"KFOR SE POVLAČI, A NA NJEGOVO MESTO DOLAZE ONI KOJI SPROVODE NASILJE" Gosti "Usijanja" o teroru nad Srbima na KiM
Brutalno prebijanje Srbina Nenada Raškovića u selu Dren kod Zubinog Potoka ponovo je otvorilo pitanje bezbednosti srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, ali i uloge međunarodne zajednice i KFOR-a. Dok Priština nastavlja sa potezima koji dodatno podižu tenzije, uključujući preuzimanje pojedinih bezbednosnih pozicija koje je do sada držao KFOR, na meti provokacija našle su se i srpske svetinje.
Institucionalni i fizički teror
Milovan Drecun je ocenio da slučaj Nenada Raškovića ne treba posmatrati kao izolovan incident, već kao deo šireg obrasca pritiska na srpsko stanovništvo.
- Gospodin Rašković, naš nesrećnik koji je brutalno pretučen, nije jedini slučaj poslednjih dana. Bilo je oko sedam takvih slučajeva, ali ljudi se plaše da prijavljuju sve to, jer strahuju da će zbog toga oni i njihove porodice trpeti novu torturu. Zato se često stvara utisak da incidenata nema više. Rašković je, iako preplašen, pronašao snagu da govori o onome što mu se dogodilo. Sve to traje u kontinuitetu, godinama. Nema prekida. Da li će između dva incidenta proći dva dana ili dvadeset dana, potpuno je svejedno, obrazac postoji - rekao je Drecun.
On je dodao da, prema njegovoj oceni, nasilje i institucionalni pritisak imaju za cilj da se broj Srba na KiM dodatno smanji.
- To je obrazac i model koji je definisan od strane Aljbina Kurtija i njegovih institucija, kako bi se broj Srba na Kosovu i Metohiji smanjio. Za pet godina je sa severa otišlo 18 odsto Srba, dok je ukupno, od onih 95.000 do 100.000 Srba koliko ih je ostalo, južnu pokrajinu napustilo 25 odsto. Zbog čega odlaze? Zato što tamo dobro žive? Ne. Odlaze zato što se prema njima sprovodi sistematski, planirani, institucionalni i fizički teror. Institucionalni teror sprovode takozvana vlada, ministarstva i pravosuđe, a fizički teror kosovska policija i specijalne jedinice. Ceo taj aparat je stavljen u funkciju onemogućavanja normalnih uslova za život srpskom narodu - naveo je on.
Drecun je problematizovao najave o smanjenju stalnog prisustva KFOR-a na pojedinim lokacijama, ocenjujući da se time otvara prostor da njegove nadležnosti preuzmu institucije Prištine.
- KFOR je taj koji treba da garantuje bezbednost. Međutim, imamo veliki problem, jer se sada deo njegovih nadležnosti prenosi na takozvane kosovske bezbednosne institucije. Najavili su smanjenje prisustva i pozvali se na poboljšanu bezbednosnu situaciju. Ali pitam, koliko je ta situacija poboljšana za Srbe? Vidimo poslednje incidente, setimo se Gazimestana, manastira i svega drugog. Ako je bezbednosna situacija toliko poboljšana i ako je došlo do deeskalacije na severu, zašto je onda 18 odsto Srba otišlo u poslednjih pet godina? Na ta pitanja nema odgovora. Umesto toga stalno slušamo istu mantru da je KFOR tu po Rezoluciji 1244. Da, ali što više govore o Rezoluciji 1244, to je te rezolucije, praktično, sve manje - poručio je Drecun.
On je upozorio i na mogućnost daljeg širenja prisustva kosovskih bezbednosnih struktura na sever.
- Mislim da ovaj plan ima dve faze. U prvoj se redukuje prisustvo KFOR-a, a na njegovo mesto dolazi tzv. kosovska policijska služba. U drugoj fazi može da usledi dozvola da se KBS rasporede na severu Kosova i tamo stalno baziraju. To je ono što je najopasnije, da izađu na administrativnu liniju. Paralelno se stvara i žandarmerija koja će biti napravljena po vojnoj formaciji, ali predstavljena kao specijalna policijska jedinica. Mi već sada imamo prenos brojnih nadležnosti KFOR-a na takozvane kosovske bezbednosne institucije. To će se, po svemu sudeći, nastaviti - rekao je Drecun.
