PARASTOS POBIJENOJ SRPSKOJ DECI PRE 23 GODINE NA BISTRICI Otac malog Panta: Uvek će biti nade da će počinioci odgovarati (VIDEO)

Parastosom u crkvi, a potom i na grobovima ubijenih dečaka, Ivana Jovovića i Panta Dakića, u Goraždevcu je danas obeležena 23. godišnjica zločina nad srpskom decom na reci Bistrici.

Vladika Ilarion je apelovao na meštane da ostanu na svojoj dedovini i sačuvaju imanja.

„Trudite se da očuvate svoju dedovinu, posebno ovu zemlju koja je okropljena i Ivanovom krvlju i Pantovom krvlju. Dužni smo i prema njima ovde da ostanemo, da ne prodajemo jeftino, ako smem da kažem, i tu krv naše dece nevino prolivenu, ona nas obavezuje“, poručio je on.

Istakao je da je „svima otvorena rana Kosovo i Metohija“.

„Ali neka bi iz te otvorene rane mogli da izađemo u večni život, da iz rane zasija blagoslov, neka iz rane zasija isceljenje i radost. Život jedino ima smisla ako je težak, onda on ima svoju dubinu, jer kako sama reč kaže – ima težinu. Tako neka bi nam Bog dao snage da umemo i znamo kao naši stari da nosimo težinu života, da bismo osetili kroz to i onu lakoću onoga jarma Hristovog“, poručio je on.

Otac ubijenog Panta Milisav Dakić naveo je da je za 23 godine stekao utisak da je međunarodna zajednica mnogo gora i štetnija od ubica dece. „Ti ljudi koji su to uradili, oni su ih doveli i izvršili ubistva. Ne samo naše dece na Bistrici, ali sigurno je to urađeno na celom Kosovu, ubistvo žeteoca i da ne pominjem sve“, rekao je on.

Istakao je da će se uvek nadati da će počinioci za ovaj zločin odgovarati.

„Što se mene tiče, uvek će da bude nade, ali od ove međunarodne zajednice i tih jadova nema ništa“, rekao je Dakić.

Pantov brat Nemanja imao je samo osam godina kada se zločin dogodio i bio je sa bratom na Bistrici, ali, kako navodi, seća se svega.

„Pitali smo oca jel možemo da idemo da se rashladimo malo na Bistrici. Rekao nam je da idemo na pola sata i krenuli smo. Kupali smo se malo. U međuvremenu je brat sa druge strane Bistrice prošao i založio vatricu sa Bogdanom Bukumirićem. Bilo je nekako hladno i nekako se baš bilo naoblačilo, oblaci su bili crni, kao da slute na neku veliku tragediju. Bar u mom sećanju je tako. Video sam ih kako su prošli i došao do njih. Ja sam bio do brata, Bogdan je bio preko puta vatrice. Samo su se začuli odjednom rafali. Tresle su se one grane. U tom nekom haosu, svi smo počeli da idemo ka drugoj obali reke gde nam je selo, tu je bilo uzvišenje od tog bedema koji je reka stvorila pa je bilo teško, klizali smo se kroz onu glinu, one žile. Posle smo došli do žice, tu smo se izgrebali, svi smo bili krvavi. I ja sam u svom tom haosu i rasulu, sve vreme nekako video brata ispred sebe, kao da mi je on bio neki vodič i put nekog spasa, a u stvari on je pao tu, odmah pored vatre“, priseća se Nemanja.

Metak mu je, kaže, prošao kroz glavu.

„Ostao sam na tom delu Bistrice. Tata me je našao tu, kako se vrtim, onako sav izgubljen, pa me je poslao kući. I tata je posle nastavio sa njim put bolnice gde je prošao razne torture od strane Kfora i snaga bezbednosti koje su bile u tim trenucima prisutne u bolnici“, navodi Nemanja.

Turnir čuva sećanje

U znak sećanja na dvojicu stradalih dečaka iz Goraždevca, od pre četiri godine održava se Memorijalni turnir u malom fudbalu pod nazivom „Sećanje na Ivana i Panta“.

