SRBIJA BIRA IZMEĐU ZAUSTAVLJANJA I RAZVOJA: U "Usijanju" o EXPO 2027, političkim tenzijama i odgovornosti za nasilje tokom blokada

Dok se Srbija ubrzano priprema za EXPO 2027, grade veliki infrastrukturni projekti i privode kraju radovi na kompleksu u Surčinu, u javnosti se ponovo otvorilo pitanje političkih podela, blokada i odgovornosti za incidente koji su ih pratili. O tome su u emisiji „Usijanje“ na Kurir televiziji govorili profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković, politički filozof Dragoljub Kojčić i narodni poslanik Nebojša Bakarec.

Petričković: Političke razlike ne smeju da vode u krajnosti

Profesor FPN Milan Petričković ocenio je da je politička kampanja koja traje prethodne dve godine prolazila kroz različite faze, ali da je, prema njegovom viđenju, njen radikalni deo vremenom oslabio.

- Ta kampanja, sa tim kontinuitetom koji se odvija po fazama, zapravo nikada za ove dve godine nije ni prestajala, samo što se, na sreću Srbije i njene budućnosti, gubio entuzijazam, gubila se ona motivaciona snaga, gubio se onaj radikalni deo. Naravno, sad je ostao taj mali radikalni deo. Vidim da je nešto aktuelno ovih dana i po nekim školama, počinje neka vrsta sinhronizacije, da se srednjoškolci ponovo uključuju. Možda javnost ne priča o tome, ali postoje prosto podaci kojima se operiše - rekao je Petričković gostujući u „Usijanju“.

On je govorio i o mogućnosti raspisivanja izbora, ocenjujući da bi, prema njegovom tumačenju, oni mogli predstavljati završetak jednog političkog ciklusa.

- Ono što je ključno, da ako predsedniku, iz mog ugla viđeno, treba verovati, jer sve do sada, kada je govorio, i tu se svi slažu, čak i oni oponenti iz najradikalnijih opozicionih krugova, da je on čovek koji najbolje prognozira, najbolje poznaje politički sistem u smislu operacionalnog tog izvođenja, i rekao je da će izbori biti vrlo brzo i da će pobeda biti zapravo definitivno u tom smislu ove opcije koja brani nacionalni interes, koja brani teritoriju Kosova i Metohije, koje idu u pravcu prosperiteta i razvoja - naveo je Petričković.

Profesor FPN posebno je istakao potrebu za smirivanjem političkih tenzija.

- Ono što je posebno značajno ovde, vrlo pažljivo gledajući i slušajući ovaj zapis, je konstantno pozivanje na spuštanje strasti. Politička različitost ne mora uvek da ishoduje, kao što vrlo često ishoduje sa ove strane, na jednu vrstu pokušaja radikalizovanja, pokušaja cepanja društva, pokušaja nihilističkog odbacivanja bilo koje forme saradljivosti.

Kako je dodao, političke razlike bi trebalo da se izražavaju kroz argumentovanu raspravu, a ne kroz sukobe.

- Politička različitost ili šarenolikost na toj ponudi koja postoji, slikovito da kažem, na tržištu političkih ideja i nečega što se zbiva u javnom mnjenju, ona i treba da bude u sučeljavanju, u iznošenju različitih argumenata, ali to ne znači da treba ići u krajnosti i da treba bukvalno biti u takvoj meri isključiv da ne postoji nikakva vrsta dogovora.

Petričković je potom govorio o institucionalnoj stabilnosti države, ali i o onome što je nazvao spoljašnjom logistikom političkih procesa.

- Država je ozbiljna u smislu institucionalnih, bez obzira na sve one manjkavosti koje smo do sada videli, jer pokušaj obornih revolucija je jako kompleksna pojava i ona ima široku pozadinu. To što mi vidimo ovu pešadiju ili izvođače radova na terenu, to je jedna slika praktikovanja. Ono što je ovde vrlo značajno i zanimljivo, to je ta logistika koja se vrši spolja - rekao je on.

Govoreći o navodnom finansiranju i podršci iz inostranstva, Petričković je pomenuo tvrdnje koje su se ranije pojavljivale u javnosti o stranim obaveštajnim službama, ambasadama i nevladinom sektoru.

- Mnogo je puta u javnom mnjenju pominjano i da su strane obaveštajne službe, određene ambasade, nevladin sektor, upumpavanje novca i kapitala. I sada slušamo gde predsednik Vučić pominje da oni, misleći na predstavnike blokadarskog pokreta, imaju, uslovno rečeno, najskuplje prostorije. Da li treba da pogađamo da li je to od nekakvih donacija, džeparaca, studenata ili nekog trećeg ko se proglašava, ili su to ozbiljni novčani tokovi koji su infiltrirani preko nevladinog sektora?

