BEOGRAD - Ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandr Aleksandrović kaže da će prvi put pravoslavni Božić proslaviti u srpskoj prestonici u krugu porodice, jer je na diplomatskoj dužnosti u našoj zemlji sedam meseci. Osim što objašnjava kako izgleda obeležavanje tog praznika po ukrajinskim običajima, on ističe i da će to biti dobar način da bliže upozna našu tradiciju.- Ove godine ću prvi put proslaviti Božić u Beogradu, u krugu porodice. Takođe, ovo je dobra prilika da upoznam srpsku tradiciju proslavljanja ovog velikog hrišćanskog praznika - kaže Aleksandrović.Prema njegovim rečima, Ukrajinci koji obeležavaju Božić po julijanskom kalendaru imaju običaje koji su zajednički svim pravoslavcima, ali i specifičnosti koje su u vezi samo s tim podnebljem.- U mojoj porodici, kao i u svakoj ukrajinskoj porodici, poštuje se tradicija prema kojoj bi na Badnje veče na svečanom stolu trebalo da bude 12 posnih jela. Tog dana u kuće unosimo diduh, venac napravljen od snopa pšenice koji je zavezan raznobojnim trakama. Sutradan, na Božić, odlazimo u crkvu na svečanu liturgiju, a zatim se vraćamo kući i uživamo u bogatom mrsnom ručku.Ambasador navodi da i u Ukrajini ljudi Božić proslavljaju veselo jer je to praznik tokom kojeg se okuplja porodica i najbliži prijatelji.- Tokom proslave Božića pevamo božićne pesme, koje se u Ukrajini zovu koljatke i koje su sastavni deo proslave Božića u mojoj zemlji. Tog dana se posećujemo i družimo s rodbinom i prijateljima - kaže Oleksandr Aleksandrović za Kurir.Sanja Đurić
Angel Dimitrov, ambasador BugarskeSLAVIMO RANIJE, ALI ISTO KAO SRBIAmbasador Bugarske u Beogradu Angel Dimitrov, koji je već proslavio pravoslavni Božić po gregorijanskom kalendaru u Sofiji s porodicom, čestitao je građanima Srbije ovaj praznik.- Nema razlike između bugarskih i srpskih običaja prilikom obeležavanja ovog svetog dana radosti i nade. Na Badnji dan jela moraju biti posna. Bude ih sedam, devet ili 11, a često i više: sarme od kupusa s pirinčem i pasuljem, med... Naša tradicija je da se do trpeze stavlja slama, a u ognjištu gori hrastovo drvo ili kruška. Običaj je da od ponoći kuće posećuju koledari, koji pesmama pozdravljaju domaćine i žele im zdravlje i berićet - kaže Dimitrov.
