ALBANCI SPREMAJU NOVI HAOS NA KOSOVU, POSLUŽIĆE IM MOST NA IBRU? Drecun za Kurir upozorava : "Ovo će im biti okidač da potpuno destabilizuju sever!"
Najava Prištine da bi 1. septembra mogao da bude otvoren glavni most na Ibru, koji povezuje severni i južni deo Kosovske Mitrovice, ponovo je podigla tenzije i otvorila brojna bezbednosna i politička pitanja. Posebno zabrinjava mogućnost da bi takav potez mogao dodatno da ugrozi Srbe na severu Kosova i Metohije, dok se istovremeno postavlja pitanje kakva je uloga KFOR-a, EULEKS-a i Brisela.
O ovoj temi, kao i o mogućim posledicama presude Hašimu Tačiju i potencijalnim novim tenzijama, govorili su Milovan Drecun, predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine, i Zoran Anđelković, direktor JP "Pošta Srbije", koji su bili gosti emisije "Redakcija" kod voditeljke Snežane Petrović.
KFOR ide u korak sa Prištinom
Milovan Drecun je ocenio da je ponašanje međunarodnih misija na Kosovu i Metohiji poslednjih godina pokazalo, kako tvrdi, da njihova uloga više nije isključivo usmerena na bezbednost svih građana, posebno Srba.
- Pogledajte, sada je, čini mi se, potpuno jasno da je njihova uloga da pruže vojnu zaštitu lažnoj državi Kosovo, a ne da stvore uslove za bezbedan život svima, posebno onima koji su ugroženi. A to su Srbi. Albanci nisu ugroženi. I to je sada već potpuno postalo jasno koliko se oni ponašaju sasvim suprotno od onoga za šta im je dodeljen mandat, kada je u pitanju KFOR na osnovu Rezolucije 12 44, i kada je u pitanju EULEKS koji je došao na osnovu one rekonfiguracije misije koju je tadašnja vlast, na čelu sa Borisom Tadićem, prihvatila, što je bio poguban korak. Znate, kad pogledate ovaj most na Ibru, prosto se postavlja pitanje: zašto je potrebno Prištini da toliko podiže tenzije, da zastrašuje Srbe? U čemu je problem? U saobraćaju? Pa saobraćaj se odvija. Imate most u Bošnjačkoj mahali, imate još dva, onaj jedan je proširen, još jedan napravljen, pa saobraćaja ima koliko god hoćete. To su sve mostovi na po 50 metara ili 100 metara odatle - rekao je Drecun.
On je podsetio na ranije incidente na mostu i istakao da među Srbima i dalje postoji strah zbog svega što se ranije dešavalo.
- Zašto on ne bi bila neka zelena pešačka oaza, pogotovo što ulazi u sam centar Severne Mitrovice, a imajući u vidu šta se dešavalo nakon dolaska međunarodnih snaga, kada smo imali one pokušaje desetina hiljada ekstremnih Albanaca da masovno prodru na sever. I nema potrebe da se toliko provociraju Srbi, da se oni zastrašuju. Ali izgleda da je to politika i da je to upravo cilj. I KFOR se nekako usaglasio sa tim ciljevima Prištine. Umesto da kaže: "nema otvaranja saobraćaja, neka pešaci prolaze". Sećate se onih upada pojedinaca kada su u nekoliko navrata izboli Srbe noževima, napadali, bacali bombu u onaj kafić dole što je bio odmah preko mosta? Svašta se dešavalo preko tog mosta. I sada se nastavlja sa svim tim - rekao je Drecun.
Kako je naveo, dodatno ga zabrinjava to što KFOR, umesto da poveća prisustvo na mestima gde postoji potencijalni rizik od incidenata, prema njegovoj oceni donosi odluke koje mogu imati suprotan efekat.
- KFOR, umesto da ima povećani senzibilitet i povećanu odgovornost za strahove Srba, da predupredi moguće incidentne situacije, on jednostavno sada ide u korak sa Prištinom i stvara nove uslove za još veći broj etnički motivisanih napada. Što se tiče toga da će predsednik da zatraži pomoć i podršku od Evropske unije, od Sjedinjenih Američkih Država, znate, u NATO-u su predstavnici upravo tih država. NATO je doneo odluku da KFOR smanji svoje prisustvo u ove dve kritične tačke, vezano za manastir Visoki Dečani i ovaj most. Tu su učestvovali i američki predstavnici. Uostalom, u NATO-u su Amerikanci uvek glavni - rekao je Drecun.
