UMESTO DA UČE I PIŠU NAUČNE RADOVE, LJUDI SU BILI NA ULICAMA Gajović i Bulatović o padu Univerziteta na Šangajskoj listi: "Plaćamo ceh svih činilaca"
Univerzitet u Beogradu ispao je iz društva 500 najbolje rangiranih svetskih univerziteta na Šangajskoj listi, što je otvorilo pitanje razloga za pad i odgovornosti za stanje u visokom obrazovanju. U fokusu su politizacija univerziteta, višemesečne blokade, ali i ocene da su obrazovanje i naučno-istraživački rad u tom periodu pali u drugi plan.
Više o ovoj temi, za emisiju "Redakcija", govorili su Dejan Bulatović, poslanik Srpske napredne stranke i Aleksandar Gajović, novinar i publicista.
- Meni obrazloženje studenata, odnosno blokadera, za pad na toj lestvici liči na onu srpsku izreku: "Lopov se uvek vraća na mesto zločina i viče: Drž'te lopova", ukazujući na nekog drugog. Upravo je to slučaj i ovde. Opravdanje da je za pad kriva "ova vlast" meni deluje tragikomično. Bilo bi komično da nije tragično, jer je potpuno jasno zašto je univerzitet pao. To je, zapravo, plaćanje ceha ponašanja univerziteta, rektora i svih činilaca koji čine univerzitetsku zajednicu u prethodne dve godine - rekao je Gajović.
"Sve je došlo na naplatu"
Ukazao je na posledice dešavanja na univerzitetu tokom prethodne dve godine i istakao da odgovornost vidi na više nivoa akademske zajednice.
- Umesto da se uči, pišu naučni radovi, doktorati i druga stručna dela i da se ona prezentuju javnosti i naučnoj zajednici, sve je to zanemareno, a ljudi su bili na ulicama i učestvovali u protestima. To tako ne može. U Srbiji često kažemo: "Sve dođe na naplatu". Ovo je klasičan primer da je na naplatu došlo ono što se događalo u Srbiji tokom poslednje dve godine. Tu nema nikakvog čuđenja. Vrlo se dobro zna da je neko kriv, ali kriv je onaj za koga sud dokaže da je kriv. Kada govorimo o odgovornosti, naravno da je vrh najodgovorniji. U toj piramidi sigurno je rektor, pa zatim dekani i ostali. To što se događalo prethodne dve godine sada nam se obilo o glavu i to je potpuno jasno - objasnio je.
Bulatović je ocenio da se akademski standardi Beogradskog univerziteta značajno razlikuju od onih na najprestižnijim svetskim univerzitetima.
- Samo poći od činjenice da smo danas, kada je reč o akademskim standardima, udaljeni nekoliko svetlosnih godina od Kembridža, Oksforda, Kolumbije i Sorbone, jeste poražavajuće. Pre samo nekoliko godina to nije bilo tako. Razmena studenata i odlazak naših diplomaca sa Beogradskog univerziteta na dalje školovanje na tim prestižnim univerzitetima nisu bili ništa neobično. Danas je situacija potpuno drugačija - kaže Bulatović.
- Umesto amfiteatara, imali smo situaciju da su pojedini fakultetski prostori bili pretvoreni u mesta gde se pisalo po zidovima i gde su se, koristili alkohol i droga. Amfiteatri Filozofskog i drugih fakulteta nekada su bili simbol obrazovanja i ono najvrednije što je Beogradski univerzitet imao. Kada ste se zapošljavali, bilo je važno sa kog fakulteta imate diplomu. Danas naša deca, kada biraju između državnog i privatnog fakulteta, sve češće biraju privatni. To je najveći poraz. To nije poraz samo jedne generacije. Sada imamo nekoliko generacija koje bi mogle biti izgubljene za Beogradski univerzitet. On više neće privlačiti toliko vrednih i ambicioznih studenata, jer će neki težiti školovanju u inostranstvu, a mnogi će ostati u Beogradu i upisivati privatne fakultete. To nije smelo da se dogodi - za Kurir televiziju, zaključio je Bulatović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
