Domovinskom ratu. Citiraću Berislava Štajdohara, hrvatskog brigadira, koji je javno rekao da je Domovinski rat "sramota Hrvatske", a da je "Oluja" još veća sramota, jer je Hrvatska ratovala protiv staraca, žena i dece, a ne protiv vojske. To pokazuje da postoje ljudi koji danas otvoreno govore o onome o čemu se ranije ćutalo - rekao je Džakula.
On smatra da se "Oluja" ne može posmatrati samo kroz nekoliko dana vojne operacije.
- Moramo gledati mnogo širu sliku. Još pre "Oluje" Franjo Tuđman je rekao da Srbe treba udariti tako da praktično nestanu. Posle akcije je izjavio da neće dozvoliti povratak 150.000 Srba, iako je to tražila međunarodna zajednica. Njegova politika bila je da Srbi budu iseljeni iz Hrvatske. Posle same "Oluje" počele su prave patnje onih koji su ostali. Pljačke, maltretiranja, ubistva, prepreke za povratak...Sve je to trajalo mesecima i godinama. Ljudi koji su pokušavali da se vrate nailazili su na mine, napade i ubistva, a za veliki broj tih zločina niko nikada nije odgovarao - naveo je Džakula.
Govoreći o povratku prognanih, podsetio je i na probleme sa vraćanjem imovine.
- Hiljade srpskih kuća dodeljene su drugim ljudima, vođeni su dugogodišnji sudski postupci da bi vlasnici vratili ono što je bilo njihovo. Imali smo žene koje su po 15 godina vodile sporove za sopstvenu kuću. To dovoljno govori koliko je povratak bio otežan - rekao je on.
"Nismo pobegli"
Mile Bosnić, koji je i sam proteran iz Krajine, odbacio je tvrdnje da je srpsko rukovodstvo pozvalo narod da napusti svoje domove.
- Ja nisam izbegao iz Krajine, ja sam proteran vojnom silom Hrvatske države i NATO pakta. Nije tačno da je rukovodstvo pozvalo narod da beži. Plan je bio da se, ukoliko napad bude jak, institucije izmeste, a civili privremeno sklone da bi spasili živote. Nije bilo predviđeno da narod zauvek napusti Krajinu. Civili iz Knina nisu krenuli dok na grad nije palo oko 3.000 granata. Tek kada je rečeno da se evakuišu zbog granatiranja, ljudi su krenuli. Niko nije spakovao kofere i rekao: "Idemo zauvek". Mi smo oterani vojnom silom, neselektivnim granatiranjem i bombardovanjem telekomunikacija i sistema veza - rekao je Bosnić.
Govoreći o položaju Srba danas, ocenio je da posledice "Oluje" nisu završene.
- Oluja nije završena. Cilj nije bio da Srba bude tri odsto, cilj je da ih bude nula. I danas postoje poternice, ljudi strahuju da se vrate. Hrvatska i dalje ima sudove za ratne zločine, postoje timovi koji prate društvene mreže Srba, gledaju šta objavljuju, pa ih pri ulasku u zemlju ispituju zbog toga. Da li su to prava i slobode koje će nekoga podstaći da se vrati? Neće. Istovremeno se prisvaja srpsko kulturno nasleđe, a sada se, kroz pitanje zemljišta, pokušava izbrisati i svaki trag postojanja Srba. Ako izgubite zemlju, izgubiće se i dokaz da je srpski narod vekovima živeo na tim prostorima - rekao je Bosnić.
Kultura sećanja
Novinar Dragan Vujičić ocenio je da se posledice "Oluje" ne smeju zaboraviti i da je važno da budu deo kolektivnog pamćenja.
- Sećam se avgusta 1995. godine kao dana velike sramote i bola. Ljudi su u Beogradu hodali oborenih glava i u suzama. Posle "Oluje" nije bilo dana da se ne čuje da je ubijen neki Srbin ili da je zapaljena neka kuća. Danas pokušavaju da nas ubede da smo sami odlučili da odemo, da su Srbi sami krivi za svoj egzodus. Čak se pojavljuju anonimni "eksperti" koji pokušavaju da promene istoriju. Zato je važno da o tome govorimo i da ne dozvolimo da se zaboravi ono što se dogodilo - rekao je Vujičić.
On je dodao da je kultura sećanja važna pre svega zbog budućih generacija.
- Nama nije potrebno da bilo koga ubeđujemo da nas žali. Važno je da sami ne zaboravimo svoje žrtve i da o njima učimo decu. Kao što drugi narodi decenijama neguju sećanje na svoja stradanja, tako i mi moramo da čuvamo uspomenu na ono što se dogodilo našem narodu - istakao je.
"Nismo izvukli pouke iz prošlosti"
Advokat Vladimir Gajić ocenio je da se o događajima iz avgusta 1995. i danas ne može govoriti bez sagledavanja tadašnjeg političkog i vojnog konteksta, ističući da je slom Republike Srpske Krajine bio posledica više faktora.
- Nije lako danas donositi stopostotno tačne zaključke, niti biti general posle bitke. Ali tada je postojala realna bojazan da padne i Banjaluka. Čak se i tada govorilo da su Amerikanci sprečili dalje napredovanje hrvatskih snaga. Zbog toga nije isključeno da je postojao određeni politički dogovor ili procena da se kontroliše šteta. Ako vam je na stolu ponuda da sačuvate Republiku Srpsku ili Kosovo, a preti vam da izgubite sve, jasno je koliko su odluke bile teške - rekao je Gajić.
Govoreći o vojnoj situaciji, ocenio je da je među narodom nestalo poverenje da Krajina može da bude odbranjena.
- Brzo povlačenje stanovništva pokazalo je da ljudi više nisu verovali da vojska ima kapaciteta da ih zaštiti. Kada se spoje politička konfuzija, neizvesnost u Beogradu, vojni pritisak i činjenica da nije postojalo jedinstvo, dobijate opšti kolaps. Ne treba zaboraviti da je samo godinu ili dve ranije ista ta vojska vojno dominirala u Hrvatskoj. Tek kasnije, uz ogromnu pomoć Zapada Hrvatskoj i muslimanskim snagama u Bosni, odnos snaga počeo je da se menja - naveo je on.
Kada je reč o današnjim podelama među Srbima, Gajić je rekao da smatra da one predstavljaju ozbiljan problem i da se mora insistirati na zajedničkom identitetu.
- Srpski narod je jedan i nedeljiv, a Srbija je njegova matica. Ne postoje posebni Srbi iz Bosne, Like ili Krajine - svi smo deo istog naroda. Crkva, srpski jezik i ćirilica predstavljaju temelje našeg identiteta i oko toga moramo da budemo jedinstveni. Sve ostale podele samo nas dodatno slabe - zaključio je Gajić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