Govoreći o mogućnosti da Brisel izvrši pritisak na Prištinu, Drecun je izrazio skepsu, dok je ostavio prostor da bi Vašington mogao pokazati veći senzibilitet prema bezbednosti Srba.
- Što se Evropske unije tiče, oni neće ništa uraditi, jer oni smatraju da teror koji Kurti sprovodi nad Srbima, to je nezvanični stav da je to pritisak na Beograd da prihvati francusko-nemački predlog sporazuma. I poruka je: "ako hoćete da se zaustavi teror, prihvatite, de fakto, priznajte". Kod Amerikanaca je moguće sada postići jedan pojačani osećaj za ljudska prava Srba, za bezbednost srpskog naroda. Ali imajući u vidu loše kontakte Trampove administracije sa Aljbinom Kurtijem, tu ne znam da li je moguće očekivati da zaista dođe do neke snažnije reakcije Amerikanaca da nateraju Kurtija - rekao je Drecun.
Nije problem u saobraćaju, već u simbolici
Zoran Anđelković ocenio je da se najava otvaranja mosta ne može posmatrati samo kao pitanje saobraćaja, jer, kako smatra, njegov značaj za Prištinu ima mnogo širu političku i simboličku dimenziju.
- Kad je reč o samom mostu, tu je Drecun potpuno u pravu, ima tamo više mostova i taj saobraćaj funkcioniše bez ikakvih problema. I to nije na pet kilometara, deset kilometara, nego na par stotina metara. Ali ovo im je simbolika da uđu pravo u centar. Uostalom, i da bude jasnije i to, ovaj most nije zatvoren. On je zatvoren za vozila, što bi rekli, saobraćaj, ali za pešačenje nije bio ni do sad zatvoren - rekao je Anđelković.
On je ocenio da se dodatna nervoza u Prištini mora posmatrati i kroz prizmu predstojeće presude Hašimu Tačiju.
- Nije samo to ovde, naravno, i to je, ali ovo, ako od toga krenemo, od 16. septembra i presude u Hagu, ne interesuje Kurtija to da li će biti osuđen na ovoliko ili onoliko godina, tačnije, njega interesuje šta piše u presudi. Jer, ne zaboravimo, ovde se kao sudi za '98. godinu, a ne za '99. godinu, za godinu kada je separatistički pokret na Kosovu kroz oružanu pobunu napao legalnu državu Saveznu Republiku Jugoslaviju i Republiku Srbiju. U bilo kom delu sveta reagovala bi, kao što je reagovala policija i vojska, da spreči separatistički pokret. Ovde je bilo likvidacija, klasičnih, od strane terorističke organizacije OVK. Bila je masovna upotreba oružja, ubijani su, pre svega, Srbi, a naravno, kako oni kažu, "lojalni Albanci" državi Srbiji, Romi i svi ostali koji im nisu bili po volji - rekao je Anđelković.
Posebno je izdvojio slučaj Radojničkog jezera, navodeći da je lično bio na mestu na kojem su pronađena tela.
- Uostalom, po Radojničkom jezeru, najmanje je bilo od onih 27 ubijenih i pronađenih, ja sam bio na licu mesta, najmanje je bilo Srba, bilo je Roma i Albanaca likvidiranih u Radojničkom jezeru. To su svi oni za koje je teroristička organizacija OVK smatrala da ne podržavaju separatizam i terorizam na Kosovu i Metohiji. Tako da ta presuda nije vezana za te pojedince, nego za samu presudu, da će pisati ono što je činjenica, a to je da je Albanija učestvovala u faktički, otimanju dela teritorije, to jest organizovanju oružane pobune, i da su oni bili teroristi '98. godine. Da li će precizna reč biti teroristi ili da su činili zločine radi ostvarivanja cilja otimanja dela teritorije, sad je to manje važno. Prema tome, za mene je mnogo važnije šta će pisati u presudi nego koliko će godina biti neko osuđen - rekao je Anđelković.
On smatra da bi eventualna presuda mogla dodatno da podigne tenzije na Kosovu i Metohiji.
