SMRT GENERALA RATKA MLADIĆA PODIGLA BURU! U "Usijanju" otvorena pitanja o Hagu, presudi, lečenju i sahrani

"Želeo bih da sahrana moga oca generala Ratka Mladića prođe mirno i dostojanstveno i da ne bude povod za sukobe i prepucavanja. Zato pozivam sve da se uzdrže od bilo kakvih provokacija i pokušaja da se spreči da ožalošćeni mogu dostojno da sahrane komandanta Vojske Republike Srpske", rekao je Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića, na konferenciji za novinare. On je tom prilikom govorio i o poslednja dva meseca života svog oca, navodeći da su za porodicu bili posebno teški. Izneo je i tvrdnju da je general Mladić preminuo usled, kako je rekao, nesavesnog lečenja i namernog davanja prejakih opijata.

Veselin Šljivančanin podsetio je da je Ratko Mladić u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala doveden 2011. godine, u vreme kada je i sam tamo služio kaznu.

- Ratko Mladić je u Hag doveden 2011. godine, u vreme kada sam ja tamo služio svoju, kako sam govorio, nepravednu kaznu. Kada je stigao, video sam čoveka koji je bio u veoma teškom, ozbiljnom zdravstvenom stanju. Iskreno, ja sam ranije mislio da njega nikada neće ni dovesti u Hag, jer sam ga doživljavao kao oficira koji je čitav svoj profesionalni život odgovorno i savesno obavljao svoje dužnosti. Kada sam ga tamo video, bilo mi je jasno da je njegovo zdravstveno stanje veoma loše - rekao je Šljivančanin.

On je govorio i o susretima sa generalom u Hagu, navodeći da je Mladić tada imao ozbiljne zdravstvene probleme i da je razgovor sa njim bio otežan.

- Sećam se kada sam ga sreo u Hagu i kada sam sedeo u njegovoj ćeliji. On mi je govorio da smo mi kao oficiri učili vojno pravo, međunarodno pravo, Ženevsku konvenciju i sva pravila koja uređuju ponašanje vojske. Govorio je da nismo školovani da činimo zločine, niti da postupamo mimo propisa. Ono što sam ja lično video jeste da je bio veoma lošeg zdravlja. Nije mogao normalno da pomera desnu ruku, sporo je razmišljao, sporo govorio i za razgovor sa njim bilo je potrebno dosta vremena. Što se tiče samog lečenja i onoga što se danas navodi kao mogući uzrok smrti, ja nisam čovek koji može da govori o medicini. To najbolje znaju njegova porodica, advokat i lekari koji su ga pratili - istakao je Šljivančanin.

Govoreći o sopstvenom iskustvu sa lečenjem tokom boravka u Hagu, Šljivančanin je napravio paralelu sa uslovima u kojima su zatvorenici bili smeštani.

- Čuo sam da je general bio u novom bolničkom paviljonu, dok sam se ja lečio u starom. Ja sam imao operaciju u Lajdenu i posle toga sam vraćen u zatvorsku bolnicu, umesto da ostanem u normalnoj bolnici. Tamo sam proveo jedva jedno veče. Molio sam da me vrate u ćeliju, jer nisam mogao da izdržim u tim uslovima. Zato mogu da govorim samo iz svog iskustva i onoga što sam video, ali ne mogu da donosim medicinske zaključke o tome šta se dogodilo generalu Mladiću - rekao je on.

Šljivančanin je potom govorio i o širem kontekstu raspada Jugoslavije, ocenjujući da se uloga JNA i srpskih oficira, kako je rekao, ne može posmatrati odvojeno od tadašnjih političkih događaja.

- Ja sam bio vojnik Jugoslovenske narodne armije, nisam bio "srpski vojnik", i to sam pokušavao da dokažem i u Hagu. Mi smo branili kasarne, pokušavali da pronađemo zarobljene vojnike i oficire i da shvatimo šta se dešava sa separatističkim formacijama. Lokalna policija u Hrvatskoj i Sloveniji često nije htela da sarađuje. Sve do NATO bombardovanja položaja Vojske Republike Srpske, ja sam rat u Bosni i Hercegovini posmatrao kao veoma složen međunacionalni sukob u kojem su stradala sva tri naroda. Međutim, kasnije je sve što se događalo počelo da se pripisuje Srbima - rekao je Šljivančanin.

