"HAŠKI TRIBUNAL JE GENERALA DRŽAO KAO TAOCA" Gosti Specijalne emisije o smrti Ratka Mladića: "On je jedna tragična figura"
General Ratko Mladić, nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske i haški osuđenik, preminuo je u 84. godini u pritvorskoj jedinici u Hagu. Uprkos zahtevima porodice da mu se, posle više moždanih udara, dozvoli lečenje u Srbiji, to mu nije omogućeno.
Tim povodom, Kurir televizija emituje specijalnu emisiju.
Gosti u studiju su Tomislav Kresović - novinar i publicista, Rajko Petrović, politikolog sa Instituta za evropske studije i Miloš Ković, istoričar, svedočio u Hagu kao Mladićeva odbrana.
- General Mladić, dakle, kad vi pogledate, jedna tragična figura, rekli ste, iz te biografije, rođen je u NDH, zvanično. Otac mu je poginuo u borbi sa, u partizanskim odredima, u borbi sa ustašama i domobranima. I sad vi pogledate, 50 godina kasnije, on se bori za Republiku Srpsku, isto od ustaških elemenata i muslimanskih ustaša, odnosno specijalne jedinice Handžar divizije. I vidite kako se sudbine na neki način istorijski vraćaju, biološki. To je ono što kaže Leopold Sondi, šikzal analiza, analiza sudbine: kako neko ko je rođen u jednom režimu, jednog terora, morao je da se bori za sudbinu svoga naroda na istim prostorima - kaže Kresović.
Mladićev put u rat
Kresović je govorio o Mladićevom dolasku u Knin i njegovoj ulozi u turbulentnom periodu raspada Jugoslavije.
- Pukovnik Mladić dolazi iz Skoplja u Knin i obilazi teren. U to vreme bio je Titov oficir koji se držao ideje Jugoslavije. Ideologije JNA koja je bila važeća za sistem u kojem je služio. Istovremeno, nosio je ožiljak zbog tragedije koja je zadesila njegovu porodicu. Svoj pristup ratu zasnivao je pre svega na tome da ne dođe do građanskog rata. Njegov cilj bio je da sačuva jugoslovenski prostor. Međutim, pošto je odluka o raspadu Jugoslavije doneta na drugim mestima, van prostora bivše Jugoslavije, uz podršku političkih oligarhija i struktura u samoj Jugoslaviji, zemlja je krenula putem krvavog raspada. General Mladić tada dobija zadatak, zajedno sa još jednom grupom oficira JNA, da pripremi odbranu srpskih teritorija koje su bile pod velikim pritiskom - nastavio je.
Istoričar Miloš Ković, koji je u Hagu svedočio u svojstvu člana Mladićeve odbrane, govorio je o odnosu Haškog tribunala prema generalu Ratku Mladiću, njegovom dugogodišnjem boravku u pritvoru, ali i odluci da mu se ne omogući lečenje i poslednje dane provede u Srbiji. Posebno se osvrnuo na to da li je, poznavajući rad tog mehanizma, očekivao drugačiji ishod.
- Pravo da vam kažem, nisam. Bio bih iznenađen da je bilo drugačije. Haški tribunal se pokazao mnogo pre nego što je general Mladić uhapšen. Ono što je meni, kao istoričaru, smetalo, osim tog strašnog tretmana jednog srpskog elitnog generala, jeste ambicija Haškog tribunala da piše istoriju. Setite se tih skandaloznih optužnica protiv generala Mladića, Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja, Radovana Karadžića. Ne govorim samo o onima koje su bile najistaknutije. Tu je, recimo, optuživan i Njegoš za ratne zločine, a sudilo se i Vuku Karadžiću - istakao je Ković.
- I Ivi Andriću, Jovanu Cvijiću, Vasiću Briloviću i drugima. Ta ambicija Haškog tribunala da piše srpsku istoriju jeste ono u čemu sam video svoj posao. Hteo sam da dođem i uradim ono što je do mene, u odbrani generala Ratka Mladića, i da tim ljudima pokažem ko smo, šta smo, odakle dolazimo i šta hoćemo. U datim okolnostima uradio sam ono što sam mogao. Kažem, borio sam se za generala Ratka Mladića. Nije reč samo o generalu Ratku Mladiću, već o Vojsci Republike Srpske, rukovodstvu Republike Srpske, a pre svega o narodu Republike Srpske i srpskom narodu u celini. Kada kažemo "narod Republike Srpske", mislimo na narod koji je, kako smatram, samo u 20. veku dva puta pretrpeo genocid - ne samo u Drugom, već i u Prvom svetskom ratu - kaže on.
Petrović je ukazao na širi kontekst ratnih dešavanja u Podrinju i ulogu naoružanih formacija u tamošnjim enklavama.
- Kao prvo, mislim da stvari treba smestiti u jasan istorijski kontekst. Dakle, od sredine 1992. godine pa sve do pred kraj rata, u Podrinju smo imali tri muslimanske, odnosno bošnjačke enklave - Srebrenicu, Žepu i Goražde, koje je bilo još veće. Naravno, tokom čitavog rata u tim enklavama postojali su naoružani pripadnici takozvane Armije Republike Bosne i Hercegovine. Na prostoru Srebrenice delovala je 28. divizija, predvođena Naserom Orićem, u Žepi jedinice Avde Palića, a u Goraždu jedinice pod komandom Imamovića i drugih - podsetio je Petrović.
- Ono što se dešavalo u julu 1995. godine bilo je veoma kompleksno. Rad Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu u značajnoj meri je kompromitovan na prostoru bivše Jugoslavije. Kada uporedite broj presuđenih Srba sa brojem presuđenih Bošnjaka, Hrvata i Albanaca, vidite da je broj osuđenih Srba bio daleko veći, što, po mom mišljenju, ne odgovara stvarnom stanju na terenu. Na kraju krajeva, isti taj Naser Orić oslobođen je pred Tribunalom, uprkos brojnim dokazima koji su iznošeni. Međunarodni sud u Hagu utvrdio je da se na prostoru Srebrenice dogodio genocid, sa čime se, naravno, veliki deo javnosti i stručne javnosti u Srbiji ne slaže - za Kurir televiziju, zaključio je Petrović.
Zločini nad Srbima i dalje bez odgovora
Petrović je ukazao na, kako je naveo, nejednak odnos prema žrtvama i procesuiranju zločina počinjenih nad Srbima.
- Svakako se dogodio zločin i svako unutar srpskog naroda i srpskog rukovodstva uvek je osuđivao taj zločin i zahtevao da bude sankcionisan. Međutim, za razliku od bošnjačkih lidera, koji, koliko je poznato, nisu posetili Kravicu, gde je veliki broj Srba ubijen, kao ni okolna sela u kojima su stradali civili, predsednik Srbije je 2015. godine, tada kao premijer, otišao u Srebrenicu i videli smo šta se tamo dogodilo. Do danas, međutim, za zločine nad Srbima u tom području nisu procesuirani svi odgovorni - rekao je.
-
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
