"NIKO NEMA PRAVO DA NAM ODREĐUJE KAKO ĆEMO GA SAHRANITI!" Sahrana Ratka Mladića otvorila brojna pitanja, Stević i Kresović oštro o pritiscima na Srbiju
- Posmrtni ostaci Ratka Mladića stigli su iz Haga u Beograd uz vojne počasti, što je izazvalo reakcije u regionu i Evropi.
- Tomislav Kresović tvrdi da je reč o širem međunarodnom pritisku na Srbiju i dubokoj podeli u društvu oko ratova devedesetih.
Posmrtni ostaci generala Ratka Mladića stigli su 3. septembra iz Haga u Beograd avionom Vlade Srbije, uz vojne počasti i prisustvo ministra pravde Nenada Vujića. Doček kovčega, ali i poruke građana koji su se okupili, izazvali su brojne reakcije u regionu i Evropi.
O načinu na koji je Mladić dočekan, pravu Srbije da dostojanstveno isprati svog generala, ali i političkim i međunarodnim posledicama koje prate njegovu smrt, govorili su Velibor Stević, pukovnik u penziji, i Tomislav Kresović, novinar i publicista, u emisiji "Redakcija" kod voditeljke Ivane Malenko.
Dva pogleda na Mladića
Tomislav Kresović smatra da se odnos prema Mladiću ne može posmatrati samo kroz njegovu ličnost i presudu Haškog tribunala, već da iza svega postoji mnogo širi međunarodni i politički kontekst.
- Postoji jedan globalni, evropski i međunarodni, haški, odnosno NATO-zapadni stav prema kojem se definiše da Srbi i Srbija moraju da budu poraženi. Srpski narod i država predstavljeni su kao glavni odgovorni za raspad Jugoslavije i zločine počinjene tokom ratova. Na taj način se srpski prostor, generali, oficiri i političari predstavljaju kao remetilački faktor Evrope, kao zločinci i kao ljudi koji su navodno okupirali druge teritorije i narode - rekao je Kresović.
On tvrdi da se taj narativ, kako smatra, ne završava na međunarodnoj sceni, već da posledice oseća i sama Srbija.
- Taj narativ postoji i u Evropskoj uniji, pa se zato, po mom mišljenju, vrši pritisak na rukovodstvo Srbije da se određuje kako država treba da se ponaša prema Mladiću, gde će biti sahranjen i da li će biti državnih i vojnih počasti. Time se stvara stigma o Srbima kao lošim momcima koja treba da traje ne samo danas, već i narednih 50 ili 100 godina - rekao je on.
Kresović je, međutim, ukazao i na drugi, unutrašnji problem - duboku podelu u samoj Srbiji kada je reč o ratovima devedesetih i ljudima koji su u njima učestvovali.
- Mi smo praktično napravili dve Srbije. Jedna, sve te ličnosti koje su bile u Hagu posmatra kao ljude koji su se borili za srpske interese, dok druga smatra da su oni predstavljali Srbiju na način koji je bruka. U tim ratovima su se, naravno, događali i zločini, i to je nesporno. Ali problem je što smo izgubili osećaj ravnoteže i što se srpska strana gotovo automatski posmatra kao dominantno odgovorna. Dok se srpski generali i političari predstavljaju kao okupatori i zločinci, u drugim sredinama se njihove ratne ličnosti veličaju. Hrvatski generali se veličaju, albanske političke i vojne vođe postale su veoma značajne, a sličan odnos postoji i prema ličnostima iz redova bosanskih muslimana. Tu je izgubljen osećaj ravnoteže - smatra Kresović.
On ocenjuje da je upravo zbog svega toga pitanje Mladićeve smrti postalo mnogo više od pitanja jedne sahrane.
- Smrt i sahrana generala Mladića danas predstavljaju i međunarodni pritisak i unutrašnju političku borbu. Sa jedne strane Evropska unija pritiska Srbiju da ne bude prisutna, da nema državnih i vojnih počasti, dok se sa druge strane u Srbiji njegovo ime koristi kao politička karta u raspravi o tome ko je patriota, a ko izdajnik. Mi smo tako postali žrtve jedne velike globalne igre - rekao je Kresović.
Pukovnik u penziji Velibor Stević ocenio je da Srbija mora da ima pravo da dostojanstveno isprati čoveka koji je bio njen general, bez obzira na političke pritiske i osude koje dolaze iz inostranstva.
- Niko nema pravo da Srbiji određuje kako će sahraniti čoveka. Ni Evropska unija, a kamoli pojedine države. Ne može niko da nam određuje naše običaje, našu veru i način na koji ćemo ispratiti čoveka. Kada su se njihovi predstavnici sahranjivali, mi se nismo mešali. Nismo određivali kako će izgledati njihove sahrane, niti kakve će počasti imati. Zato se postavlja pitanje zašto bi neko danas Srbiji određivao kako će ispratiti svog generala - rekao je on.
Stević je posebno istakao da je Mladić svoju vojnu karijeru započeo kao oficir Jugoslovenske narodne armije i da je, kako je naveo, svoju vojničku karijeru gradio na zakletvi državi.
- Ratko Mladić je počeo kao oficir Jugoslovenske narodne armije i dao je zakletvu da čuva tu državu. On je i u Hagu govorio da sebe nije postavio na mesto komandanta, već da ga je neko imenovao i postavio na tu funkciju. Ne treba zaboraviti njegov vojnički put i činjenicu da je on bio deo sistema koji je postojao u Jugoslaviji - rekao je Stević.
Pukovnik u penziji govorio je i o svom ličnom susretu sa Mladićem.
- Došao sam iz Moskve, a general Perišić, koji je bio Mladićev kum, rekao mi je da odem kod Ratka i razgovaram sa njim. Seo sam u automobil i otišao. Ratko me je čekao u svom salonu. Bili su tu njegova supruga Bosa, Anina drugarica, majka te devojke i Darko. Razgovarali smo gotovo dva sata. Ratko je veoma želeo da zna šta Rusi misle o njemu. Ja sam mu sve rekao. To je kasnije potvrdila i akademik, profesorka dr Jelena Guskova, koja je govorila na komemoraciji. Oni su ga izuzetno cenili i imali su veoma visok nivo poštovanja prema njemu - rekao je Stević.
"Videćete ko će sve doći"
Stević je govorio i o ljudima koji su, kako je rekao, došli da isprate Mladića, naglašavajući da očekuje prisustvo ljudi iz različitih krajeva bivše Jugoslavije i šire.
- Videćete ko će sve doći. Ne samo Srbi iz Srbije, već i ljudi iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Mi smo jedan narod. Jedan je Bog, mnogo vera. Ne treba sve svoditi na političke podele i nacionalne etikete. Neka pronađu jednu njegovu izjavu u kojoj je rekao nešto protiv nekoga i pokazao veliku mržnju. Ja tvrdim da takve izjave nema - poručio je Stević.
Kresović je, sa druge strane, zaključio da će pitanje Ratka Mladića još dugo ostati jedna od tema koja deli srpsko društvo, ali i pitanje preko kojeg će se prelamati odnosi Srbije sa međunarodnom zajednicom.
- Mi i dalje nemamo dovoljno prostora da o svojim slabostima govorimo na racionalan način, već se od nas očekuje da prihvatimo stav Haškog tribunala kao jedinu verodostojnu istinu. Zločini su se dogodili i to ne treba negirati, ali je problem kada se čitav narod stavlja u poziciju kolektivne odgovornosti za raspad Jugoslavije, građanske ratove i sve žrtve - zaključio je Kresović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