On je naveo i da je atmosfera tokom rata bila izuzetno teška, podsećajući na razgovore koje je vodio sa ljudima koji su preživeli stradanja.

- Kada čovek čuje šta su pojedinci doživeli, onda može da shvati kakva je bila atmosfera u tom vremenu. Jedan čovek koji je bio osuđen u Hagu pričao mi je da su mu muslimani zarobili sedamnaestogodišnjeg brata i da je kasnije pronašao njegovog brata mrtvog, nakon čega je rekao da je postao drugačiji čovek, da je postao "zver" i da više nije mario koliku će kaznu dobiti. To vam govori kakav je bio rat i u kakvim su okolnostima ljudi donosili odluke. U takvom vremenu je Ratko Mladić, kao oficir JNA, dobio izuzetno težak zadatak da formira i vodi vojsku Republike Srpske - rekao je Šljivančanin.

Kakvi su kriterijumi po kojima je pravda primenjivana?

Marko Lakić govorio je o mogućim rezultatima obdukcije na VMA i o tome kakve bi posledice eventualni nalazi mogli da imaju po percepciju Haškog tribunala.

- Ja nisam lekar i ne mogu da komentarišem medicinske stvari, ali reći ću vam ovako: šta god da se utvrdi, sve ono što se dogodilo generalu Ratku Mladiću uklapa se, po mom mišljenju, u narativ koji je postojao prema Srbima i prema samom Haškom tribunalu. Kada prosečan Srbin pogleda statistiku i vidi koliko su naši oficiri i vojskovođe, gde god da su bili, osuđivani, onda se prirodno postavlja pitanje kriterijuma po kojima je pravda primenjivana - rekao je Lakić.

On je ocenio da bi eventualni nalazi obdukcije mogli da otvore dodatna pitanja, ali da sami po sebi, kako smatra, neće promeniti ishod.

- Ako obdukcija pronađe ovo ili ono, mislim da to njih neće posebno uznemiriti. Rezultat je isti - general više nije živ. To može da potrese njegovu porodicu, može da otvori određena pitanja u javnosti, ali generalno, kada govorimo o narativu i onome što se godinama govori o Haškom tribunalu, ja ne očekujem da će se bilo šta suštinski promeniti. To je možda i bila naša najveća tragedija u svim tim događajima, od početka raspada Jugoslavije pa nadalje - nama je, kako ja to vidim, bila dodeljena uloga da smo mi krivi i da smo mi agresori, bez obzira na to šta se događalo - rekao je Lakić.

Govoreći o samom Ratku Mladiću, Lakić je napravio razliku između njegovog vojnog delovanja i događaja koji se vezuju za Srebrenicu.

- Kada govorimo o Mladiću, moramo da napravimo razliku. Imamo jednog, po mom mišljenju, briljantnog vojskovođu i oficira koji je vodio jedan veoma težak rat. Njegova uloga bila je ogromna. Rat u Bosni i Hercegovini bio je izuzetno težak i složen, a on je sa svojim saradnicima i vojskom uspeo da sačuva ono što je tamo bilo srpsko. Nije sačuvano svih sto odsto teritorije, ali kada danas neko kaže da Srbi zahvaljujući njemu imaju državu zapadno od Drine, mora se imati u vidu istorijski kontekst i činjenica da su Srbi na tim prostorima živeli i pre rata - naveo je Lakić.

Lakić je govorio i o tome kako se Mladić, prema njegovim saznanjima, doživljava u Republici Srpskoj.

- Ja imam bliske veze sa Republikom Srpskom i tamo odlazim često. To je i moja tazbina. Još nikada nisam čuo osobu koja je govorila nešto protiv Ratka Mladića. Kada pričaju o njemu, često govore da je bio sputan političkim događajima. Čuo sam, recimo, priču da je u jednom trenutku bio spreman napad sa područja Veleža prema dolini Neretve, da je bilo pripremljeno istureno komandno mesto i da je sleteo helikopter "Gazela". Kada su videli helikopter, ljudi su znali da je stigao Mladić i, prema priči koju sam čuo, moral im je odmah porastao. Govorilo se da su bili spremni da nastave dalje, ne samo prema Mostaru, već prema Tomislavgradu i Livnu. Ja zaista nisam čuo da je neko tamo sumnjao u njega kao vojskovođu - rekao je Lakić.

