BEOGRAD - Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izrazio je danas uverenje da bi Srbi i Albanci na Kosovu do 2025. godine mogli da postanu prijatelji i saveznici, ali da to zavisi od koraka koje će predstavnici političkih partija napraviti narednih nekoliko godina.
Đurić je na panelu "Srbi i Albanci 2025. kao prijatelji i saveznici: kako to postići?", drugog dana Beogradskog bezbednosnog Foruma, podsetio da očekivanja u vreme početka briselskog dijaloga nisu bila tako visoka i da ciljeve, sada nakon potpisivanja sporazuma treba podići na viši nivo.
"Briselski sporazum je postao neka vrsta "političkog brenda" širom sveta, model za rešavanje kriza u drugim mestima u svetu koja prolaze kroz ono kroz šta smo mi prošli, sporazum koji je uvod u normalizaciju odnosa dve strane kakvu bi svi želeli", rekao je Đurić.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije je osim sporazuma napravila još jedan veliki korak napred - ohrabrila je srpsku zajednicu da ucestvuje na izborima i u institucijama što će direktno omogućiti da ima uticaj na rešavanje problema. Srbi su na Kosovu i Metohiji prvi put od 2008, odnosno nakon 1999, godine masovno učestvovali na izborima uz podršku Beograda, rekao je Đurić i dodao da će učešće srpske zajednice u novoj vladi u Prištini doprineti rešavanju praktičnih problema i smanjenju tenzija.
Đurić je naveo da je Beograd Briselskim sporazumom regulisao pitanja katastra, energetike, diploma, integrisanog upravljanja prelazima, ali da je nepohodno da se razgovara i o statusu hiljada ljudi zaposlenih u lokalnoj administraciji.
"Ne mogu a da ne kažem da smo mogli i mnogo više da postignemo kad bi u Prištini imali partnera spremnog da preduzme neke korake", kazao je Đurić. Dodao je da postoje i pitanja koja se rešavaju u cilju dobrobiti obe strane van sporazuma, kao što je saradnja privrednih komora Srbije i Kosova, te da je Beograd predložio otvaranje kancelarije za vezu Privredne komore u Prištini i Prištine u Beogradu, i da očekuje da se to desi uskoro.
Vlada Srbije je posvećena tome da obezbedi miran svakodnevni život srpske zajednice na Kosovu, rekao je Đurić i dodao da bi na tom putu trebalo iskoristiti pozitvne aspekte zajedničke istorije.
"Uz takav pristup, do 2025. možemo sigurno imati drugačiji odnos", reako je Đurić. Takođe, naveo je da priče o statusu Kosova ne treba da budu u fokusu, već svakodnevni život i rešavanje dnevnih problema. Đurić je dodao i da je normalno da Srbija stalno ponavlja da je Kosovo deo Srbije. Prema njegovim rečima, važno je da se prilikom rešavanja problema i stvaranju uslova za normalizaciju odnosa uzmu u obzir i zahtevi lokalne zajednice.
Na skupu su između ostalih govorili i šef Kancelarije EU na Kosovu Samuel Žbogar, specijalni izaslanik za jugoistočnu Evropu, Tursku i države EFTA u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Ernst Rajhel i glavni i odgovorni urednik Koha ditore Argon Bajrami.
