Bivši britanski ambasador u Srbiji Čarls Kroford za Kurir objašnjava zašto je u kritičnim trenucima 2003, neposredno posle atentata na premijera Srbije, isticao Nebojšu Čovića kao najboljeg kandidata za naslednika Zorana Đinđića.
- Nisam nikoga odabrao za najboljeg kandidata, niti sam bilo koga preporučio. Takođe, ni Forin ofis niti London nisu imali nikakav stav o ovoj temi.
Gospodin Čović je, naravno, za mnoge strane diplomate u Beogradu važio za jednu od najočiglednijih mogućnosti. On je bio potpredsednik vlade i uradio je dobar posao u rešavanju teškog kosovskog problema, koje nijedan srpski lider nije želeo ni da takne. Zato je uživao snažnu međunarodnu reputaciju - ispričao nam je Kroford, koji je u vreme atentata bio ambasador, a danas radi kao konsultant i medijator u rešavanju međunarodnih pitanja.Kroford nam je rekao i da ga uopšte ne iznenađuje činjenica da ni posle 13 godina nisu rasvetljene sve okolnosti atentata na srpskog premijera:
- S obzirom na strasti, osetljivost i ličnosti koje su uključene, može se ispostaviti da nema konačnog rešenja u smislu da se taj prikaz o onima koji su direktno i/ili indirektno umešani u ubistvo prihvati kao definitivno objašnjenje koje daje odgovore na sva razumna pitanja. Ovo ne zadovoljava i unosi podele, ali i ne iznenađuje.
O lobiranju za ČovićaDS MI SMESTIOOvaj bivši diplomata tvrdi da su ljudi iz DS proizveli priču o njegovom lobiranju za Čovića.- Ako su neki iz DS u tim napetim i stresnim okolnostima pogrešno protumačili da ja lobiram za Čovića, to je njihov problem. Usledilo je da je Živković izabran i London je propisno podržao i njega i njegov program vlade. Zbog svega toga mi je smešno što neki ljudi gunđaju o mojoj zanemarljivoj ulozi tokom svih ovih 13 godina - poručio je Kroford, koji je rekao i da sa Čovićem godinama nije razgovarao.