O odnosu Haga prema Mladiću

Politikolog dr Rajko Petrović saglasio se sa porukom ministra pravde Nenada Vujića da "kazna prestaje smrću, sve ostalo je osveta", ocenjujući da se odnos prema Ratku Mladiću nakon izricanja presude ne može posmatrati odvojeno od šireg pitanja odnosa prema Srbima u Haškom tribunalu.

- Saglasan sam sa ocenom ministra pravde Republike Srbije gospodina Vujića. Drago mi je, i mogu to da kažem kao rođeni Lozničanin, da je Loznica dala jednog takvog ministra, koji je na vrlo dostojanstven i častan način predstavljao Republiku Srbiju u svemu ovome. Naravno, sve ono što se dešavalo Ratku Mladiću od momenta izricanja presude pa do njegove smrti, do samog kraja njegovog života, po mom mišljenju, nije imalo nikakve veze sa humanošću i civilizacijskim tekovinama koje Zapad načelno baštini kao jedna kulturna celina. Jasno je da je pravda, kako je ja vidim, selektivno primenjivana. Čuli smo od gospodina Šljivančanina kako je iz prve ruke izgledalo boraviti u Hagu i boriti se sa svim tim stvarima - rekao je Petrović.

On je podsetio i na ranije emisije u kojima je, kako je naveo, bilo reči o razlikama u visini kazni izrečenih pripadnicima različitih naroda.

- Mi smo već u jednoj od prethodnih emisija na TV Kurir, u "Usijanju", govorili o tome i izneli precizne brojke - na koliko godina su osuđivani Srbi, na koliko Bošnjaci, Hrvati, Albanci i drugi. Napravili smo i važnu paralelu da su Bošnjaci i Hrvati najčešće osuđivani za zločine jednih prema drugima, a ne prema Srbima. Zato se Ratko Mladić ne može posmatrati samo kroz prizmu onoga što se dogodilo jula 1995. godine u Srebrenici i Žepi, već mora da se posmatra period od 1992. do samog kraja rata. Rat nije završen u julu 1995. godine. Dejtonski sporazum je parafiran u novembru, a potpisan u Parizu u decembru 1995. godine - naveo je Petrović.

Petrović je naveo selo Smoluća kod Lukavca, govoreći o stradanju srpskog stanovništva tokom 1992. godine.

- Srebrenica pre Srebrenice mogla se desiti Srbima. Govorim o selu Smoluća, koje se nalazi u opštini Lukavac, u današnjoj Federaciji BiH, nedaleko od Tuzle. Tamo je početkom rata 1992. godine izbeglo okolno srpsko stanovništvo, oko 8.000 ljudi. Tri meseca su bili potpuno zatvoreni u obruču, bez hrane, lekova i osnovnih uslova za život. Operacije su, prema svedočenjima o kojima govorimo, vršene nad ranjenima u veoma teškim uslovima, bez odgovarajuće medicinske opreme i anestetika, dok su istovremeno bili pod napadima. Tražili su da budu pušteni i da predaju oružje koje su eventualno imali, ali druga strana to nije prihvatila - rekao je Petrović.

On je dodao da je operacija Smoluća, prema njegovim rečima, izvedena kako bi se stanovništvo spaslo iz obruča.

- Naša vojska Republike Srpske, Garda "Panteri" i druge jedinice izvele su operaciju "Smoluća" 1992. godine i oslobodile stanovništvo iz obruča. Sa druge strane, Bošnjaci i danas slave Nasera Orića i pripadnike njegove jedinice, koje mi vidimo kao ljude koji su maltretirali, mučili i ubijali srpski narod u Podrinju. Istovremeno, iz njihove perspektive, oni smatraju da su svoj narod ostavili neprijatelju i pobegli. Upravo zbog svega toga smatram da se o ratu ne može govoriti kroz jednu jedinu sliku i da moramo da sagledamo sve žrtve i sve događaje - zaključio je Rajko Petrović.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs