Nacrt rezolucije o Srebrenici, koju priprema Velika Britanija, povodom obeležavanja dvadesetogodišnjice genocida, mogao bi da bude usvojen u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i mimo volje Rusije, ali bi bio blokiran u slučaju da Rusi stave veto, objašnjavaju nekada visoki diplomatski predstavnici u UN. Kako ističu naši sagovornici, potrebno je da Srbija izrazi protivljenje predloženom dokumentu da bi dobila podršku Moskve - piše dnevnik Danas.
"Rusi neće nastojati da budu veći Srbi od Srba. Preduslov za njihov veto u UN treba da bude nezadovoljstvo Srbije, dakle, oni će želeti da najpre čuju stav Srbije. Srbija treba da insistira da se oda počast svim žrtvama rata, a ne da se klasifikuju žrtve, jer humanost nalaže da se uvaže svi oni koji su stradali, na svim stranama. Ukoliko se ne uvaže sve žrtve, biće to politizacija genocida od strane Zapada", smatraju neimenovani diplomatski izvori.
Pojedine srpske diplomate konstatuju i da je, uprkos tvrdnjama da najavljena rezolucija neće predstavljati napad na predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, "interesantno" da se takav dokument priprema u vreme kada se teži centralizaciji vlasti u Bosni i Hercegovini, što bi označilo podrivanje principa na kojima počiva "dejtonska BiH".
Prema njihovom mišljenju, rezolucija može da predstavlja i vid pritiska na Srbiju, naročito u svetlu nastavka procesa rešavanja kosovskog pitanja.Podsetimo, rezolucija bi predviđala da 11. jul bude proglašen na dan sećanja na stradanje više od osam hiljada bošnjačkih muškaraca i dečaka koje su srpske snage ubile 1995. godine.
Ranije je nezvanično potvrđeno da u ovoj inicijativi, osim Velike Britanije, učestvuju Holandija i Sjedinjene Američke Države.Povodom sve češćih navoda o pritiscima na Srbiju da Kosovo bude primljeno u Ujedinjene nacije, predstavnici diplomatskih krugova, koji su upućeni u procese prijema u UN, kažu da je najpre potrebna preporuka Saveta bezbednosti, nakon čega se predlog o članstvu upućuje Generalnoj skupštini.
"Pre nego što bi takvo pitanje razmatrao Savet bezbednosti bilo bi nužno da Srbija, kao matična zemlja da saglasnost da Kosovo može da bude primljeno u UN. Ilustracije radi, kada se Bangladeš pre više decenija odvojio od Pakistana, dve godine nije mogao da postane članica UN jer se Pakistan protivio tome, iako ga je priznalo više država nego Kosovo.
Tek kada je Pakistan dobio kompenzaciju od SAD, dao je zeleno svetlo za članstvo Bangladeša u tu svetsku organizaciju. Zato Zapad, predvođen Nemačkom, tako snažno insistira na punoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine", preciziraju oni.
Diplomatski izvori ističu da bi u slučaju Kosova "po svoj prilici" bio primenjen "model dve Nemačke". "Zapad nastoji da se Kosovo u budućnosti učlani u UN primenom Išingerove formule. Na taj način je svojevremeno Istočna Nemačka dobila stolicu u UN, a Zapadnoj Nemačkoj je zauzvrat ostavljena mogućnost ponovnog ujedinjenja sa Istočnom Nemačkom. Ali, u slučaju Srbije to bi značilo da Beograd definitivno odustaje od Kosova kao pokrajine jer Albanci sa Kosova nikada ne bi pristali na ponovno ujedinjenje", zaključuju diplomatski izvori.
(Danas)
