PET DANA SUROVOG DISCIPLINOVANJA A ONDA - POLITIČKA SAHRANA Kako je "studentska lista" "progutala" Aleksića, Ćutu i Parandilovića
- Koalicija 'Narodna Srbija' raspala se za pet dana, a Aleksić, Ćuta i Parandilović odustali su od svoje izborne liste
- Studentska lista izvršila snažan pritisak i preuzela prostor opozicije
Pet dana je bilo potrebno da tek formirana koalicija "Narodna Srbija", ali ne samo ona, oseti razornu snagu takozvane studentske liste i njenog vrhovnog pravila o zatiranju svega što nije u njenoj koloni.
Tih pet dana je trajala naivna nada Miroslava Aleksića, Miloša Parandilovića i Aleksandra Jovanovića Ćute da će svoju opozicionu borbu nastaviti na izborima, tamo gde inače, u normalnim uslovima, stranke mere svoju političku težinu. Međutim, na opozicionoj sceni Srbije odavno ništa nije normalno i prirodno, jer se pojavila jedna nepoznata i nepredvidiva stihija i ona radi upravo ono na šta su mnogi upozoravali - gazi sve pred sobom, a neke i proždire.
Sada je sasvim vidljivo da se politička artikulacija studentskog bunta izvitoperila u nezajažljivu političku neman koja je zagospodarila celim prostorom gde obitavaju opozicione stranke. Slučaj ekspresnog raspada saveza Aleksića, Parandilovića i Ćute slikovito pokazuje kako sad funkcioniše novonastali sistem "saradnje".
Nije više dovoljno da opozicione partije izađu zajedno. Sada se od njih očekuje da se povuku. Nije dovoljno da podrže zajedničku ideju. Od njih se traži da ustupe i svoje resurse. Svima je jasno da je reč o diktatu, ali se to u blokaderskoj obradi naziva jedinstvom.
Direktiva je ključna reč za sistem u kojem centrala određuje pravac, a ostali ga slede, u kojem vetiranje i tajna odlučivanja plenuma kanališu pravac. Kreatori projekta "studentska lista" uništili su dogovor ravnopravnih političkih subjekata.
I ono što se dogodilo Aleksiću, Parandiloviću i Ćuti upravo je posledica novoustanovljene političke logike: napravili ste svoju listu, ali ako centrala proceni da treba drugačije, vaša lista će biti eliminisana. A pošto ste dozvolili sebi da zavisite od nas, sami ćete eliminisati svoju izbornu listu.
Tako se i dogodilo. Predaja izborne liste "Narodne Srbije" trebalo je da za njihove lidere i poklonike bude slavlje poput onog povodom rođenja, ali se pretvorilo u sahranu jedne političke opcije koja nije ni imala šansu u atmosferi koja podseća na mračne dane Kominterne. Slika sa tog događaja govori više od reči. Koliko god se trudili da sakriju nelagodu, trojica opozicionih lidera bili su poniženi.
Ponizila ih je nevidljiva ruka koja sve vreme vuče konce. I što je najzužnije, oni sami su bili svesni o čemu se tu radi. Uostalom, o tome su i javno govorili. Ćuta je još pre nekoliko meseci odbijao blanko podršku Studentskoj listi, poručujući da će odluka zavisiti od imena kandidata. Potom je kritikovao zahtev studenata da se opozicione stranke sklone i govorio da nema nameru da se povlači pred ljudima koji ni ne otkrivaju svoj identitet.
Danas je slika potpuno drugačija. Isti taj Ćuta povlači svoju organizaciju iz koalicije "Narodna Srbija" i svoje političke resurse stavlja na raspolaganje upravo "studentskoj listi". Zajedno sa tim, Ćuta, Parandilović i Aleksić bacili su u vetar i 10.500 potpisa koje su predali RIK-u, jer su odmah potom saopštili da odustaju od izbora i podržavaju Studentsku listu.
Teško je oteti se utisku da se iza ovog političkog salto mortalea krije jedna mnogo jednostavnija računica: "studentska lista" je izvršila do sada nezabeležen pritisak na opozicione stranke da joj ustupe prostor, birače, infrastrukturu i politički uticaj.
