MALI ARGUMENTIMA RASTURIO NIKEZIĆA I ŠOŠKIĆA: U njihovo vreme je bila katastrofa i pravi genocid po građane Srbije! Oni bi i sad da smanje plate i penzije
Potpredsednik GO SNS i ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali bukvalno je rasturio argumentima ne samo Dušana Nikezića, s kojim je bio učesnik u debati na televiziji N1, već i Dejana Šoškića, za koga se veruje da bi mogao da bude kandidat za premijera tzv. studentske liste.
Mali je na početku istakao da tzv. studentska lista nije smela da pošalje nikog na debatu na temu ekonomije, jer je njihova politika smanjenje plata i penzija, potom je podsetio da je u vreme Nikezića i Šoškića čak četvrtina ljudi bila bez posla, a na kraju je poentirao analizom zavisnosti inflacije od deviznog kursa, dodajući da je u njihovo vreme kurs divljao iz dana u dan, a da je već deset godina stabilan.
Pored Malog i Nikezića, učesnik debate bio je i funcioner SPS-a Dušan Bajatović.
"Radovao sam se ovoj debati na temu ekonomije, zato što smatram da je ekonomija možda i najvažnija tema za sve građane Srbije danas - da razgovaramo o povećanju plata, povećanju penzija, da razgovaramo o novim investicijama, o novim radnim mestima", rekao je Siniša Mali i dodao:
"Nažalost, kao što vidite, 'studentska lista' nije nikoga poslala u debatu, i poštovani građani Srbije, možda vi mislite da je to zbog toga što oni nemaju šta da kažu na temu ekonomije. Ne, itekako imaju. I podsetiću vas samo da je krajem jula ove godine na ovoj istoj televiziji, kandidat za predsednika vlade 'studentske liste', gospodin Dejan Šoškić, onaj koji je bio i guverner Narodne banke Srbije do 2012. godine, kreator ekonomske politike do 2012. godine, zajedno sa ovde prisutnim Dušanom Nikezićem, rekao da je njihov plan, ukoliko dođu na vlast, smanjenje plata. Po njima, plate su i suviše visoke u Srbiji. S druge strane, krah dinara - dakle da dinar nastavi da gubi vrednost.
Četvrtina ljudi u vreme Šoškića i Nikezića nije imala posao
Mali je konstatovao da nije rekao da je sve idealno i da je sada ovde cveće i drveće.
"Ja sam samo rekao da je bolje nego što je nekada bilo. U ovom trenutku, ako pogledate kupovnu moć, pošto vidim da vam je to tema sada, imate tri pokazatelja. Dakle: pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom, pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom, i Eurostat podatke o kupovnoj moći minimalne zarade svih zemalja Evropske unije", rekao je Mali, pa nastavio:
"Pogledajte sada: 2012. godine, dakle rezultat rada gospodina Nikezića i Dejana Šoškića, pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom: 61,5%. Ni dve trećine minimalne potrošačke korpe nije pokrivala minimalna zarada. Danas: 111,7%, dakle, u potpunosti je pokrivena minimalna potrošačka korpa, a sledeće godine već idemo na 118%".
Dodao je da prosečna zarada već danas pokriva prosečnu potrošačku korpu, što, kako kaže, dovoljno govori o porastu kupovne moći, jer je prosečna potrošačka korpa vezana za tročlano domaćinstvo.
"Ako pogledate Eurostat, ispred smo šest zemalja Evropske unije, jer bruto minimalna zarada, po metodologiji Eurostata, je 743 evra, što je nekih, po kupovnoj moći, 1.064 njihove jedinice. Ispred smo Mađarske, Bugarske, Estonije, Letonije, Češke i Slovačke. Da li ja kažem da je idealno? Ne. I nikada to nisam rekao. I naša politika je: povećanje plata, povećanje minimalne zarade, povećanje penzija, i to u realnom iznosu".
Mali podseća da je prosečna plata u julu ove godine bila 1.034 evra, za razliku od 330 evra u doba Šoškića i Nikezića.
"Ali je mnogo važnije da je u nominalnom iznosu porasla 11,2%, ali u realnom 9,3%. Tih 9,3% je realan porast životnog standarda. Bilo je mnogo, mnogo gore u vreme njih dvojice, odnosno njihove ekonomske politike. Zato i radimo na povećanju plata, radimo na povećanju penzija, radimo na novim radnim mestima, jer kada govorite o siromaštvu, moramo da se borimo sa novim radnim mestima. Podsetiću vas: četvrtina ljudi u doba Šoškića i Nikezića nije imala posao. Oni koji su imali posao bili su srećni da imaju prosečnu zaradu od 330 evra, a sada je 1.034 evra sa 72% stopom zaposlenosti", ukazao je Siniša Mali.
Stabilan kurs deset godina unazad
Mali je rekao da je najveći uzrok visoke inflacije uvek devizni kurs.
"Deset godina unazad, Srbija ima stabilan devizni kurs. Pre toga, kurs je divljao iz dana u dan. Od 2008. do 2012, sećate se toga, kurs je otišao sa 80 na 120 dinara za jedan evro. To je bila posledica rada Dejana Šoškića, sada kandidata za predsednika vlade, ukoliko 'studentska lista' pobedi. Jasno je rekao na gostovanju ovde u vašoj emisiji da će tu politiku ponoviti, ukoliko se vrati na vlast. Zašto to govorim? 2012. godine je to bilo ničim izazvano. Nema krize. Sad imate rat u Persijskom zalivu... Ničim izazvano - 12,2 stopa inflacije. Dodatno sa tim što nam je kurs išao dole, dinar slabio, i time se ugrožavala, urušavala kupovna moć građana Srbije i njihov životni standard. I to je bila katastrofa i pravi genocid po građane Srbije. E sad, hoću svi da znaju da je upravo to i najavio gospodin Šoškić, ukoliko i kada se vrati na vlast", zaključio je Mali.
