DOK NAS KLOVN ZABAVLJA, IZA ZAVESE JE STROGI DRESER SA BIČEM Narod je prozreo i ovu igru blokadera: Ne može im se kamen za kupus poturiti kao umetnično delo

Ono što mesecima traje kao cirkus, ovih dana se nastavlja – kao veliki cirkus.

„Prvi na listi“, piše i ćirilicom i latinicom na internetu za sve koje to zanima, „znači biti primarni izbor stranke za donošenje odluka i vođenje institucija nakon što se prebroje glasovi… u političkoj praksi prvi na listi je najčešće kandidat te opcije za premijera… prva osoba na listi je ujedno i ‚lokomotiva‘ kampanje.“

Kako se, pobogu, desilo da Dejan Bodiroga bude viđen za premijera?

Dva su moguća odgovora…

Među simpatizerima blokadera preovlađuju oni koji ističu „bezuslovnu“ podršku blokaderina. Oni kažu da „mladi ljudi ne mogu da pogreše“, veruju im unapred, blanko, na reč...i unapred potpisuju sve ono što blokaderi odluče. Ima među takvima i ljudi koje bismo mogli da smatramo i ozbiljnim, recimo nešto što se zove Akademska zajednica Novog Sada.

Ako je verovati njihovom brojanju, 180 profesora i asistenata univerziteta obavezalo se da će glasati onako kako blokaderi misle da treba, po principu „ako kandiduju kamen za kupus, mi glasamo za kamen“… Tri stranke koje su imale svoje poslanike u Skupštini – i odlučivale o sudbini države! – rekle su isto: Demokratska, ZLF i Pokret građana...odrekle su se svog programa i potpisale za blokadere. Stručnjaci kažu da su izvršili političko samoubistvo (davljenje u rasolu?), ali to je njihova stvar…

Gledano iz njihove perspektive, iz koje „blokaderi znaju šta rade“, Dejan Bodiroga mora da je stvarno najbolji kandidat među svima njima.

Ovi drugi možda – šta „možda“, sigurno! – imaju više od škole (za Bodirogu se ne zna pouzdano ni da je završio gimnaziju), ili umeju jasno da izraze svoje misli prostoproširenim rečenicama (Bodiroga ne ume, narodski kazano, „mutav je“)… ali sigurno imaju neke druge mane, pa je u krajnjem slučaju Bodiroga ono najbolje što blokaderski pokret može da ponudi građanima. (Da nije rektor Đokić bolji govornik od košarkaške zvezde?)

Jeste se deo javnosti ložio na priče o „nobelovcima“, ali to je bilo pumpanje. Sasvim je moguće da i za blokadere i Bodirogu kao prvog među njima, važi: što je izlogu, to je i u radnji!

To bi bio jedan mogući odgovor.

A drugi, koji uopšte ne isključuje prvi, izgleda ovako. Iako su blokaderi mesecima pretili svojom listom „novih i neukaljanih“ ljudi, ispostavilo se da su raspisivanje izbora sačekali bez utvrđenog spiska kandidata. Slučajevi „vetiranja“ brojnih ratnika sa Tvitera, političkih vođa sa Temua kad se već znalo da će se glasati 25. oktobra, to nedvosmisleno dokazuju.

Jer, lista je bila daleko od spiska „neukaljanih i novih“, preko nje, kao i preko blokadera u celini, lome se ozbiljni politilčki interesi nekih međunarodnih krugova i njihovih eskponenata u zemlji. Oni, naravno, nisu jedinstveni, osim u želji da sruše aktuelnu vlast i obore Srbiju na leđa. Pomenuta „vetiranja“ plod su njihovih sukoba i trgovanja kandidatima. Nije Đokić ispao sa liste zato što je nepodoban – da se po tome sudilo ne bi ga i stavljali! – nego zato što je u jednom trenutku nadjačala druga struja. Koja se, uzgred rečeno, ne predaje, pa se rektorov povratak uprkos tome što nema podršku većine, može očekivati…

Budući zatečeni u rasulu, međusobno posvađani i uzajamnim trgovinama blokirani, oni koji vuku konce blokadera i odlučuju umesto njih navukli su Bodirogi cipele lidera – klovnovski velike za njega – i naredili mu da istrči u arenu i zabavlja narod.

Kad se govori o ulozi prvog na listi, u političkoj teoriji piše i ovo: „Stranke često na ovo mesto stavljaju ugledne nestranačke ličnosti (poput lekara, profesora ili umetnika) kao ‚šareni mamac‘ za privlačenje neodlučnih birača.“

Računa se na Bodiroginu košarkašku slavu i dostignuća koja nisu sporna, i na glasače koji svoje sportske idole, što bi rekao Radovan Treći, „vole do imbecilnosti“.

Jer ko bi zdrave pameti svom sportskom idolu dao da mu vadi zub, ili samo poverio opravku auta… ali bi mu prepustio vođenje Srbije i sudbinu svoje dece, svoju i svojih roditelja – školstvo, radna mesta, penzije…

Iz ove perspektve jasno je da oni koji vuku konce blokaderskih marioneta poturanjem „šarenog mamca“ manipulušu građanima Srbije, i da im njihova politička volja ništa ne znači.

Dok nas klovn zabavlja, iza zavese je strogi dreser sa bičem i drugi mračni likovi koji su jednom već vodili Srbiju u njihovo ime, poput bivšeg guvernera NBS Dejana Šoškića. Ni „nov“, ni „neukaljan“, ali spreman da izvrši svaki nalog…

Samo što su građani Srbije, a to pokazuju ankete javnog mjenja, prozreli igru. Ne može im se kamen za kupus poturiti kao vrhunsko umetničko delo.

Jednostavno rečeno, blokaderi se u ovom krugu neće najesti sarmi...

Kurir.rs/N.N.