Narodna Srbija nije se raspala zato što su Aleksić, Parandilović i Ćuta preko noći promenili političke stavove, već zato što je neko očigledno procenio da na opozicionoj sceni više nema mesta za dve liste. Gledali smo disciplinovanje opozicije maltene uživo. Pod parolom jedinstva počelo je nešto mnogo ozbiljnije, a to je preuzimanje čitavog opozicionog prostora, deo po deo, dok poslednji koji ostane ne bude imao kome da se priključi.
Politički analitičar Srđan Barac kaže za Kurir da odluka trojice stranačkih lidera nije nikako mogla da nastane spontano.
- Ako su želeli samo jednu opozicionu listu, to su znali i pre formiranja koalicije. Ako su smatrali da isključivo studenti treba da učestvuju na izborima, zašto su onda građanima tražili potpise? Šta se dogodilo između predaje i povlačenja liste? Ko ih je pozvao, šta im je rečeno i kakve su posledice najavljene ukoliko odbiju da poslušaju? Za sada ne postoji javni dokaz koji bi nam omogućio da imenujemo osobu koja je izdala nalog. Ali politička logika govori da je neki nalog, zahtev ili pritisak morao postojati. Trojica iskusnih političara ne poništavaju višemesečni dogovor i hiljade prikupljenih potpisa samo zato što su se jednog jutra probudila sa drugačijim mišljenjem. Posebno je važan slučaj Jovanovića koji je ranije govorio kao samostalan političar i ostavljao utisak čoveka koji neće prihvatati tuđe ultimatume. Ako je i on preko noći prihvatio da ugasi sopstvenu listu, onda je sasvim legitimno pitati koliko je snažan bio pritisak i iz kog centra je došao - naglašava Barac.
On smatra da javnost ima pravo da zna ko je politički autor odluke da se jedna već predata izborna lista ukloni iz trke.
- Upravo zbog toga poređenje predsednika Aleksandra Vučića sa pravilima Kominterne dobija politički smisao. U takvom sistemu postoji jedna politička linija, jedan centar odlučivanja i obaveza svih ostalih da se toj liniji povinuju. Ko posluša smatra se podobnim, a ko želi da nastupi samostalno proglašava se za saradnika vlasti, izdajnika ili nekoga ko "razbija jedinstvo". To više nije slobodna politička konkurencija, već disciplinovanje opozicije. Studentska lista ima puno pravo da učestvuje na izborima, traži podršku i kritikuje druge političke aktere. Nema, međutim, demokratsko pravo da određuje ko još sme da bude kandidat. Ako se od svih ostalih zahteva da nestanu kako bi samo jedna lista predstavljala celokupno nezadovoljstvo u društvu, onda je reč o pokušaju uspostavljanja političkog monopola - upozorava naš sagovornik.
Kako kaže, najveći problem za Aleksića, Ćutu i Parandilovića jeste što sada deluju kao političari koji nisu vlasnici sopstvenih odluka.
- Građanima su tražili potpise za jednu politiku, a zatim su, očigledno posle nečije intervencije, tu politiku ukinuli. Time su pokazali da njihov sporazum, program i data reč mogu biti poništeni jednim pozivom. Zato više nije dovoljno saopštiti da je lista povučena "zarad referendumske atmosfere". Oni duguju građanima mnogo konkretnije odgovore: ko je inicirao povlačenje, ko je vodio razgovore, ko je postavio zahtev i da li im je zaprećeno političkom diskvalifikacijom ukoliko samostalno izađu na izbore? Dok ne odgovore, ostaće snažna sumnja da koalicija nije odustala svojom voljom, već da je raspuštena po nalogu nevidljivog političkog centra koji odlučuje u ime studentske liste. A ako taj centar može preko noći da ugasi tri političke organizacije, onda javnost mora da zna ko su ljudi koji ga čine i kome oni polažu račune. Jer onaj ko izdaje političke naloge, a krije se od građana, ne predstavlja demokratiju. On pokušava da upravlja njome iz senke - zaključuje Barac.
