ZAGREB - Hrvatski predsednik Ivo Josipović upozorio je vladu, opoziciju i branitelje, tri dana uoči zvanične posete Beogradu, da “priča o ćirilici” ne sme da se pretvori u priču o neuspehu Hrvatske, a vicepremijerka Vesna Pusić da taj problem ne bi trebalo da optereti njegovu posetu Srbiji.
Uvođenje dvojezičnosti u pojedinim hrvatskim gradovima proteklih nedelja proizvelo je incidente, ali i novi sukob u vrhu hrvatske vlasti.
Josipović je, naime, posle prvih incidenata u Vukovaru pre više od mesec dana pozvao na poštovanje Zakona o pravima manjinskih naroda, ali i na dijalog svih zainteresovanih strana – vlade, manjina i branitelja.
Tome se, međutim, usprotivio hrvatski premijer Zoran Milanović koji je nakon prvih vukovarskih incidenata i protivljenja postavljanju ćiriličnih ploča na zgradama javnih institucija u tom gradu, rekao da je priča o poštovanju pomenutog zakona završena i da se nema više o čemu pričati.
Ugledni hrvatski književnik i kritičar Igor Mandić smatra da je ćirilica samo izgovor da se Srbi oteraju iz Hrvatske, odnosno da je u Hrvatsoj na delu ustaštvo koje "nikada nije zaspalo”.
Ćirilične ploče koje su u Vukovaru postavljene uz incidente branitelja i policije početkom prošle sedmice ponovo su skinute, a šestorica pripadnika policije je suspendovano, jer je utvrđeno da su i oni, umesto da te ploče čuvaju, učestvovali u njihovom skidanju.
Josipović je juče ponovo pozvao sve odgovorne u državi da učine da podele po nacionalnoj osnovi prestanu.
"Ovakvo stanje mora prestati. Politika koja deli decu od vrtića, koja mlade ljude svrstava u kafić za Hrvate i kafić za Srbe, u kojoj mladi ljudi ne razgovaraju, ne druže se, u kojoj se ljudi gledaju popreko, jer su ove ili one nacionalnosti - nije dobra politika. I ja očekujem, zaista, od svih da gradimo jednu drugu politiku - politiku koja spaja ljude, a ne koja ih razdvaja", poručio je hrvatski šef države.
Podsetio je da uskoro odlazi u Beograd, gde će razgovarati sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i posetiti pripadnike hrvatske nacionalne manjine.
"Sviraće se hrvatska himna, vijoriti hrvatska zastava i opet će me nakon svega toga strani državnici pitati kakva ste vi to država u kojoj se događa ovo što sada gledamo", rekao je Josipović koji je poslednje događaje oko ćirilice ocenio neprihvatljivim.
On je pozvao i predsednika Srpskog nacionalnog veća Milorada Pupovca da i srpske institucije u Hrvatskoj daju svoj doprinos rešavanju ove situacije jer, kako je rekao, nije samo reč o ćiriličnim pločama već o “kompleksnom problemu u međunacionalnim odnosima”.
Pusićeva je rekla da pitanje ćirilice u Hrvatskoj ne bi trebalo da optereti posetu predsednika Josipovića Beogradu, ali i da Srbija to pitanje “ne bi trebalo da koristi kao argument u odnosima dveju država”.
Ona, takođe, smatra da premijer Milanović treba da pozove predstavnike vukovarskih branitelja, kao i da u raspravu oko poštovanja Zakona o pravima nacionalih manjina, odnosno uvođenju ćirilice u tom gradu uključi celo društvo.
Vicepremijerka je ocenila da je skidanje ćiriličnih table “veoma opasno” i da zato “preko toga ne bi trebalo preći”.
Ona je uverena da je Hrvatska prevazilša stanje iz 90-tih, da više ne postoji stav većine koji bi vršio diskriminaciju prema etničkim načelima, ali je priznala da postoje “male agresivne grupe koje udaraju na budućnost” zemlje.
Pusićeva žali što se “Vukovar nalazi u političkom ćošku u kome ništa nije važno već samo da se iskoristi tragična istorija tog grada”.
Mandić, međutim, kaže da ćirilica nije problem u Vukovaru ”već da je ona samo izgovor da se preostali Srbi oteraju na bilo koji način.
"Ustašija se probudila, nije ni zaspala, ni bila pokopana, kako smo mislili, i taj grozni element rovari u hrvatskom nacionalnom biću, tako da će uništiti i samo to biće. To je kao rak koji jede svoga vlastitelja. Stara ustašija i neoustašija su isti rak-fenomen u Hrvatskoj, i vode nas u letarno stanje, u smrtnost", rekao je Mandić.
Prema njegovim rečima, pojedini hrvatski odbori prete da će na svaki način isterati ćirilicu, uprkos sugestijama hrvatske vlade.
A kada je reč o odnosima Hrvatske i Srbije, Mandić ga vidi kao “jadan, razrušen i ponižen…” , uprkos, kako kaže, privrednim i ekonomskim vezama.
