"Ovaj dvostruki događaj odigrao se u vreme kada je međunarodna štampa s pravom usmerena na terorističke napade u Briselu, ali nije mu istim pravom uskraćena pažnja, budući da je obaveza da se oba ova događaja međusobno sagledaju.- Dozvolite mi, pre nego što krenem u analizu, komentar na presudu Karadžiću od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, s obzirom na to da on nastavlja da presuđuje na visoko selektivan način još od svog osnivanja - zatvaranje svih politički i vojno odgovornih Srba, i obrnuto, oslobađanje gotovo svakog lidera bosanskih muslimana, Hrvata i kosovskih lidera - pa se čini da pristrasan rad institucije često nema nikakve veze sa njegovim političkim smernicama, niti je dostojan imena objektivne i nepristrasne pravde - piše Šifer.
Daleko od toga da želim, nastavlja novinar, da minimalizujem ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su počinili Srbi u Bosni od 1992. do 1995, i one između 1998. i 1999. na Kosovu: negiranje etničkog čišćenja i serije ništa manje strašnih masakra od genocida (uključujući i Srebrenicu), bilo bi neukusno i zlonamerno odbijanje istorije.
Fatalna "Islamska deklaracija"
- Međutim, iza svega toga, neutralnog posmatrača ne čudi kako su zvaničnici bosanskih muslimana, Hrvata i onih sa Kosova sistematski oslobađani za iste zločine: ni bivši predsednik BiH Alija Izetbegović, autor veoma fundamentalističke "Islamske deklaracije", koja se po svom fanatizmu ne razlikuje od ideologije Al Kaide ili DAEŠ-a, čak i od onih koji danas prosipaju krv naše slobodne i demokratske Evrope, ni bivši predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, poznati revizionista i iskusni antisemita, nikada nisu zabrinuli ovaj Sud. Naprotiv, oni su umrli prirodnom smrću, prekriveni čašću, sahranjeni kao heroji, ako ne i mučenici! - nastavlja francuski publicista.
"Trebalo bi još podsetiti, šta bi bilo da je taj isti Izetbegović, ove fatalne redove 'Islamske deklaracije' objavljene 1990. objavio u Istanbulu, u Turskoj?"
"U svojim redovima, on navodi, očigledno negirajući vrednosti naših sekularnih društava, da ‘nema mira i koegzistencije između islamske vere i neislamskih društveno-političkih institucija’. Ovakve reči u skladu su sa najopasnijim verskim fundamentalizomom od kojeg pokušavamo da zaštitimo našu demokratiju: ‘Uz pravo da vlada sobom i svojim svetom, islam isključuje pravo i mogućnost implementacije strane ideologije na svojoj teritoriji. Ne postoji princip sekularne vlasti i država mora predstavljati izraz podrške moralnim konceptima religije.’ Uzdizanje ove neobične i kontradiktorne koncepcije tolerancije, gde je sav humanizam isključen".
Al Kaida i islamska država u Bosni
"Pod tako adekvatnom i fer rezolucijom UN treba da osuđujemo i ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i zverstva počinjena od strane vojnih snaga i paravojnih jedinica bosanskih muslimana tada pod komandom Nasera Orića, jedva manje monstruoznih od onih Ratka Mladića. Štaviše, general Filip Morijon, tadašnji komandant UNPROFOR-a, izneo je nepokolobljevo 'optužujem' slabo prihvaćeno od strane medijskog konformizma i antisrpske okoline: 'U noći pravoslavnog Božića, svetoj noći januara 1993, Orić je poveo napade na srpska sela... Tamo je bilo odsečenih glava, groznih masakara koji su počinile snage Nasera Orića u svim susednim selima', imao je hrabrosti da objavi".