- To diže tenziju, jer to potkopava celu priču o njima, da je to pravedna borba za slobodu, kako oni kažu. A oni nama zato ne daju ni ovih devet lokacija koje mi tražimo da se ispita, gde smatramo i da ima nekih informacija da se nalaze leševi Srba koji su tu zakopani masovno. Ne daju jer smatraju da im to krnji ugled njihovoj borbi '98. godine, to jest tom terorističko-separatističkom pokretu '98. godine. Tako da će se to, naravno, ako do toga dođe, odraziti na veći ekstremizam na Kosovu i Metohiji. Jer za to će im biti Srbi krivi, a ne sama presuda - rekao je Anđelković.
Drecun upozorava na moguće nove incidente
Drecun je potom izneo procenu mogućeg scenarija nakon presude, ukazujući na mogućnost masovnih protesta i dodatnog ugrožavanja Srba na severu.
- Nije nerealan scenario da jedan masovan pokušaj Albanaca, pod, recimo, vidom protesta protiv presude Hašimu Tačiju i ovoj trojici, da bi mogao zaista da potpuno destabilizuje sever i da maksimalno ugrozi bezbednost i opstanak srpskog naroda. I to nije nerealan scenario, jer vidim da se već pripremaju neke aktivnosti. Pojavljuju se veterani OVK, kažu da će zapaliti Kosovo, zapaliti Severnu Makedoniju, Crnu Goru, ako Tači i ostali budu osuđeni. Vrši se, posle toliko godina i decenija, otkopavanje nekakvih navodnih masovnih grobnica upravo na severu. Čak se hapse Srbi kojima se pronalazi oružje, puška se nađe sa kojom je on pre skoro tri decenije navodno izvršio ratni zločin. Time se podiže mržnja prema Srbima - rekao je Drecun.
On je upozorio i na mogućnost da eventualni protesti prerastu u širi bezbednosni problem.
- Ta mržnja će u jednom trenutku sigurno eksplodirati. I onda neće niko to da zaustavlja. Neće ni KFOR moći da zaustavi, ni EULEKS. Kada se sve to dobro organizuje preko svih tih mostova, jer njima cilj jeste da zauzmu sever, da uspostave punu kontrolu, jedan masovan pokušaj Albanaca, pod vidom protesta protiv presude Hašimu Tačiju i ovoj trojici, mogao bi zaista da potpuno destabilizuje sever i da maksimalno ugrozi bezbednost i opstanak srpskog naroda - rekao je Drecun.
Govoreći o budućnosti Severne Mitrovice, Anđelković je ukazao na mogućnost gašenja opštine i posledice koje bi takav potez, prema njegovom mišljenju, mogao da ima po srpske institucije.
- Ima tu još jedan problem, a to je stalno pominjanje ideje da se Severna Mitrovica ugasi kao opština i da se vrati pod okrilje Južne Mitrovice. U tom slučaju bi Srbi imali dva-tri odbornika i bili bi potpuno marginalizovani. A u slučaju tako nečega, onda bi se faktički poništio Ahtisarijev plan i deo onih ustavnih programa koje im je on pisao oko formiranja opština. To bi onda značilo potpuno ugrožavanje Univerziteta u Severnoj Mitrovici, Prištinskog univerziteta u Severnoj Mitrovici, Kliničkog centra i svega onoga što Srbi imaju kao osnovicu funkcionisanja celog severa, a ne samo Severne Mitrovice - rekao je Anđelković.
Anđelković je na kraju razgovora govorio i o širem regionalnom kontekstu i tvrdnjama da bi Srbija mogla biti faktor destabilizacije, odbacujući takve ocene.
- Njihova mržnja i želja da dođe do destabilizacije u Srbiji je toliko velika da pomažu maksimalno svima onima koji žele da naprave nasilje u Srbiji. A ako je neki stabilizirajući faktor na Zapadnom Balkanu, onda je to Aleksandar Vučić i Srbija. Jer zašto bi mi, koji smo u poslednjih deset godina ekonomski toliko napredovali, preskočili sve zemlje regiona i sa prosečnom platom i sa stranim ulaganjima? A njima je to trn u oku i onda stalno čačkaju mečku, što bi rekao naš narod, pokušavajući da nešto isprovociraju, ali mislim da to nije realno - rekao je Anđelković.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
