KURTIJEVA POLICIJA POD LUPOM! Gosti "Usijanja" o prebijanju Srbina kod Zubinog Potoka: "Rašković je slika života Srba na KiM"
Nenad Rašković iz sela Dren kod Zubinog Potoka, koji tvrdi da su ga pripadnici kosovske policije pretukli i vezali za drvo, prebačen je na dalje lečenje u Beograd.
O ovom slučaju su govorili sagovornici emisije "Usijanje" kod voditeljke Silvije Slamnig, Ibro Ibrahimovic savetnik potpredsednika Vlade, Vladimir Gajić advokat i predsednik Narodne stranke, Aleksandar Đekić ekspert za međunarodno pravo i analitičar i Nikola Vujinović istraživač Studija bezbednosti.
Slika života Srba
Savetnik potpredsednika Vlade Ibro Ibrahimović ocenio je da slučaj Nenada Raškovića ne može da se posmatra kao izolovani incident, već kao deo šire slike bezbednosnog i političkog položaja Srba na Kosovu i Metohiji.
- Slika vezanog Nenada Raškovića za drvo zapravo je slika, odnosno širi kontekst života Srba na Kosovu i Metohiji, ali ne samo Srba, već i ostalog nevećinskog, nealbanskog stanovništva. Ako pogledamo samo poslednjih mesec i po dana, možemo da prožmemo sve ono što se dešava na Kosovu i Metohiji. Posebno je zanimljiva opština Zubin Potok. Imate Nenada Raškovića iz sela Dren, koji je, prema svom iskazu, pretučen. Imate i selo Jabuka, takođe u opštini Zubin Potok, gde se vrši iskopavanje nekih grobnica, a zaključci o tome čiji su ostaci već su osvanuli na društvenim mrežama, iako stručnjaci još nisu rekli čiji su to ostaci - rekao je Ibrahimović.
On je ukazao i na, kako je naveo, širi kontekst dešavanja na severu Kosova i Metohije, pominjući rušenje kuća na Gazivodama i situaciju oko mosta na Ibru.
- Kada pričamo o mostu na Ibru, to je najosetljivija tačka na severu Mitrovice. Tu nije važno koliko je vojnika na mostu, nego ko stoji na tom mostu. Povlačenje KFOR-a, osim bezbednosnog, ima i psihološko dejstvo, jer je svih ovih 27 godina srpsko stanovništvo očuvalo veru u KFOR kao treću stranu koja je neutralna i koja će očuvati mir i bezbednost. Zato je uloga KFOR-a veoma važna u kontekstu svega što se sada dešava - istakao je on.
Ibrahimović je ocenio da međunarodna zajednica ne sme da ostane samo na saopštenjima, već da mora da koristi mehanizme koje ima kako bi izvršila pritisak na Prištinu.
- Međunarodna zajednica zaista ima snažne mehanizme da izvrši pritisak na Aljbina Kurtija, da sprovede sve preuzete obaveze i potpisane sporazume, kao i da obezbedi bezbednost, pre svega srpskom stanovništvu. Pričamo o osnovnim ili minimalnim ljudskim pravima, o slobodi kretanja i govora. Suštinska priča je da Srbija mora da nastavi da diplomatskim putem vrši pritisak na međunarodnu zajednicu, da dokumentuje i beleži sve ovo što se dešava srpskom stanovništvu i da svakom građaninu koji vrši torturu ili pritisak pruži i pravnu pomoć, ali i medicinsku pomoć, kao što smo videli sa Nenadom Raškovićem - poručio je Ibrahimović.
"Ovo je klasična tortura"
Advokat i predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić ocenio je da bi, ukoliko istraga potvrdi navode Nenada Raškovića, slučaj prevazišao pitanje prekoračenja policijskih ovlašćenja.
- Ovo je čista tortura. Ako su tražili oružje, a nisu ga našli, nije bilo nikakve potrebe da se čovek vezuje, maltretira i tuče. Da su našli oružje, protiv njega bi vodili krivični postupak zbog neovlašćenog posedovanja, ako za to nije imao dozvolu. To tako funkcioniše. Ovde nema nikakvog policijskog postupanja koje ima veze sa pravnom državom. Ovo nema nikakve veze s pravom - rekao je Gajić.
Kako je dodao, ono što se dogodilo Raškoviću, prema njegovom iskazu, predstavlja mnogo ozbiljniji oblik nasilja.
