Argumenti Srbije po pitanju KiM oslanjaju se na principe Pokreta nesvrstanih

Pokret nesvrstanih ima šanse da preraste u mehanizam koji bi bio balans svemu čemu danas svedočimo, jer se oslanja na principe od njih će zavisiti novi svetski poredak, ukazao je diplomata Zoran Milivojević, dok je profesorka FPN dr Dragana Mitrović istakla da je Pokret druga najveća organizacija država na svetu, odmah posle Ujedinjenih nacija (UN), što znači da veliki broj zemalja veruje u njegovu misiju, ciljeve i ulogu.

Napomenuo je da je Pokret na početku bio nešto što smeta, posebno zbog principa na kojima počiva - principi slobode, jednakosti, nezavisnosti, međunarodnog prava i poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao i aktivnog rada na miru i saradnji.

Prema njegovim rečima, blokovi do pada Berlinskog zida nisu zanemarivali Nesvrstane, već su pokušavali da ih pod svaku cenu stave u svoju funkciju. Pokret je izrastao u ozbiljan savez sa ozbilnim autoritetom na globalnoj sceni, što se, naveo je, pokazalo i za vreme Kubabske krize, odmah po osnivanju Nesvrstanih, kada su pozvali Nikitu Hruščova i Džona Kenedija na prekid animoziteta.
„Pokret nesvstanih se od 1961. nije mogao ignorisati na globalnoj sceni“, podvukao je Milivojević.

Podsetio je i da je Sovjetski savez tokom 70-tih godina pokušao da prikloni Pokret u svoju strategiju socijalističkog internacionalizma, ali da je to završeno odlučujućim glasom Jugoslavije, te je definitivno otklonjena priča o priklanjanju Pokreta na jednu stranu.
Milivojević je istakao da danas svi svedočimo „živom Pokretu“, pre svega zbog principa na kojim se zasniva, jer se nijedan nije promenio, već je potvrđen i sa njima se ulazi u budućnost.

„Ti principi su sudbinski i u narednom periodu, od njih će zavisiti i novi svetski poredak“, objasnio je diplomata.

On je podsetio da je prvi apsolutno dominantni pricip poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, zatim nemešanje u unutrašnje poslove druge države, te ravnopravnost i jednakost, na čemu počivaju i UN.

Zatim slede ravnopravna saradnja, miroljubiva koegzistencija, na kojoj se mora raditi svakodnevno.

Ukazao je da je jedan od principa Pokreta i vladavina međunarodnog prava, a mir njegova okosnica.

„To su prncipi koji i danas važe i na njima je Pokret opstao. U Beogradu smo čuli da ti principi dobijaju na težini jer se svet lomi. Imamo ratove, sukobe, pokušaje da se stvaraju blokovi, globalne asocijacije koje izlaze iz svih tih principa. Zato Pokret ima šansu“, objasnio je Milivojević.

Istakao je da takozvani „kolektivni jug“ već predstavlja faktor koji se ne može zaobići, jer je reč o prostoru koji ima demografske rezerve, razvojne mogućnosti i resurse.

„Pokret ima šanse da preraste u mehanizam koji bi bio balans svemu onome čemu svedočimo danas“, podvukao je Milivojević.
Naveo je i da multipolarnost ide na ruku Pokretu,jer se na globalnom planu odvija bitka dva koncepta – očuvanja poretka zasnovanog na međunarodnom pravu i principima i pokušaja da se očuva unipolaran svet zasnovan na neoliberalizmu koji deluje prema pravilima koje sam uspostavlja.

„Sada je potpuno jasno, posle ruske intervencije u Ukrajini, da postoje druge sile osim zapadnih, da Evropa nije svet i da to tako ne može. Pokret nesvrstanih kao mehanizam koji se se zalaže za principe, opstaje, a koliko će biti funkcionalan u raspodeli globalnih odnosa, biće utoliko veći koliko su važni interesi zemalja“, rekao je diplomata.

Milivojević je posebno naglasio da je Pokret nesvrstanih i „glasačka mašina“, odnosno da za Srbiju predstavlja „glasačku rezervu“, budući da je dve trećine zemalja koje ga čine glasalo protiv ulaska Kosova i Metohije u UNECO i Interpol.

Primetio je i da su dve od trenutne tri predsedavajuće zemlje – Azerbejdžan i Uzbekistan, nove države nastale posle pada Berlinskog zida, to znači da su principi te organizacije ono što motiviše.

„To pokazuje i kolika je vitalnost Pokreta i koliko je zbog tih principa neuništiv. Možete ga zanemariti, ali taj mehanizam ako treba da deluje – delovaće“, smatra Milivojević.

Profesorka Fakulteta političkih nauka dr Dragana Mitrović ukazala je da je Pokret nesvrstanih druga najveća međunarodna organizacija, odmah posle UN, što znači da najveći broj zemalja veruje u njegovu snagu, misiju i ciljeve.

Dodala je da je Pokret nesvrstanih opsatajao, trajao i nalazio nove sadržaje.

Primetila je da je bila i ostala velika manjkavost u tome što su granice afričkih država povučene „kao lenjirom“ i da na neprirodan način presecaju etničke, kulturne, verske granice, što je seme sukoba i nesporazuma koji su obilato pothranjivan, a ostali su i do danas.

