ZELENSKI U BEOGRADU POMRSIO RAČUNE OPOZICIJI! Lakić i Miškeljin otkrili šta poseta Volodimira Zelenskog Beogradu znači za Srbiju

Dolazak Zelenskog u Beograd, nije bio samo diplomatski događaj već i svojevrsni test pozicije Srbije između različitih međunarodnih centara moći. Posebnu pažnju privukla je činjenica da je ukrajinski predsednik tokom posete potvrdio stav svoje zemlje o poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije, dok su razgovori bili vođeni i o ekonomiji, energetici i infrastrukturi.

Zašto je Zelenski došao u Beograd?

Marko Lakić ocenio je da je dolazak Zelenskog u Beograd pre svega važan diplomatski i politički događaj, jer pokazuje da Srbija ne mora svoju politiku da posmatra isključivo kroz odnos prema Rusiji.

- Ovo je pre svega jedan izuzetno važan diplomatski i politički događaj. Najvažnije je što je u Srbiji konačno probijena blokada koja je godinama stvarala utisak da je opstanak naše zemlje vezan isključivo za Rusiju. Srbija vodi prosrpsku politiku i nama apsolutno ne može niko da bude preči od srpskih interesa. Mi imamo pravo, kao slobodarska nacija koja je kroz istoriju plaćala strašno visoku cenu, da vodimo sopstvenu politiku. Setimo se Kragujevca, Kraljeva, Jasenovca, Prvog svetskog rata, a zatim i 1999. godine. Tada je možda bilo najlakše reći: "Evo, uzmite Kosovo" i završiti priču, ali cena bi bila to da Srbija bude sravnjena sa zemljom. Zato smatram da je veoma važno što je sada probijena ta blokada i pokazano da Srbija ima pravo na sopstvenu politiku - rekao je Lakić.

On je posebno prokomentarisao činjenicu da je deo javnosti protestovao zbog poziva Zelenskom da poseti Srbiju, uključujući i peticiju koju je potpisalo 100 javnih ličnosti.

- Voleo bih sve njih da pitam samo jedno: neka mi kažu jedan valjan razlog zbog kojeg Srbija nije trebalo da ugosti ukrajinskog predsednika. Ako je odgovor da ne treba to da radimo da se Rusija ne bi naljutila, onda upravo dolazimo do problema o kojem govorim. Više od četiri godine ulagano je u narativ da Srbija treba samo da prati Rusiju. Međutim, ova situacija sa Rusijom nije srpski izbor. Rusija je započela rat koji još nije u stanju da završi, a Srbija je odbila da uvede sankcije i zbog toga već dugo plaća visoku cenu - istakao je on.

Lakić je ocenio da Srbija mora da vodi računa pre svega o sopstvenim interesima i da ne može svoju budućnost da podredi odlukama koje se donose u Moskvi ili bilo kom drugom centru moći.

- Mi pripadamo Evropi, mi smo deo evropskih naroda, ali politički nismo napredovali upravo zato što smo često posmatrani kroz prizmu tuđih interesa. Gde je tu mera dobrog ukusa i logike? Moramo da kažemo: "Imamo i mi svoj put." Neka se Rusi dogovore šta žele, da li žele da dobiju rat ili da ga pretvore u dugotrajan ili zamrznut konflikt, ali Srbija mora da ide dalje. Ja ne želim svoje interese, kao pojedinac, da podredim bilo kakvoj imaginaciji da negde u Moskvi ili na istoku neko drugi treba da odlučuje o mojoj sudbini - poručio je Lakić.

Prema njegovom mišljenju, upravo zato posetu Zelenskog treba posmatrati kao potez koji Srbiji može da koristi.

- Mislim da je ovo pre svega veoma dobar politički potez. Zelenski i Ukrajina veoma su važni Evropi, a mi smo, valjda, na putu ka Evropi. Kada saberete sve to, računica je prilično jasna, ova poseta Srbiji može da pogoduje - rekao je Lakić.

Srbija trpi pritiske

Marko Miškeljin ocenio je da je Srbiji izuzetno teško da očuva svoju poziciju između različitih međunarodnih centara moći, ali da je upravo to razlog zbog kojeg Beograd od početka rata u Ukrajini trpi snažne pritiske.

