Maričić: Pad ranga Beogradskog univerziteta od 100 mesta za godinu dana na Šangajskoj listi – merljiv rezultat rada političara Đokića
Povodom vesti da je Univerzitet u Beogradu za godinu dana na Šangajskoj listi rangiranja univerziteta pao za 100 mesta, reagovao je Vladica Maričić, zamenik predsednika Skupštine grada Niša, koji je rekao da je skoro dvogodišnje delovanje političara Vladana Đokića i profesorskih vedeta sa takozvane Studentske liste dalo svoje merljive rezultate.
„Skoro dve godine gledamo kako se naši fakulteti pretvaraju o opštinske odbore i prostor za političko delovanje Vladana Đokića i brojnih profesorskih vedeta sa takozvane Studentske liste, a studenti beskrupulozno koriste kao sredstvo u njihovom suludom projektu dolaska na vlast, a sada je to delovanje dalo rezultate merljive u brojevima i potvrđene od strane za to najrelevantnijeg svetskog tela“, reagovao je Maričić na pad ranga Univerziteta u Beogradu od 100 mesta za godinu dana, koji se sada na Šangajskoj listi rangiranja univerziteta nalazi u grupi od 501. do 600. mesta.
On dodaje da se tako drastičan pad ranga beogradskog Univerziteta desio u vreme kada je država značajno povećala svoja izdvajanja za visoko obrazovanje u sklopu ispunjenja takozvanog četvrtog studentskog zahteva.
„Odgovornost za pad ranga snose isključivo političar Đokić, koji je dužnost rektora BU podredio ulozi predsedničkog kandidata ili nosioca blokaderske parlamentarne liste, njegovi prorektori i dekani i profesori koji su brigu o rangu institucije kojom autonomno upravljaju zamenili brigom o što boljem mestu na blokaderskoj listi, koje bi im omogućilo ulazak u parlament i nastavak štetočinskog političkog delovanja“, ocenio je Maričić i dodao da analizirajući faktore koji utiču na formiranje ukupne ocene univerziteta prema kojoj se rangiraju na toj najrelevantnijoj svetskoj listi visokoškolskih institucija, vidimo da odgovornost za rang, a samim tim i drastičan pad, nosi samo i jedino Univerzitet, a ne i država i da se pad ranga poklopio sa vremenom nikad većih izdvajanja iz republičkog budžeta za visoko obrazovanje koja su marta 2025. godine, u sklopu ispunjenja takozvanog četvrtog studentskog zahteva, uvećana za oko 12 milijardi dinara ili 20 posto.
Vladica Maričić, koji je i predstavnik osnivača u Savetu Univerziteta u Nišu, kaže da je primer drastičnog pada ranga Univerziteta u Beogradu za godinu dana, uz uvećanje državnog izdvajanja za visoko obrazovanje, odlična projekcija kako bi izgledala država kojom bi se upravljalo onako kako se sada upravlja pojedinim fakultetima, ukoliko bi političar Đokić i blokaderi preuzeli vlast. On ipak dodaje da urušavanje visokog obrazovanja i državnih fakulteta već sada šteti razvoju Srbije, jer broj i kvalitet direktnih stranih investicija zavise od ponude visokoobrazovanih kadrova koji su nosioci proizvodnje u svim kapitalno-intenzivnim granama privrede, koje donose visoke profite vlasnicima, ali i visoke plate za one koji u njima rade.
„Lepo je to što država ulaže u visoko obrazovanje i gradi naučno tehnološke parkove i državne data centre, ali za dolazak investitora u napredne tehnološke grane potrebni su nam visokoobrazovani kadrovi, a posledica blokaderskog divljanja u proteklih dvadesetak meseci je i pad broja svršenih studenata na svim nivoima studija i na svim univerzitetima“, zaključio je Maričić i konstatovao da je loša poruka investitorima kada najveći univerzitetu zemlji nazaduje, a broj diplomiranih studenata opada.
