Savić je rekao da nije smelo da se dogodi da se arsenal naoružanja nađe u blizini porodične kuće premijera Aleksandra Vučića i da to ukazuje na ozbiljne propuste u sistemu službi bezbednosti. On objašnjava da je, prema postojećim propisima, nosilac obezbeđenja premijera u obaveštajnom i kontraobaveštajnom smislu Vojnobezbednosna agencija, dok poslove neposrednog fizičkog obezbeđenja obavlja specijalna jedinica vojne policije "Kobre".
"To je po meni pitanje za diskusiju. S druge strane, imate centralizovan sistem obezbeđenja na nivou MUP", rekao je Savić i objasnio da nadležne vojne institucije obezbeđuju, a da je sve ostalo u nadležnosti jedinice Uprave za obezbeđenje u MUP-u. "Meni se čini da to nije najsrećnije rešenje", rekao je Savić.
On veruje da bi koncepcijski nešto trebalo promeniti i centralizovati sisteme veza, komunikacija, kadrova."Ne može se samo fizičkom zaštitom ostvariti bezbednost štićenih ličnosti. Ključ svega je u prikupljanju obaveštajnih i kontraobaveštajnih podataka. Ako nemate obaveštajne podatke, vi ste u problemu. Treba doći do namera počinioca", naglašava Savić.
Dodaje da bi na nivou Saveta za nacionalnu bezbednost trebalo otvoriti pitanje šta ne funkciniše u sistemu bezbednosti, šta bi trebalo menjati i u kom segmentu. Navodeći da BIA nije bila nosilac na poslovima zaštite premijera, već vojne strukture, Savić kaže da nije sporno da postoji sadejstvo i razmena podataka, ali naglašava da je ključ u odsustvu obaveštajnih podataka koji se slivaju nosiocima političke vlasti, Savetu za nacionalnu bezbednost, koje je najviše telo.
Savić navodi da i premijer, koji u ovom slučaju bio potencijalno ugrožen, mora da shvati da je svetska praksa da nosioci najviših državnih funkcija moraju koristiti državne rezidencije, koje su pod potpunom zaštitom, jer se u suprotnom stavljaju na muke institucije bezbednosti koje su zadužene za obezbeđenje.On takođe misli da bi na funkciji sekretara Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti trebalo da bude profesionalac.
Savić kaže i da smo posle 2000. godine imali snažna nastojanja zemalja sa zapada koje su sugerisale da idemo ka ukidanju pojedinih službi bezbednosti.Podseća i na ubistvo premijera Zorana Djinđića, i ukazuje u tom kontekstu da je do kraja 2002. godine BIA bila nosilac obezbeđenja premijera, nakon čega je to prebačeno na jedinicu u MUP-a, te da se ubistvo dogodilo upravo u tom "vakuumu prilagođavanja".