- Izuzetno je teško. To je i osnovni razlog zbog kojeg Srbija trpi ovolike pritiske od početka rata u Ukrajini. Ulazimo polako u petu godinu i ako se setimo početka sukoba, nekoliko dana nakon njegovog izbijanja imali smo sednicu Nacionalnog saveta za bezbednost i zaključke koji su tada doneti. Reakcije na njih bile su veoma podrugljive i skeptične. Govorilo se da Srbija to neće moći da ispoštuje i da neće moći da ostane neutralna na takav način. Evo, ulazimo u petu godinu, a ti zaključci su i dalje nešto čime se Srbija vodi, koliko god bilo teško i koliko god trpela pritiske sa jedne i sa druge strane - rekao je Miškeljin.

Govoreći o usklađivanju spoljne i bezbednosne politike Srbije sa Evropskom unijom, Miškeljin je ukazao na razliku između obaveza koje proizlaze iz evropskog puta i političkih pritisaka da se određene odluke donesu odmah.

- Kada govorimo o usklađivanju spoljne i bezbednosne politike sa politikom Evropske unije, to jeste naša obaveza po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, ali ne treba zaboraviti da je obaveza potpunog usklađivanja vezana za trenutak kada postanemo članica. Sada imamo politički pritisak dela država unutar Evropske unije da se to učini odmah. To mogu da urade samo države koje su spremne da podrede sopstvene interese drugima, a imali smo primere koji pokazuju koliko to može da bude rizično. Severna Makedonija se uskladila sa sankcijama, čak i sa nekim sankcijama koje tada još nisu bile usvojene od strane Evropske unije. I šta je dobila zauzvrat? Iste kvote za čelik kao Belorusija. To pokazuje koliko je rizika i opasnosti kada jedna država podredi sopstvene interese nečemu što joj zauzvrat nije sigurno. Upravo zato smatram da je Srbija do sada postupala racionalno - naveo je on.

Miškeljin je posebno istakao da je poseta Zelenskog Beogradu dodatno pokazala da argument o izolaciji Srbije nije održiv.

- Zaista sada vidimo da je ovo samo vid političkog pritiska. Sa te strane, umetnost je bila dočekati Zelenskog na ovakav način, jer se upravo onima koji govore o velikom problemu neusklađenosti spoljne bezbednosne politike Srbije sa politikom Evropske unije izbija najveći argument. Za gotovo pet godina nismo čuli ozbiljne kritike iz Ukrajine po tom pitanju, a sada smo imali posetu predsednika Ukrajine i najavu nastavka saradnje - rekao je Miškeljin.

On je podsetio i da odnosi Srbije i Ukrajine imaju dužu istoriju i da ne treba da budu posmatrani isključivo kroz prizmu aktuelnog rata.

- Ono što ne treba gubiti iz vida jeste da naši i ukrajinski narodi imaju dobre odnose. Još 1999. godine Ukrajina je diplomatski bila veoma aktivna kada govorimo o međunarodnim organizacijama, a slala je i humanitarnu pomoć po završetku rata. Zelenski je, ako se ne varam, četvrti predsednik Ukrajine koji je došao u posetu Srbiji. Doći će i peti, doći će i šesti. To je ono o čemu treba da govorimo - rekao je Miškeljin.

Vučićev obilazak Srbije

Sagovornici su govorili o obilasku jugozapadne Srbije predsednika Aleksandra Vučića, najavljenim investicijama, ali i problemima sa kojima se suočavaju građani manjih sredina.

Lakić je ocenio da građanima u unutrašnjosti mnogo znači kada imaju priliku da neposredno razgovaraju sa državnim vrhom.

- Da se razumemo, Vučić je atrakcija sam po sebi. Ali bez obzira na to što živimo u svetu brzih i masovnih komunikacija, gde suštinski više ne postoji prepreka da se neko požali, lokalna sredina je ipak lokalna sredina. Tamo se priča svašta. Ima realnih problema, ima i nerealnih, ali ljudi u unutrašnjosti su željni pažnje. Oni žele da neko dođe. Da li će im nešto obećati, manje je važno od toga da ih neko sasluša. To nije uvek praksa, posebno u stranačkom sistemu u kojem nekoga ko daje dobre rezultate stalno reciklirate i držite na istom mestu, pa on što je duže na toj funkciji sve više gubi vezu sa narodom - rekao je Lakić.

