AUTOŠOVINISTIČKO LUDILO: Treći na blokaderskoj listi tvrdi da mržnja u Hrvatskoj i Bosni NE POSTOJI! Dok Srbe hapse zbog pesama, on se u Rijeci oseća "KAO DOMA"
Novi skandal zatresao je javnost nakon sramotne izjave Željka Hubača, trećeg kandidata na Blokaderskoj listi. Objašnjavajući svoje stavove, Hubač je bez trunke srama izjavio kako se u Tuzli i Rijeci oseća "kao doma", te da u tim sredinama nema nikakvih problema sa parkiranjem automobila iz Srbije, niti sa komunikacijom na ekavici. Da stvar bude gora, ovaj blokader otišao je korak dalje i samouvereno rekao da duboko veruje u to da "međunacionalna mržnja tamo uopšte ne postoji", čime je direktno pljunuo u lice hiljadama Srba koji su na svojoj koži osetili brutalnu realnost i netoleranciju u tim istim mestima.
Pitanje je u kom to paralelnom univerzumu živi Željko Hubač i da li se "kao doma" oseća baš dok na Tompsonovim koncertima širom Hrvatske desetine hiljada ljudi u glas urliču ustaški pozdrav "Za dom spremni"? Dok se po gradovima na hrvatskom primorju na svakom drugom koraku mogu videti jezivi grafiti "Srbe na vrbe", a automobili sa srpskim tablicama redovno završavaju sa probušenim gumama, blokader narodu bezočno prodaje bajke o bajnom prihvatanju i uspostavljenom miru.
Ovakvo sramno ulepšavanje stvarnosti predstavlja direktno vređanje žrtava učestalih incidenata. Hubač je svesno potisnuo slučaj srpskog advokata koji je u Hrvatskoj ekspresno uhapšen i maltretiran samo zato što je u sopstvenim kolima slušao srpske pesme. Iz pamćenja mu je naprečac izbrisan i stravičan napad na vaterpoliste Crvene zvezde na rivi, kada su sportisti u klupskim trenerkama morali da skaču u ledeno more kako bi spasili živu glavu od razularene mase sa šipkama i bakljama. Da li su se i ti mladići tada osećali "kao doma"?
Ništa bolja situacija nije ni u Bosni i Hercegovini, gde se to navodno "nepostojanje mržnje" ogleda u svakodnevnim sitnim i krupnim provokacijama. Javna je tajna da kada turista iz Srbije na sarajevskoj Baščaršiji naruči pitu na čistoj ekavici, pojedino osoblje demonstrativno počne da odgovara na engleskom jeziku, praveći se da ne razume sopstveni jezik samo da bi ponizilo gosta. Da ne pominjemo redovna navijačka skandiranja i divljanje na tribinama u Tuzli i Sarajevu, gde se uz šovinističke pokliče redovno vređa sve što nosi srpski predznak.
Zarad malo jeftinih poena u regionalnim medijima i tapšanja po ramenu iz inostranstva, Željko Hubač i njegovi istomišljenici spremni su da relativizuju napade na sopstveni narod, da zatvaraju oči pred otvorene ustaštvom i ekstremizmom, i da bez trunke blama ubeđuju građane Srbije da ne veruju sopstvenim očima već njihovoj lažnoj propagandi.
Kurir.rs