- Ne mora da se objašnjava. To je jedna klasična tortura. Prvo, gde ste ovo mogli da vidite? U zemljama u kojima je postojao aparthejd. Na Kosovu i Metohiji postoje Srbi koji žive u aparthejdu, koji toleriše međunarodna zajednica. Srbi žive u aparthejdu. Niko nema, nijedan narod u Evropi nema takav status kao što imaju Srbi, ne računajući ove na frontu, u ukrajinsko-ruskom ratu, gde je sigurno gore nego što je ovaj neposredni rat na terenu. Nijedan narod. Oni su u aparthejdu. Srbija treba da se obraća međunarodnim institucijama i da ukazuje na to da Srbi sada žive u aparthejdu - rekao je Gajić.
Ekspert za međunarodno pravo i analitičar Aleksandar Đekić postavio je pitanje da li se od institucija koje su preuzele istragu zaista može očekivati da slučaj bude sproveden do kraja.
- Ono što vidimo do sada, od svih tih rezultata Policijskog inspektorata i uopšte od te takozvane policije Kosova, ne pokazuje da su građani, odnosno Albanci, snosili neke ozbiljne konsekvence za napade prema Srbima. Već smo imali slučajeve napada na srpsku crkvu, pa čak i situacije u kojima su inspektori pokušavali da odgovornost prebace na naše sveštenike, pitajući ih zašto izazivaju čitavu situaciju - rekao je Đekić.
On je posebno ukazao na tvrdnje o položaju Srba južno od Ibra, ocenjujući da se slika o njihovom životu često predstavlja drugačije nego što je stanje na terenu.
- Unazad godinama slušamo da je problematičan sever KiM, a da je južno od Ibra sve super, da su Srbi integrisani i da Albanci i Srbi žive u potpunom suživotu. Onda odjednom imamo probleme. Ono što je meni interesantno jeste doza cinizma koja se oseća u narativu Prištine. Sve vreme slušamo da dole ne postoje ni Srbi ni Albanci, već samo građani Kosova koji su jednaki pred zakonom, institucijama i svima ostalima. A onda se postavlja pitanje kako su albanski mladići koji su okačili zastave UČK i Albanije na srpsku crkvu znali da im je kaznu napisao baš srpski policajac, ako je to, prema tom narativu, samo kosovski policajac? - upitao je Đekić.
On je ocenio da dodatnu zabrinutost izaziva promena bezbednosne slike na terenu.
- Deo KFOR-a koji ima poverenje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji jeste italijanski deo, odnosno karabinjeri. Oni su odlikovani Ordenom Svetog Save upravo zbog onoga što su radili posle 1999. i 2004. godine. Bili su prva linija odbrane da ne bi dolazilo do sukoba iz južne prema Severnoj Mitrovici. Napade na Visoke Dečane 2004, 2005. i 2007. godine zaustavili su upravo karabinjeri i odbranili manastir. Sada dobijate situaciju da bi te bezbednosne zadatke trebalo da preuzmu albanski policajci, odnosno kosovske oružane snage, kako god ih oni nazivali. I Srbi treba da se osećaju sigurno i bezbedno dok ih brane oni koji su ih do juče napadali. To je veoma specifična situacija u kojoj se nalaze naši ljudi dole - istakao je Đekić.
"Kurti nema drugi program"
Ibrahimović je upozorio i na političku dimenziju čitavog slučaja, ocenjujući da se incidenti moraju posmatrati u širem kontekstu odnosa Prištine i međunarodne zajednice.
- Kurti nema drugi program. KiM je, prema izveštaju Svetske banke, druga najsiromašnija ekonomija u Evropi, posle Moldavije. Prosečna plata je oko 550 evra, prosečna penzija 170 evra, 20 odsto stanovništva je na ivici siromaštva, a 10 odsto živi sa dva evra dnevno. To je ekonomska slika. Nemate nijedan veliki infrastrukturni projekat. On je došao na vlast na temi borbe protiv korupcije, ali nemate ni borbu protiv korupcije ni snažnu ekonomiju. Imate i lošu demografsku sliku. Odlaze Srbi, odlaze Albanci, Kosovo se prazni i nema perspektivu - rekao je Ibrahimović.
Prema njegovim rečima, upravo proizvodnja novih kriza dodatno utiče na atmosferu na terenu.