On je dodao da Beograd često nema realnu sliku o problemima sa kojima se suočavaju građani u manjim sredinama.

- Kada neko dođe i kada ljudi dobiju priliku da nešto kažu ili samo da vide da ih neko nije zaboravio, to im znači strašno mnogo. Mi u Beogradu nemamo uvek pravu sliku o tome, jer smo stalno, uslovno rečeno, u centru pažnje. Zamislite sada neko selo u koje dođe predsednik i kaže: „Hajde za početak da rešimo put.“ Put, radna mesta i infrastruktura su osnova za to da li će neko ostati da živi u tom mestu ili će ono biti opustošeno. Ako obezbedite put, čovek može da ode do radnog mesta i da se vrati. Ako nema puta, može da ode samo u jednom pravcu i da život potraži negde drugde - istakao je Lakić.

"Ko si, bre, ti?" i Blokaderska lista

Govoreći o portalu "Ko si, bre, ti?" i velikom broju prijava građana, Miškeljin je ocenio da bi taj mehanizam mogao da predstavlja ozbiljan oblik unutrašnje kontrole vlasti.

- Mislim da on upravo postaje ozbiljan mehanizam unutrašnje kontrole. Predsednik je neko ko je inicirao ovo i ko se uhvatio u koštac sa problemom koji je, na neki način, vekovni. O tome je pisao i Arčibald Rajs. Kada imamo u vidu da je u pitanju politička ličnost koja ima veliki autoritet, posebno kada govorimo o prethodnim decenijama i dvadeset prvom veku, i neko ko je dobio ogromno poverenje, prirodno je očekivati da će građani, naročito u manjim mestima u koja veoma retko dolaze ljudi iz Beograda ili donosioci odluka, upravo njemu biti spremni da se obrate. Videli su da to funkcioniše i na drugim mestima - rekao je Miškeljin.

Kada je reč o takozvanoj "blokaderskoj listi", Miškeljin je ocenio da je problem u tome što javnosti nije jasno ko donosi odluke, niti na osnovu kojih kriterijuma.

- Iskreno, postaje mi sve teže da ispratim šta se tamo dešava. Lakše mi je bilo prvih dana iransko-američkog sukoba da ispratim ko je novi vođa Revolucionarne garde nego ovo. Sada odjednom jedni ne odgovaraju, pa odgovaraju, pa se pojavljuju nova saznanja i došli smo do liste za odstrel, ili kako god to nazvali. Mislim da je osnovni problem ono o čemu pričamo već godinu i po dana, a to je da govorimo o jednoj fantomskoj organizaciji. Ne znamo ko sastavlja listu, ne znamo metodologiju, ne znamo način odlučivanja, a istovremeno pričamo o programu. Pa kako da znamo program kada ne znamo ni ko donosi odluke? - zapitao je Miškeljin.

Lakić je ocenio da zatvoren sistem odlučivanja ne može da bude predstavljen kao demokratski model.

- Zatvoreni vid odlučivanja nikako ne može biti demokratski. Tu postoji jedno osnovno pitanje, a to je: kako nekome ponuditi nešto i ko će biti garant da će to što je ponuđeno zaista biti ostvareno? To je suština problema. Mi se nalazimo u prilično čudnoj situaciji. Mogu da razumem zašto neko izbegava da se pojavi i izloži reflektorima, možda da ne bi bio provučen kroz medijski linč, ali ta potreba da se sve drži zatvorenim, potpuno je antidemokratska - rekao je Lakić.

On je podsetio da je demokratija zasnovana na tome da građani znaju ko ih predstavlja i kome daju poverenje.

- Mi živimo u dvadeset prvom veku. Demokratija postoji hiljadama godina i nije mi jasno zbog čega sada neko pokušava da je tumači na potpuno novi način. Nejasno je ko će šta ponuditi i kako će to biti ostvareno. Valjda smo izašli iz vremena u kojem glasamo samo za nepoznate ličnosti, mada kod našeg naroda postoji potreba da ličnost bude prepoznata, dovoljno jaka i da ima određeni kredibilitet. Kada nekome nešto obećate, građani žele da znaju ko stoji iza tog obećanja, imenom i prezimenom, odnosno likom. Ova drugačija ponuda se u to jednostavno ne uklapa - zaključio je Lakić.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs