EU je u tekstu Poglavlja 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom navela da je neophodan pravno obavezujući sporazum na kraju pregovora, a to je za nas mirovni sporazum; poručio je on prilikom predavanja na Austrijskom institutu za međunarodnu politiku (OIIP) u Beču.
Hodžaj je istakao da Kosovo ima svoj koncept za odnose sa Beogradom i da se on ne bazira samo na dijalogu.
On je uveren da bi, ako ga EU bude to podržala, bilo moguće taj mirovni sporazum postići za tri do četiri godine.
Taj sporazum, kako je objasnio, "trebalo bi da bude po uzoru na Jelisejski". Dijalogom, kako je kazao, rešeni su brojni problemi, "a sever je integrisan u sastav Kosova".
To što se dogodilo proteklih pet godina je bilo dosta toga i bilo je potrebno i ispravno. Pitanje je sada kako dalje napredovati. Zato sam mišljenja da sa Srbijom moramo imati mirovni sporazum. Inače dijalog nema veze sa statusom, integritetom i suverenitetom Kosova, poručio je on.
Prema njegovim rečima, pored tehničkog i političkog dijaloga, bilo bi neophodno imati dijalog civilnih društava, što bi doprinelo međusobnom razumevanju.
Dugo je vladao koncept u kosovsko-srpskim odnosima da jedna strana gubi, a druga pobeđuje. Mislim da smo u proteklih pet godina promenili situaciju na to da obe strane pobeđuju. Naša nezavisnost nikada nije bila trijumf nad Srbijom, već samo ostvarenje prava našeg naroda da živi dostojanstven život, objasnio je on publici u kojoj su, između ostalih, sedeli nekadašnji izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič i bivši zamenik međunarodnog posrednika u pregovorima Beograda i Prištine Alber Roan.
Hodžaj je istakao da je EU jedina alternativa svim zemljama u regionu, jer su sve države male, a svet postao nebezbedniji, pa treba svi da teže nekom savezu.
Takođe je istakao da je vizna liberalizacija sa EU veoma bitna za Kosovo, koje je, kako je dodao, imalo duplo više kriterijuma da ispuni na tom putu od svih ostalih država.
Među njima je i demarkacija sa Crnom Gorom, za šta je uveren da će kosovski parlament usvojiti ratifikaciju u oktobru.
Što se pet država članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova tiče, Hodžaj je uveren da će s tim u vezi uskoro biti dobrih vesti, ali je i konstatovao da, ako EU želi da bude snažna, mora da ima jedinstvenu politiku prema Kosovu, a priznanje od svih čalnica bio bi jasan signal da je Unija snažna konstrukcija.
On je kazao da je pred regionom, pored konkretnih dostignuća, i duga lista dalje otvorenih problema i izazova, među koje je naveo odnose Beograda i Prištine, kao i stanje u BiH, odnosno predstojeći referendum u RS, koji, kako je naveo, "predstvalja opasnost za ceo region".
Kao pretnju regionu, Hodžaj je naveo ruski uticaj, kao i pokušaj zemalja sa Bliskog istoka da nametnu svoj uticaj na zapadnom Balkanu.