Da li Nenad ima kome da se žali?
Aleksandar Stanković ocenio je da slučaj Raškovića predstavlja još jedan pokazatelj dubokog problema sa institucijama Prištine, ističući da se, prema njegovom viđenju, nasilje nad Srbima ponavlja godinama.
- Kome gospodin Rašković može da se požali, a da pritom ostane u svom selu Dren? To je suštinsko pitanje. Ako govorimo o institucijama tog projekta kvazidržavnosti, onda se postavlja pitanje kome te institucije zapravo služe. Od dolaska Aljbina Kurtija bilo je više od 800 slučajeva etnički motivisanog nasilja i ovo što se dogodilo Raškoviću jeste zverstvo koje je teško razumeti svakom normalnom čoveku. Čovek star više od 60 godina, fizički slabiji, da bude brutalno napadnut od više osoba, to je krajnje svirepo i neljudski - rekao je Stanković.
On je ocenio da se, prema njegovom mišljenju, nasilje koristi i kao politički instrument.
- Od dolaska Aljbina Kurtija vidimo nasilje koje se pokazuje kao modus operandi njegovog režima. Svaki put kada je teško i kada se nalazi u nekoj unutrašnjoj političkoj krizi, on izvuče pitanje nasilja nad Srbima i time pokušava da dobije političke poene i međunarodnu podršku. Ali u svemu tome stradaju ljudi. Mene zaista frapira što još nema ozbiljnijih apela i oštrih osuda ovakvog ponašanja. Čujemo da istražitelji nešto istražuju, ali to nije dovoljno. U trenutku kada Zapad ima prostor za bolje odnose i veću saradnju sa Srbijom, ovakve stvari ne smeju da prolaze bez jasne reakcije - poručio je Stanković.
Koji su sledeći koraci?
Nikola Vujinović osvrnuo se na ulogu međunarodne zajednice i ocenio da Srbija ne bi trebalo da očekuje da će međunarodni akteri automatski reagovati u korist srpske zajednice.
- Mi, u stvari, ne pregovaramo samo sa albanskom stranom o normalizaciji, već pregovaramo i sa Evropskom unijom. Zato ne treba da živimo u iluziji da je međunarodna zajednica neko ko će samo posredovati i rešavati naše probleme. Moramo da budemo svesni njihovih interesa i zadataka koje sprovode. Mi možemo da pozivamo međunarodnu zajednicu da se oglasi, ali moramo da razumemo realnost i da razmišljamo o tome šta su naši sledeći koraci - rekao je Vujinović.
On je istakao da je posebno važno da srpska zajednica pokaže solidarnost sa ljudima koji žive na KiM.
- Mi možemo da pošaljemo poruku ljudima na Kosovu i Metohiji da nisu sami. Ne možemo stalno da postavljamo pitanje šta je taj čovek uradio pa su ga pretukli, niti da tražimo opravdanja za nasilje. Ako nam je nešto sumnjivo, možemo o tome da razmišljamo, ali ne smemo da zaboravimo čoveka koji je pretučen. Možemo da pokažemo solidarnost. Posle svih događaja koje smo imali, ovo je trenutak da Srbi pokažu solidarnost prema svom narodu. Slučaj Nenada Raškovića je očigledno nešto pokrenuo. Ljudi su počeli da pričaju o tome, da shvataju realnost i da se pitaju šta mogu da urade - naveo je Vujinović.
Kako je dodao, međunarodna zajednica poverenje srpskog naroda ne može da dobije samo izjavama.
- Ako stavimo po strani činjenicu da ne možemo da se oslonimo na međunarodnu zajednicu, onda međunarodna zajednica mora da osvoji poverenje srpske zajednice delima, a ne pričom. Danas slušamo priče KFOR-a, EULEKS-a, UNMIK-a, ambasada i raznih institucija o tome da moramo da verujemo institucijama. Ali kojim institucijama? Ako se pred našim očima dešavaju ovakvi slučajevi, onda nije dovoljno samo reći da se situacija poboljšala. Potrebno je da se to poboljšanje vidi i u životu ljudi koji tamo žive - zaključio je Vujinović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