„Veliki je odziv ekipa, iz okoline Prištine, Zvečana, Mitrovice, severa Kosova, imamo ekipe iz Novog Sada, iz Bjeljine, kao i dosta drugih. Nije nam toliko važan broj ekipa, koliko da se ljudi koji dođu upoznaju sa likom, kao što su bili Ivan i Panto, i da odnesu neko sećanje koje ćemo mi pričati o njima u najlepšem mogućem svetlu“, rekao je on.

Pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Borislav Tajić izjavio je da su pucnji u Ivana i Panta, i ostalu decu kraj Bistrice, bili pucnji u najsvetije što imamo.

„Pucnji u našu budućnost, u dečiju nevinost, u pravo na život i identitet, u ostanak i opstanak u svojim domovima, u vekovno trajanje i postojanje na ovim prostorima. Ono što ovu ranu čini još dubljom jeste strašna i sramotna tišina međunarodne pravde. Radi se o jednom od najtežih zločina izvršenih nad Srbima u pokrajini nakon dolaska međunarodne misije na Kosovo i Metohiju. Počinioci do danas nisu pronađeni, a to je i odgovornost i mrlja na obrazu svih onih koji su obustavili istragu sa sramnim obrazloženjem o navodnom nedostatku dokaza“, rekao je on.

Istakao je da će Srbija uvek biti posvećena saznavanju istine i procesuiranju zločina u Goraždevcu, ali i u Livadicama, Obiliću, Starom Gracku, Cernici i na drugim mestima, u želji da sve žrtve dobiju zasluženo mesto, porodice istinu o njihovom stradanju, a počinioci zasluženu kaznu.

„Mi danas sa ovoga mesta takođe poručujemo, za zločin nad decom zastarelosti nema. Imena Pante i Ivana, ožiljci Dragane, Marka, Bogdana i Đorđa, večni su svedoci i opomena pred celim svetom. Današnjim okupljanjem smo ovde i da bismo pokazali da nas takvi krvavi, besramni i besprimerni zločini neće pokolebati da čuvamo i borimo se za naše postojanje i opstanak na Kosovu i Metohiji. Dokaz tome je vidljiv danas ovde, na takmičenju dece na memorijalnom turniru u fudbalu. Gledajući decu Goraždevca u ovolikom broju kako, uprkos svemu, odrastaju u ovoj sredini, vidimo pobedu života nad smrću. Naš opstanak, vaš opstanak i ostanak, najveći je spomenik našim stradalim dečacima“, rekao je Tajić, koji je nakon parastosa položio venac ispred spomen-obeležja stradalima u Nato agresiji i deci na Bistrici.

Tajić je poručio da je Kancelarija za Kosovo i Metohiju od momenta progona i raseljeništva, od tragičnih dešavanja koja su iza nas, u svakoj prilici posvećena razumevanju potreba i svakom vidu podrške žiteljima ovog kraja.

Poslanik u Skupštini Crne Gore Velimir Đoković istakao je da nije prvi put sa porodicama ubijenih dečaka u Goraždevcu i da su osećanja pomešana.

„Veliki pijetet ja lično, opština i Srbi iz Crne Gore imaju prema svim žrtvama na Kosovu i Metohiji, prema svim stradalima, prema ovim vencima, naročito jer se radi o mladim ljudima. U svakom slučaju trudimo se i onoliko koliko je naše snage i moći, dobra volja nam nedostaje, da uvek budemo uz srpski narod na Kosovu i Metohiji i da oni osete da imaju u nama bratsku podršku i bratski oslonac. Mi smo deo jednog jedinstvenog naroda i samo tako treba i da funkcionišemo“, rekao je Đoković.

U rafalnoj paljbi na srpsku decu koja su se kupala na Bistrici 13. avgusta 2003. godine ubijeni su devetnaestogodišnji Ivan Jovović i dvanaestogodišnji Panto Dakić, dok su teško ranjeni Marko Bogićević, Dragana Srbljak, Bogdan Bukumirić i Đorđe Ugrenović.

Počinioci do danas nisu privedeni pravdi, a Euleks je zvanično 2010. godine obustavio istragu uz objašnjenje da nema dovoljno dokaza.

Kurir.rs/Kosovo online