BLOKADERIMA JE MRŽNJA PREMA NEISTOMIŠLJENICIMA NORMA Likuju nad smrću, napadaju vatrogasce što spasavaju živote! Ni tuđa nesreća nije GRANICA PRED KOJOM ZASTANU
Kada se pogleda način na koji blokaderski tabor govori o ljudima koji ne misle kao oni, teško je ne primetiti jedan isti obrazac - sve se svodi na mržnju, vređanje, ismevanje i ponižavanje neistomišljenika. Umesto argumenata uvek su im prve reči uvrede, umesto ideja logično etikete, a umesto politike likovanje kada se nekome dogodi nešto loše.
Naime, vest o iznenadnoj smrti prof. dr Milice Bajčetić, tek izabrane dekanke Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pokazala je još jednom koliko politička mržnja može da potisne ono najosnovnije ljudsko, saosećanje prema mrtvom čoveku.
Umesto tišine, pijeteta i poštovanja prema jednoj profesorki i lekarki, na društvenim mrežama pojavili su se komentari u kojima se njena smrt koristi za likovanje. Rečenice poput „E umrla SNS dekanka“ i slične uvrede nisu politički stav. To je odsustvo elementarnog poštovanja prema ljudskom životu.
A posebno je poražavajuće što se takve reči upućuju ženi koja je bila profesorka Medicinskog fakulteta, naučnica i lekarka, čoveku koji je svoj profesionalni život posvetio medicini. Ne mora neko da podržava njen izbor za dekanku. Ne mora da deli njene političke ili društvene stavove, ali bi morao da bude sposoban da, pred smrću jednog čoveka, zastane.
Nažalost, ovo nije izolovan slučaj. Sličan obrazac videli smo i prema vatrogascima-spasiocima koji su danima radili na požarištima i rizikovali sopstveni život. Umesto zahvalnosti ljudima koji gase požare i pomažu ugroženima, pojedinci su ih vređali i nazivali plaćenicima i najgorom sortom zato što su tokom obilaska predsednika Srbije Aleksandra Vučića doručkovali, pojeli sendvič i popili piće.
Kada čovek dođe dotle da mu je važnije za koga neko glasa nego to što taj neko gasi požar, leči ljude ili je upravo preminuo onda problem više nije politika. Problem je mržnja koja je prevazišla svaku meru.
I na kraju, ostaje jednostavno pitanje, šta je to što je ove ljude učinilo metom tolikog prezira? Ne to što su nekome naudili, ne to što su nekome oduzeli pravo ili ugrozili život, već samo činjenica da nisu blokaderi i da ne misle onako kako blokaderi misle.
Ako je nečija jedina krivica to što nije na vašoj strani, onda ni mržnja, ni podsmeh, ni likovanje nad nesrećom ne mogu biti opravdani. Političko neslaganje je normalno u svakom društvu. Dehumanizacija neistomišljenika nije.
· Reaguj