Petričković je naglasio da, po njegovom mišljenju, politička borba ne sme da preraste u nasilje.

- Mi smo jedan te isti narod, mogu da budu razlike u tumačenju političkih opcija, ali ne sme da bude isključivosti, ne sme da bude ta vrsta anarhije, javašluk, antagonizama, paljenja prostorija, batinanja, kidisanja na policiju, pokušaja da se sruši državni ustavni poredak i tome slično.

Govoreći o politici vlasti, on je ukazao na infrastrukturne projekte, EXPO 2027, ali i socijalne i demografske mere.

- Predsednik je počeo sa pozivom na taj oblik spuštanja strasti, a i završio je sa time, ističući pritom zaista epohalne rezultate vezane za infrastrukturu, za putnu strukturu, vezano za određene pomake donetih određenih zakona, vezano za demografsko-populacione segmente, mislim na ove prestacije koje su iz segmenta socijalno-političkih mera prema rađanju prvog, drugog, trećeg deteta i ostalo, onda generalno planiranje da se poviše penzije. Pričamo o socijalno-političkim merama koje sa putnom infrastrukturom, EXPO kao kapitalni obrt investicionih događaja na teritoriji Srbije, sve skupa - zaključio je Petričković.

Kojčić: EXPO 2027 je pitanje prestiža Srbije

Politički filozof Dragoljub Kojčić razgovor je započeo osvrtom na značaj kredibiliteta medija i načina na koji se izveštava o političkim temama.

- Dobro, samo jednu malu uvertiru da napravim, a to je: na Zapadu, koji ima razvijen teatar, naročito taj takozvani angažovani politički teatar, onda ljudi uvek optiraju da, kad idu na neku predstavu političkog teatra, biraju one koji su verodostojni, koji su ozbiljni. To je isto problem i sa našim medijima. Dakle, postoje verodostojni mediji i oni koji nisu verodostojni.

Kojčić je potom ocenio da su infrastrukturni i ekonomski rezultati jedan od ključnih elemenata za procenu rada vlasti.

- U trenutku kada Vučić izlazi pred javnost sa onim što... portfolio-om, šta je sve uradio do sada, odnosno šta je uradila vlast za vreme njegovog mandata, to je prosto za stotinu godina srpske novije istorije neverovatno nešto. Sad da ne ponavljam: kilometri puteva, bolnica, podizanje životnog standarda, što je Eurostat... Pazite, Eurostat je najreferentnija i najrelevantnija institucija kojoj se mora verovati, kredibilna institucija, i tu nema šta.

Prema njegovim rečima, politika bi trebalo da bude usmerena na dugoročne ciljeve, a ne isključivo na izborne cikluse.

- Ovde imate politiku koja je bavljenje opštim dobrom jedne zajednice. I malopre je Petričković lepo i naglasio: pravi političar, ili državnik, ako ćemo tako, on razmišlja u strategijski dugim terminima. Ne ono „od izbora do“, „pred izbore samo“. Ne, ne. Strategijski dugim terminima.

Kojčić je kao jedan od primera naveo EXPO 2027, ocenjujući da organizacija međunarodne izložbe predstavlja pitanje prestiža i ugleda zemlje.

- Vi ste u uvodnoj reči, kad je počela emisija, pomenuli EXPO 2027. Da li je jasno našim gledaocima da su velike zemlje, Sjedinjene Američke Države, mislim, jedna od njihovih saveznih država, mislim da je bila Kalifornija... ili Florida, pardon, Španija. Španija je gurnula Antonija Banderasa da propagira, da reklamira mogućnosti Španije, da ona organizuje EXPO 2027, pa smo mi dobili. To pokazuje prestiž, to pokazuje status, to pokazuje ugled zemlje.

On je dodao da očekuje da Srbija bude spremna za organizaciju izložbe.

- Dakle, s jedne strane, zemlja je u materijalno-fizičkom smislu napredovala, ovo što smo malopre konstatovali. U materijalno-fizičkom smislu zemlja će za tri meseca biti spremna da odgovori na sve, na sve zahteve EXPO-a.

Kojčić je izneo i vrlo pozitivnu ocenu rada predsednika Srbije.

- Potpuno je jasno, pazite, ovo je ambiciozna vlast. Vučić je patriotski ambiciozan čovek, ne za sebe, nego za zemlju. U tom smislu, kao što i sve što je do sad najavio, obećao, pa je to i realizovao. Dakle, nijednu stvar nije ispustio iz ruku koju je najavio tokom svojih predizbornih kampanja ili tokom ovih 14 godina koliko ima. Ja sam siguran da će EXPO 2027. da bude najbolje organizovana svetska izložba - rekao je Kojčić.