- Kurti generišući tu krizu i opstajući na vlasti, neprestano proizvodeći sukob sa srpskim stanovništvom, zapravo prazni Kosovo i sa jedne i sa druge strane. Ono što se ne nazire jeste kada će međunarodna zajednica da reaguje, jer Kurti krši odluke Ustavnog suda, koji je jasno rekao rokove u kojima moraju da se formiraju organi i skupština, predsednik i vlada. To su linije koje Kurti neprestano krši, a ove krize mu zapravo pomažu da opstane na vlasti - naveo je Ibrahimović.
Nikola Vujinović, istraživač Studija bezbednosti, saglasan je da se uzrok problema mora tražiti u širem političkom kontekstu, ali i u načinu na koji Priština pokušava da mobiliše javnost.
- Osnovni uzrok jeste, kao što su vaši sagovornici već rekli, to što Kurti nema šta drugo da ponudi albanskoj zajednici. Pošto ekonomija ne funkcioniše, ljudi odlaze, demografija je u haosu, mora da se pronađe način da se određeni politički poeni dobiju. Najlakše je u albanskoj zajednici napraviti incident, pokušati da se neko srpsko kulturno nasleđe otme ili napasti neku manifestaciju, a na kraju krajeva i vršiti ovaj tip individualnog nasilja nad pojedincima, nevinim ljudima, kako bi se na taj način dobili određeni politički poeni - rekao je Vujinović.
On je ocenio da odgovornost ne treba posmatrati samo kroz postupke pojedinaca na terenu, već i kroz ulogu međunarodnih aktera.
- Glavna odgovornost za bilo kakvo delanje nije na albanskoj zajednici, jer ona sama sobom ne upravlja. Njom upravljaju njeni sponzori. Suštinski, oni nemaju nikakvu moć. Moć je na međunarodnoj zajednici. Na međunarodnoj zajednici je odgovornost da nešto uradi. Da li će to EULEKS da uradi hapšenjem policajaca i njihovim ispitivanjem? Da li će KFOR da spreči takozvanu kosovsku policiju i kosovske bezbednosne snage da dolaze na sever Kosova? Da li će da urade nešto treće? To su pitanja na koja moramo da dobijemo odgovor - istakao je Vujinović.
"Moramo da razmislimo o narednim koracima"
Vujinović je ocenio da reakcije međunarodnih institucija neće biti dovoljne ukoliko ostanu samo na nivou saopštenja.
- Pomenuto je da je ovo samo jedan od nekoliko fizičkih incidenata. Sve je ovo nastavak cele priče. Ono što je različito kod gospodina Raškovića jeste to što smo se, izgleda, svi izuzetno potresli što se to dogodilo, iako nije prvi put da je neko pretučen. Ne pamtim da je, kada su dva dečaka ranjena za Badnji dan pre nekoliko godina, bilo ovoliko uzbuđenosti u Beogradu. Ta uzbuđenost mi se izuzetno sviđa, jer će nas naterati na akciju. Možda ta akcija neće biti toliko radikalna, ali mislim da je ključna stvar koja drži mir na Balkanu tolerancija srpskog naroda prema svim nasiljima koje trpi širom regiona. Na Kosovu je to samo u nekom vrhuncu - aparthejd, geto. Ali mislim da se naša tolerancija polako gubi i da moramo mnogo da razmislimo šta će biti naši sledeći koraci - rekao je on.
Govoreći o odnosu Vašingtona i Brisela prema Aljbinu Kurtiju, Vujinović je ocenio da se stvarna politika međunarodne zajednice ne može meriti samo saopštenjima.
- Kurti ima podršku svih aktera međunarodne zajednice. Zašto to tvrdim? Zato što nema otvorene kritike njega i bilo kakvih operativnih mera da se to spreči. Da, on je u određenom konfliktu sa administracijom Donalda Trampa, ali ta ista administracija je sa njim potpisala određene sporazume. Strateški dijalog Sjedinjenih Američkih Država i Kosova ne postoji, on je zamrznut, ali to ne smeta da se unapređuje njihova vojna i bezbednosna saradnja. Reči su jedno, a dela su sasvim drugo. A za 27 godina međunarodna zajednica je učinila sve što može da svojim delima potpuno izgubi poverenje srpskog naroda i srpske zajednice, i to ne samo na Kosovu i Metohiji, već širom našeg regiona - zaključio je Vujinović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
