Pripadnici Vojske Srbije od sledece godine mogli bi da ucestvuju u zajednickim vežbama i bezbednosnim operacijama sa vojskama Rusije, Belorusije, Kazahstana, Jermenije, Kirgistana i Tadžikistana u okviru Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju. To je pre nekoliko dana najavio generalni sekretar ove organizacije, u kojoj Srbija od 2013. godine ima status posmatraca.
Ministarstvo odbrane do sada se nije oglašavalo povodom najava da ce Srbija naredne godine intenzivirati saradnju sa Organizacijom za kolektivnu bezbednost i saradnju odnosno tzv. ruskim ili Putinovim NATO-om.Dugogodišnji vojni komentator Politike, sada poslanik SNS Miroslav Lazanski kaže da se ove dve organizacije nikako ne mogu uporedivati. On istice da Srbija sa NATO ima više od 150 zajednickih aktivnosti godišnje, dok sa Rusijom tek nekoliko.
"Ako smo proglasili politiku vojne neutralnosti, a jesmo, onda je naravno logicno da povecamo i broj vežbi sa jedinicama Ruske Federacije ili sa armijama Belorusije ili zemljama koje su clanice ODKB. Kako ce to izgledati kroz godinu dana i šta ce to konkretno doneti na terenu, to je teško za sada reci, ostaje da se vidi", kaže Lazanski.
Vojni analiticar Aleksandar Radic medutim kaže da Srbija vec vojno saraduje sa pojedinim zemljama ove organizacije i ne vidi koju bi realnu odbrambenu korist Srbija dobila od intenzivnijih odnosa.
"Mislim da je pre svega Srbija, zemlja koja je predmet dnevnopoliticke manipulacije od svih aktera globalne potlitike, pa tako i Moskve, sada jako pogodan teren u kome sa nekoliko službenih saopštenja može da Srbiju pozicionira na ovaj ili onaj nacin, da otvori debatu da li se Srbija krece ka istoku ili ka zapadu", smatra Radic.
U prethodnom periodu pojedini tabloidi navodili su i dugacak spisak opreme i naoružanja koje ce navodno Srbija dobiti od Rusije. Predsednik Vlade Aleksandar Vučić kaže da se ne radi o poklonu, vec da Srbija pregovara da kupi nešto od toga.