- Ta sela bosanskih Srba sravnjena su sa zemljom i spaljena, uključujući i ona o kojima govori Morijon, a u koja sam putovao automobilom i opisao u svojoj knjizi "Rekvijem za Evropu - Zagreb, Beograd, Sarajevo", 21. maja 1993. Tragična sela između Zvornika i Bratunca, u blizini Srebrenice: Tekija, Milići, Staklar, Kravica, Nova Kasaba, Konjević Polje, Ježestica, Silijkovići, Kajići, Ranca, Repovac i Cerska. Naser Orić i njegovi ljudi otišli su tamo krvožedni i počinili najgore zločine nad srpskim civilima. Što više duša! Spaljena zemlja! Neverovatno! - piše Šifer.
Ipak, najgore u ovoj tužnoj priči, napomnje Šifer, jeste "neprihvatljiva i nedostojna činjenica što je pred Haškim tribunalom, taj isti Naser Orić u međuvremenu oslobođen za bezbroj ubistava!"
Bande džihada
- Sada je jasno da su snage bosanskih muslimana, oni naročito kvroločni, infiltrirani borci Al Kaide koji su požurili u pomoć svojim "muslimanima” u Avganistanu, Iranu, Pakistanu i Saudijskoj Arabiji. Alahu akbar, vikali su kada su odsecali glave svojim neprijateljima Srbima, a neretko su tim glavama i igrali fudbal. Zato je činjenica da su se prva "odsecanja glava", onoga što je kasnije postala "Islamska država" što danas teroriše Pariz i Brisel, desila Srbima u Bosni - navodi se dalje u Šiferovom tekstu, uz konstataciju da je "džihadizam tako, na toj teritoriji, u vreme rata u bivšoj Jugosaviji, rođen u Evropi".
Ratni zločini u Hrvatskoj
"Nema sumnje da je osećanje pravednosti za Haški tribunal ostalo samo pusta želja u svetlu ove skandalozne nekažnjenosti bosanskih, hrvatskih i kosovskih kriminalaca. Ova nefer pravda već dugo živi, od kada je i jedan od glavnih hrvatskih generala Ante Gotovina 2012. oslobođen optužbi za operaciju ‘Oluja’ i pušten na slobodu. Oluja je vojna akcija etničkog čišćenja kada je proterano 250.000 Srba, i četiri dana za redom bombardovana Krajina", stoji u Šiferovom tekstu.
Kosovo: Trgovina ljudskim organima
"Što se tiče nekadašnjeg vojnog komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hašima Tačija, on je danas predsednik tog istog Kosova nakon što je prethodno bio i premijer i ministar spoljnih poslova, uprkos tome što se opravdano veruje da je u jednom momentu bio vođa bande koja je trgovala svim i svačim (drogom, oružjem, prostitucijom...), uključujući i ljudske organe povađene iz srpskih zatvorenika”, piše francuski publicista.Te optužbe, nastavlja on, iznele su i ozbiljne, ugledne političke i pravne fuigure poput Karle del Ponte, bivše tužiteljke Haškog tribunala, i Dika Martija, predsednika Komiteta za ljudska prava pri Savetu Evrope. Ipak, i pored toga, NATO je, čak i bez mandata UN, bombardovao samo Srbiju uzrokujući smrt među civilnim stanovništvom, dodaje on.
"To znači da su ratovi u bivšoj Jugoslaviji dostojni prezira u svakom pogledu, i moralno i ljudski".
Sloboda za Florans Artman
Šifer je u svom tekstu naveo i da je nekadašnja portparolka Karle del Ponte "proizvoljno zatvorena" zbog navodne "uvrede suda" tek kada je izrečena presuda Radovanu Karadžiću. "Nerazumljivo, apsurdno i skandalozno", dodao je novinar tražeći oslobađanje Artmanove.
Pravda i istina
Na kraju svog opširnog teksta, Šifer zaključuje da je među filozofima i istoričarima neophodno vratiti poštenje u ovoj bolnoj i važnoj temi, te da je neophodno doći do suštinske istine i pravde bez koje neće doći do "trajnog pomirenja u suviše teškoj i dramatičnoj istoriji Balkana".
