Najnovije vesti

NIKOLIĆ U JEREVANU: Jermenske žrtve trajna su opomena živima!
Foto: AP

Stogodišnjica pogroma nad Jermenima

NIKOLIĆ U JEREVANU: Jermenske žrtve trajna su opomena živima!

Politika
Ako iko može da razume i oseti nesreću biblijskih razmera koja se 1915. godine obrušila na Jermene u Osmanskom carstvu, kao i njene trajne i nezalečive posledice, onda je to srpski narod, onda je to Srbija, rekao je predsednik Srbije na komemoraciji
1 / 2 Foto: AP

BEOGRAD - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić jutros je doputovao u Jerevan, gde prisustvuje obeležavanju stogodišnjice pogroma nad Jermenima.

 

"Došao sam u Jerevan da se u ime srpskog naroda i u ime države Srbije poklonim žrtvama strašne tragedije jermenskog naroda tokom prvog velikog svetskog rata u 20 veku, izjavio je danas predsednik Srbije Tomislava Nikolića na komemoraciji povodom obeležavanja stogodišnjice zločina nad Jermenima.

 

Ako iko može da razume i oseti nesreću biblijskih razmera koja se 1915. godine obrušila na Jermene u Osmanskom carstvu, kao i njene trajne i nezalečive posledice, onda je to srpski narod, onda je to Srbija, rekao je Nikolić na komemoraciji kojoj su prisustvovali i predsednik Francuske Fransoa Oland i predsednik Rusije Vladimir Putin.

 

On je istakao da je Srbija u Prvom svetskom ratu imala procentualno najviše gubitaka od svih zemalja i naroda pogođenih tom ogromnom ratnom nesrećom, saopštila je pres služba predsednika.Ukupni gubici Srbije od 1915. do 1918. dosegli su zastrašujuću brojku od 1.247.435 žrtava, što je približno 28 odsto tadašnjeg ukupnog broja stanovnika, od čega je među vojnicima bilo 402.435 poginulih i preminulih, a među civilima 845.000, ukazao je Nikolić.

 

 

Predsednik Srbije je naveo da su posmrtni ostaci srpskih žrtava Velikog rata rasuti u 1.815 grobnica, u 18 država. Mnogima se grobno mesto nikada nije saznalo... Nisu ovo brojke kojima se hvalimo ili kojima se ponosimo. Ne, to su naše neprežaljene, uzvišene žrtve na oltaru otadžbine, pale na žrtveniku svetskog sukoba za koji se verovalo da se nikada više ne može ponoviti, rekao je Nikolić.

 

Nikolić je upitao i da li današnje generacije imaju moralno pravo da jermenske žrtve od pre jednog veka ne shvate kao trajnu opomenu živima, da nespremnost i zaziranje od poštenog i celovitog suočavanja s najpotresnijim činjenicama prošlosti zakonito prozvodi nove tragedije u budućnosti.Prema rečima Nikolića, teret nepriznate i iskreno neupokojene i neopojane prošlosti podjednako teško pritiska kolektivnu svest potomaka žrtava i počinilaca najstrašnijih zločina kojima moderna istorija nažalost obiluje.

 

Porečena ili krivotorena istorijska istina sveti se trijumfom lažne svesti na kojoj nije moguće graditi zajedničku budućnost i sreću čovečanstva, upozorio je Nikolić.Bez obzira na veru i naciju, jezik i rasu, sve žrtve "politike nastavljene drugim sredstvima" opominju nas da smo, ili da bismo morali biti, "građani sveta", svesni da samo ujedinjavanjem svojih pojedinačno nedovoljnih snaga možemo odgovoriti golemim planetarnim izazovima od kojih presudno zavisi budućnost čovečanstva, naveo je Nikolić.

 

Nikolić je podsetio i na reči pokojnog patrijarha Pavla koji je pozvao sve da budu ljudi.Ima li dalekosežnije poruke od ove, suštinski iste poruke koju nam iz 1915. upućuju i seni jermenskih stradalnika, istakao je Nikolić.

 

Pomen žrtvama u Jerevanu i poginulima na Galipolju

 

Komemoracija u Jerevanu kojom će biti obeležena 100. godišnjica pogroma nad Jermenima, za vreme Otomanskog carstva, počeće danas maršom hiljada ljudi prema prema spomen obeležja na kraju grada. Istovremeno Turska će danas obeležiti 100 godina velike bitke na Galipolju, koja je trajala punih devet meseci. Jermenska crkva je juče kanonizovala 1,5 miliona ubijenih u masakrima i deportacijama, za vreme Prvog svetskog rata, prenosi Bi-Bi-Si. Turska se snažno protivi korišćenju termina genocid da se opiše to ubijanje, jer je bilo mnogo mrtvih na obe strane, što je pogoršalo odnose između Turske i Jermenije. Pri tom Turska tvrdi da je bilo mnogo manje ubijenih od 1,5 miliona.

 

 

Pomen će biti održan danas i u Turskoj, a premijer Ahmet Davutoglu je izjavio da će zemlja "deliti bol" Jermena i ponovio da to nije bio genocid. Ranije ovog meseca, Turska je opozvala svog izaslanika u Vatikanu, pošto je papa Franja takođe upotrebio reč genocid, na misi u bazilici Sveog Petra.Nemački predsednik Joakim Gauk je juče takođe opisao ubistva kao genocid, uoči rasprave u nemačkom parlamentu o tom pitanju.

 

Francuska snažno podržava da se taj pogrom tretira kao genocid, a njen predsednik je predložio zakonsko kažnjavanje za njegovo poricanje. Američki predsednik Barak Obama opisao je masakr iz Prvog svetskog rata kao "strašan pokolj", ali je izbegao termin genocid, zbog razbuktavanja strasti, povodom 100. godišnjice.Istoričari u 20 zemlja, uklučujući Rusiju, Francusku i Nemačku, kao i međunarodna tela, među kojima i Evropski parlament, smatraju da je reč o genocidu.Komemoraciji će prisustvovati srpski predsednik Tomisalv Nikolić, ruski Vladimir Putin i francuski Fransoa Oland.

 

Istovremeno Turska će danas ugostiti svetske lidere, na obeležavanju 100. godišnjice bitke na Galipolju, šaljući time poruku pomirenja i patriotskog ponosa, zbog jedne od najdramtičnijih otomaskih pobeda u Prvom svestkom ratu, prenosi AFP.Pogunulo je na desetine hiljada ljudi na obe strane tokom devetomesečne bitke, između Nemačke, koju su podržavale otomanske snage i saveznika, uključujući Australiju, Britanjiju i Novi Zeland, koje su pokušavale da osvoje Carigrad i uspostave kontrolu nad Bosforom i Dardanelima.Tela poginulih danas leže zajedno na odvojenim grobljima poluostrava Galipolje na zapadu Turske, što se posmatra kao snažan simbol pomirenja između bivših neprijatelja.Turski predsednik Redžep Erdogan će povodom komemoracije ugostiti lidere zemalja saveznica, uključujući britanskog premijera Tonija Abota, novozelandskog Džona Keja, britanskog princa Čarlsa i njegovog sina Harija. Svečanosti će prisustvovati i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

 

100. godina bitke kod Galipolja

 

U vode kod Galipolja doplovili su i ratni brodovi savezničkih snaga, koji će izvesti počasnu paljbu za mornare koji su poginuli u toj operaciji. Trupe sila Antante su se u aprilu 1915. godine iskrcale na poluostrvo Galipolje u nameri da se približe Konstantinopolju, današnjem Istanbulu, i da ga zauzmu, kako bi iz rata izbacile Otomansko carstvo, saveznika Nemačke.Britanskim i francuskim snagama pomoć su pružile i Australija i Novi Zeland, kojima je to bila prva bitka kao nezavisnih država i u kojoj su imale i prve veće ljudske gubitke. U borbi je poginulo 10.000 njihovih vojnika.Posle osam meseci borbi, savezničke snage su se povukle, a bitka kod Galipolja je postala jedan od najvećih uspeha Otomanskog carstva u Prvom svetskom ratu. Komandant koji je u bici predvodio turske vojnike Mustafa Kemal Ataturk je kasnije osnovao modernu tursku državu.Kod Galipolja stradalo je ukupno 141.000 vojnika. Među njima je bilo 35.000 Britanaca, 10.000 Francuza i 86.000 Turaka.

 

Predsednik Srbije razgovaraće tokom popodneva u odvojenim susretima sa predsednicima Jermenije, Rusije i Francuske.

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...