Ukazala je da su Nesvrstani snažan pokret ka većoj ekonomskoj ravnopravnosti, pravednijoj rasporedli globalnog bogatstva.

„Uprkos svim izazovima, Pokret nesvrstanih je nudio ono što sadrže Bandunški principi, jer su toliko autentični i zasnovani na pravednosti, na viševekovnoj mudrosti i na onome što je svima potrebno. Ako se narodi i države gledaju kao ravnopravne učesnice međunarodnih odnosa, onda poštujete njihovo istorijsko iskustvo, kulturno nasleđe, ne možete nikome negirati pravo da bude slobodan, da upravlja svojim resursima. Da ne bude večiti dužnik, već da ima svoju proizvodnju“, rekla je Mitrović.

Milivojević je istakao da je Pokret nesvrstanih „strateška rezerva“ po pitanju koje je glavni prioritet nacionalnog interesa Srbije - Kosovo i Metohija.

On je podsetio da Trojku Pokreta čine zemlje koje nisu priznale Kosovo i Metohiju – Azerbejdžan, Uganda i Uzbekistan.

„To su noseće zemlje koje nisu priznale Kosovo“, naglasio je bivši diplomata.

Milivojević je istakao da se preklapaju principi i da se argumentacija Srbije oslanja upravo na principima Pokreta nesvrstanih.

On je ukazao da više od polovine članica Pokreta ima iskustvo sa separatističkim snagama upravljane spoja, zbog čega insistiraju na tom principu.

„Mi zbog toga nemamo nikakav problem da bilo kojoj od tih zemalja objasnimo naš stav, jer su ti principi ugrađeni u nacionalne politike zemalja Pokreta“, objasnio je Milivojević

Podsetio je da Kosovo ne može da uđe u UN, jer čak iako bi iz nekog razloga došlo do promene stava u Savetu bezbednosti, bilo bi potrebno dve trećine u Generalnoj skupštini UN.

„Toga sada nema, jer mi kontrolišemo te dve trećine“, naglasio je Milivojević.

Ukazao je i da su zemlje koje su u protekloj deceniciji povukle priznanje KiM deo Pokreta nesvrstanih i da Srbija tu organizaciju sigurno neće zapostaviti.

Govoreći o prvom samitu u Beogradu 1961. godine, Profesorka Mitrović je podsetila da je učestvovalo 25 zemalja i 38 oslobodilačkih pokreta, a da je prva tema bilo nastojanje mnogih naroda da se osamostale.

„U tim nastojanjima Pokret nesvrstanih i pet zemalja osnivača imali su poseban značaj, a Jugoslavija posebno“, rekla je Mitrović.

Ona je ukazala da su principi Bandunški principi oslikali realnost tadašnjeg sveta u kome u kolonijalni upravljači ne dozvljavaju stvarnu nezavisnost, pre svega u nameri da zadrže ekonomsku, a onda i političku kontrolu. Otuda je, ukazuje, jedan od prinicpa iz Bandunga nemešanje u unutrađnje poslove država i jednakost država.

„U vreme nadmetanja dva bloka, te zemlje su želele duh solidarnosti, razvoj, prihvatanje u međunarodnoj zajednici i shvatili su da je politička borba put do toga.

Koliko je to bilo opasno, govori i činjenica da je više desetina lidera ovih pokreta pa i čelnika država ubijeno u operacijama tajnih službi.

Nije to bilo naivno, niti je zapadni svet bio spreman da ih pusti da krenu tim putem. Utoliko je ta ideja bila velika stvar za ceo svet“, rekla je Mitrović.

Kada je reč o tome zašto su baš Beograd i Jugoslavija bili domaćini prvog samita Pokreta nesvrstanih, Milivojević je rekao da to nije bila slučajnost jer je SFRJ bila jasna u stavu da nema nameru da se prikloni nijednom od blokova, bila je socijalistička zemlja čiji je sistem odgovarao idejama i stremljenjima novih mladih demokratija, ali je bila evropska zemlja i imala je potrebne organizacione kapacitete.

Prema njegovim rečima, bio je to trenutak u kojem se javila potreba da deo sveta, u vreme dekolonizacije, dobije svoj izraz koji ne bi odgovarao onome što je činilo blokovski podeljen svet jer je počeo da dominira princip slobode i nezavisnosti novih mladih zemalja.

„Tako se Jugoslavija pokazala kao rešenje bez otvorenih spornih pitanja, koja može da odgovori na potrebe Pokreta. Bila je evropska zemlja, a Evropa je u to vreme bila centar sveta i potpuno je odgovarala onome što je Pokret trebalo da ima. I to se pokazalo kao najbolje rešenje“, rekao je Milivojević podsećajući da je Jugoslavija bila čak i kadnidat za šestog člana Saveta bezbednosti UN, ail da to nisu odobravali SSSR i SAD.

Uz to, naveo je da je Jugoslavija bila funkcionalna država, sposobna da organizuje tehnički takav skup, pa je i konferencija proteka na najbolji mogući način.

„Beograd je svoju ulogu odigrao i nije slučajno što se cela ta igra ponovo vraća“, zaključio je Milivojević.