 Bakarec izneo tvrdnje o događajima tokom blokada

Narodni poslanik Nebojša Bakarec govorio je o događajima tokom blokada, posebno o 12, 13. i 14. avgustu, iznoseći tvrdnje o navodnim planovima dela opozicije i blokadera. Važno je napomenuti da je Bakarec ove navode izneo kao svoje tvrdnje i političke ocene.

On je najpre pomenuo događaje od 15. marta, za koje je tvrdio da su predstavljali pokušaj nasilne promene ustavnog poretka.

- Znači, 15. marta su blokaderi i opozicija, odnosno Studentska lista, pokušali nasilnu promenu ustavnog poretka u Beogradu. Znamo šta su planirali, znamo ko je. To je, između ostalog, ovih 12. Šest je pobeglo u Hrvatsku, terorista. Šestorici se sudi ovde. Dakle, planirali su da napadnu Skupštinu, Radio-televiziju Srbije, Ustavni sud, Predsedništvo, Pionirski park da počiste - rekao je Bakarec.

On je potom govorio o događajima tokom Vidovdana i avgustovskih protesta, tvrdeći da je cilj bio izazivanje građanskog rata.

- Sledeću priliku su imali, pokušali su nešto za Vidovdan u Beogradu, to je bilo isto nasilje, tu su povredili 20-ak policajaca. Ali to je bilo samo tu i ništa, da kažemo, nisu postigli. E, ali onda su pripremali sledeći događaj, a to je bio 12, 13. i 14. avgust u Srbiji, gde su se malo drugačije pripremili, i sad nisu više hteli da ruše ustavni poredak. Sad su bukvalno hteli da izazovu građanski rat.

Bakarec je zatim izneo tvrdnje o nasilju u više gradova, kao i o navodnim pripremama i logistici.

- Znači, kao što su, pazite, podelu su pravili 23. godine, i to je trajalo neko vreme, i onda su podelu počeli jako duboko, u malom tom svom broju stanovništva, ali opet, vidimo, Studentska lista ima neku podršku od 30%, kako kažu tačna istraživanja, što je za mene neverovatno, ali to je ozbiljno, to govori o nekoj podršci. Dakle, ipak podela postoji. Podelu su duboko napravili od novembra 24. i onda su, dakle, teren pripremali za građanski rat.

Govoreći o događajima u Vrbasu, Valjevu i Novom Sadu, Bakarec je naveo:

- Znači, i to su pokušali 12. Vrbasu, 13. je to bilo pokušaj izazivanja nereda, paljenje inicijalne kapisle u 20-ak gradova, ali centar je bio Valjevo i Novi Sad. Tu je bilo najveće nasilje, a tu su se detaljno pripremali, naoružali, logistika, motke, šta će da rade. Oni su namerno provocirali policiju, znali su da će policija biti uzdržana, ali su onda planirali šta će da rade kad konačno, posle dva sata, policajcima budu ugroženi životi.

Bakarec je govorio i o tvrdnjama koje su se, prema njegovim rečima, širile nakon intervencije policije, kao i o navodnim lažnim informacijama o povređivanju maloletnika.

- A onda su se pripremili, kad policija uzme da reaguje, da lažu i da spinuju da se radi o nasilju, o, kako su to nazivali, prekomernoj upotrebi sile. Znači, spinovanje, znači sve. A pre toga je bilo: „Policija dva sata bije tamo našu decu u Valjevu“. Našu decu, nikakvu decu, sve uglavnom odrasli ljudi, huligani, maskirani, kako neko zna da li su deca, nisu, uglavnom oni koji nisu bili maskirani.

Poseban deo njegovog izlaganja odnosio se na navode o objavljivanju podataka o policajcima i njihovim porodicama.

- Pripremili su se pre toga, znači, mesecima tražili, pribavljali podatke policajaca. Nije važno da li su to policajci koji su bili u Valjevu. Kako oni mogu da znaju, jer su policajci, imaju one štitove, šlemove, imaju kacige i tako dalje. Nego, važno im je bilo da imaju podatke nekih policajaca, njihove adrese, gde stanuju, ko su im supruge, da pribave njihove fotografije, fotografije njihovih supruga, i da to isto veče lansiraju i da kažu: „To su zločinci koji su tukli našu decu“.

Bakarec je u tom kontekstu pomenuo i smrt policajca Vasilija Lalovića, kao i studentkinje Milice Živković, povezujući njihove smrti sa, kako je rekao, posledicama političkih tenzija i blokada.

- I to je onda dovelo, dakle, godinu dana posle toga, do smrti policajca Vasilija Lalovića, koji uopšte nije bio u Valjevu, ali kao što Branko Miljković reče, ubi ga preka reč, neki ljudi su osetljiviji. Mene, recimo, možete seći, možete me peći, može opozicija o meni, znači, shvata, može da priča šta hoće. Mene to pomeriti neće, neće me pogoditi. Ovo je čovek mlađi, on nema toliko, ne bavi se politikom, ima troje dece, on brine o svojoj deci. Znači, on je čovek osetljiviji, dovelo je do njegove smrti.

On je potom izneo tvrdnju da su za Lalovićevu smrt odgovorni „blokaderi i određeni advokati kriminalci“, navodeći da je protiv policajca bila podneta krivična prijava.

- Možemo slobodno da kažemo da je ponašanje blokadera i određenih advokata kriminalaca, koji su podneli krivičnu prijavu protiv tog čoveka, koji uopšte nije bio u Valjevu, uopšte to veče, tih dana, nije bio u Valjevu, čovek je digao ruku na sebe.

Bakarec je zatim pomenuo i smrt studentkinje Milice Živković, za koju je izneo svoje viđenje događaja.

- Kao što su doveli do smrti studentkinje Milice Živković, jer nije ona pala s neba. Ne, ona je pala sa Filozofskog fakulteta, sa petog sprata, jer su oni nezakonito, i Đokić i Sinani, dozvolili da prostorije fakulteta se pretvore u prostorije njihove, tada neregistrovane stranke, protivzakonite, i danas stranke, to je samo u APR-u registrovano, neko udruženje građana, koje neće izaći na izbore, jer će na izbore izaći grupa građana, koja nije isto što i udruženje građana, to samo da se zna zakonski.

Govoreći o napadima na prostorije Srpske napredne stranke, Bakarec je naveo da ih je, prema njegovim podacima, od novembra 2024. do sredine ove godine bilo oko 1.000, od čega je, kako tvrdi, oko 40 prostorija spaljeno.

- Dakle, ta dvojica su krivi i, znači, došlo je do eksplozije na fakultetu, došlo je do smrti. Znači, blokaderi su odgovorni sad za već dve smrti, plus 1.000 napada, da to stavimo u kontekst. Znači, tog 12, 13. i 14. je njihov bio plan da napadnu što više prostorija Srpske napredne stranke i u ta tri dana, od ovih 1.000 prostorija koje su napadnute, znači od novembra 24. do negde, ajde, sredine, tu je prestalo ove godine, napadnuto je 1.000 prostorija, od toga je 40 spaljeno.

Posebno je govorio o požarima u Valjevu i Novom Sadu, tvrdeći da su u pojedinim slučajevima ugroženi i stanovnici stambenih zgrada.

- Najviše prostorija je napadnuto i spaljeno 12, 13. i 14. avgusta, kada su spalili te prostorije u Valjevu. Pazite, to je nova stambena zgrada, stanuju ljudi, ljudi su bežali u panici. Zamislite, gori vam zgrada, vi ste u zgradi, em je nova zgrada, em ste dali pare. Trudnice bile. Em možda izgubite živote. Tu su neki stari ljudi, neke trudnice, deca u toj zgradi, pa su zapalili ovu zgradu.

Govoreći o incidentu u Novom Sadu, Bakarec je naveo da su, prema njegovom viđenju, prostorije u stambenoj zgradi bile meta napada, kao i da je obezbeđenje reagovalo kada su, kako tvrdi, procenili da su im ugroženi životi.

- To je bio već jedno peti put paljenje prostorija u Novom Sadu, na Bulevaru oslobođenja, gde je takođe stambena zgrada, gde su tu deceniju te prostorije SNS. Znači, zapalili su ih, s tim što su tu hteli da spale. Ove prostorije u Valjevu su bile prazne, ali nije zgrada bila prazna. A u Novom Sadu je u prostorijama bilo 100 ljudi koji su hteli žive da spale, na čelu sa našim predsednikom, Andrijanom Mesarović, ministarkom, Mihajlom Vučevićem, sinom predsednika Vučevića, i onaj kobra da nije pucao vazduh, obezbeđenje, legalno, zakonito, sedam Kobri je i povređeno, i kad su osetili da im je ugrožen život.

Na kraju, Bakarec je postavio pitanje rada nadležnih tužilaštava i zatražio odgovore o procesuiranju učesnika incidenata.

- Znači, oni su palili stambene zgrade. Dakle, hteli su da izazovu krvavi građanski rat. I samo, evo, moje pitanje je: ja znam, dobio sam odgovor kao poslanik, od tužilaštva u Novom Sadu, mi imamo predmet, predmet, ono, radi se. Znači, otprilike, predmet stoji u fioci, dobio si odgovor, aj zdravo. Znači, šta radi tužilaštvo godinu dana? Evo. Šta radi tužilaštvo u Valjevu godinu dana? Je l' neko procesuiran? Da. Mogu li tužioci u Novom Sadu da se nešto dogovore? Pošto imate detaljne snimke ovih nasilnika iz Valjeva, iz Novog Sada, neki su privođeni, neki.

Kurir.rs