NOVI SUKOBI UNUTAR BLOKADERSKOG POKRETA: Analitičari otkrili šta se dešava na političkoj sceni pred izbore: "Oni imaju jako male šanse za formiranje vlasti"
Dok predsednik Aleksandar Vučić obilazi gradove širom Srbije, razgovara sa građanima i predstavlja planove za nove projekte i radove, unutar studentskog blokaderskog pokreta ponovo se pojavljuju podele. Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, koji je ranije potvrdio da je prihvatio poziv da bude deo studentske izborne liste, prema nezvaničnim informacijama navodno je vetiran i izbačen sa liste nakon plenuma Pravnog fakulteta. Zvanična potvrda ove odluke još nije stigla, ali sve ukazuje na nove nesuglasice i sukobe različitih struja unutar pokreta.
Gosti koji su analizirali ovu temu za emisiju "Puls Srbije" koja se emituje na Kurir televiziji, bili su dr Rajko Petrović, politikolog i prof. dr Dejan Miletić, direktor Centra za proučavanje globalizacije.
- Naravno, čeka se da parlament završi svoje zasedanje i da se zatvore određene tehničke stvari u procesu, kako bi se sve odvijalo po scenariju koji je predsednik Vučić odavno najavio. Ne vidim nikakvu tajnovitost niti dilemu oko toga. Međutim, neobično je ponašanje opozicionih krugova. Deluje kao da su inertni i da tek sada sagledavaju svoju realnu poziciju, pa se postavlja pitanje zbog čega ne učestvuju aktivnije u celom procesu. Uveliko bi trebalo da budu u kampanji - počeo je Miletić.
SNS spreman za kampanju
Dok se u SNS-u vidi pojačana aktivnost, Miletić je ukazao na promene i unutrašnje turbulencije u drugim strankama pred izbore.
- Ono što vidimo jeste najveća mobilizacija, pre svega SNS-a i kruga oko predsednika Vučića, dok su ostali uglavnom u nekim unutrašnjim turbulencijama. Naveli ste Vladana Đokića, vidimo da i u SPS-u postoje dileme, dok se i kod Ljajića dešavaju promene. On ide prema manjinskoj stranci i napustio je svoju Socijaldemokratsku partiju. Sve su to promene koje, čini mi se, dodatno slabe poziciju tih stranaka pred predstojeću kampanju. Kampanja bi, očigledno, mogla da traje mesec i po dana, odnosno 45 dana, koliko je zakonski minimum, dok je maksimum 60 dana. Kada sve to sagledate, ne vidim šta je problem. Izbori su odavno najavljeni i nejasno mi je zbog čega postoji tolika dilema - kaže on.
Petrović smatra da su izbori potrebni nakon perioda društvene nestabilnosti, ali ukazuje i na uznemirenost koja se zbog njihovog održavanja pojavila u opozicionim redovima
- Ono što je, po mom mišljenju, dobro jeste to što će Srbija imati izbore. Mislim da su našoj zemlji izbori potrebni nakon niza društvenih, a ne političkih nestabilnosti koje smo imali od novembra 2022. godine do danas. Građani Srbije su ti koji uvek treba da odluče ko i koliko dugo treba da ih vodi. Jedan od zahteva blokaderske opcije tokom prethodnih godinu i po dana bio je da se što pre održe vanredni parlamentarni izbori. Oni će sada biti održani, zbog čega očigledno postoji određeni stepen nespokoja i uznemirenosti unutar opozicionih grupacija - naveo je Petrović.
- Problem je, očigledno, u tome što im je jasno da imaju jako male, praktično nikakve šanse da na parlamentarnim izborima ostvare rezultat koji bi im omogućio da samostalno formiraju vlast. Na predsedničkim izborima, koji će biti održani kasnije, situacija može biti drugačija i oni će sigurno biti neizvesni. Međutim, kada govorimo o konkretnim parlamentarnim izborima, još uvek ne znamo u kom obimu i pod kojim nazivom će ta grupacija nastupiti. Govorim o toj blokaderskoj opciji, jer smatram da je pogrešno čitav taj pokret nazivati studentskim. Niko ko podržava i brani blokade i proteste ne može argumentovano, na osnovu činjenica, da potvrdi da je većina studenata u Srbiji ikada podržavala tu opciju. U jednom periodu jedan deo studentske populacije jeste podržavao blokade, ali smatram da je zbog toga pogrešno govoriti o jedinstvenom studentskom pokretu - za Kurir televiziju, izjavio je Petrović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
