UJEDINJENE NACIJE - Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron rekao je danas u Savetu bezbednosti UN da očekuje da presuda lideru radikala Vojislavu Šešelju bude izrečena do marta 2013, a da će većina procesa u tom sudu biti okončana do decembra ove godine, osim suđenja Radovanu Karadžiću, Ratku Mladiću i Goranu Hadžiću.
Podsećajući da je kraj tih suđenja predviđen za decembar 2014. godine, Meron je ukazao na mogućnost da će suđenja Mladiću i Hadžiću "mogla produžiti i posle decembra 2014", iako je suđenje Mladiću počelo šest meseci pre planiranog, a Hadžiću će, ako počne u oktobru, to biti tri meseca pre plana.
Osvrćući se na zdravstveno stanje lidera radikala Vojislava Šešelja, Meron je rekao da on, kao i ostali pritvorenici, ima pravo na najviše standarde zdravstvene zaštite i da se lično stara da Šešelj ima najbolju moguću negu."Uveren sam da je učinjeno sve da se obezbedi najbolja nega za Šešelja i sve ostale pritvorenike", rekao je Meron, dodajući da ne može da govori o Šešeljevom stanju, zbog privatnosti tih informacija.
Meron je podneo redovan polugodišnji izveštaj o radu Tribunala, u kome se posebno osvrnuo na "izlaznu strategiju" tog suda i pripreme za prelazak na Rezidualni mehanizam, telo Saveta bezbednosti UN koje će naslediti Tribunal. On je ukazao da postoji mogućnost da bi u jurisdikciju tog mehanizma mogao da uđe eventualni žalbeni postupak u slučajevima Zdravka Tolimira, Jadranka Prlića i Vojislava Šešelja.
Iako je tema današnje sednice SB UN bila redovni šestomesečni izveštaj o saradnji sa Tribunalom, glavni haški tužilac Serž Bramerc posebno se osvrnuo na izjave Tomislava Nikolića o Srebrenici. Bramerc smatra da “nedavni komentari predsednika Srbije, koji je negirao genocid u Srebrenici jula 1995, nisu prihvatljive.” Tužilac Bramerc je rekao da su Nikolićevi navodi "u suprotnosti sa pravnim i činjeničnim otkrićima Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde” i da je “takva retorika korak unazad, pogoršava patnje žrtava i ugrožava krhki proces pomirenja u bivšoj Jugoslaviji”.
Kritiku Nikoliću zbog “negiranja ganocida u Srebrenici” uputili su i ambasadori SAD i Nemačke, a američki ambasador je u svom izlaganju napravio i zanimljiv lapsus kad je, govoreći o problemima u istrazi mreže jataka dugogodišnjih begunaca, umesto "u Srbiji” rekao “u Siriji”, ali odmah se ispravio.Po mišljenju Bramerca, saradnja Tribunala sa zemljama bivše Jugoslavije je uglavnom zadovoljavajuća, osim istrage o mreži pomagača Ratka Mladića i Gorana Hadžića u Srbiji i kašnjenja istraga ratnih zločina u BiH."Još očekujemo odgovore kako su Mladić i Haradžić uspevali da izbegnu pravdu tako dugo i da li su državni zvaničnici učestvovali u tome”, rekao je Bramerc.
Mediji u Hrvatskoj primećuju da je to prvi put da Bramerc ni po jednoj tački nije kritikovao Hrvatsku. Ambasador Srbije u UN Feodor Starčević podsetio je da je to pitanje van nadležnosti Tribunala, ali da su vlasti u Beogradu svesne njegove težine, pa su o toj istrazi podelile informacije i, kako je kazao, tako će i nastaviti.Starčević je zatražio od Saveta bezbednosti da osigura sprovođenje profesionalne, nepristrasne i efikasne istrage trgovine ljudskim organima na Kosovu. Ambasador je podsetio da je Beograd više puta izrazio zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti istrage koju sprovode istražitelji Euleksa.
On je istakao da saradnja koju je s međunarodnim sudom ostvarila Srbiji daje “moralno pravo” da traži da se do kraja istraže navodi izvestioca Saveta Evrope Dika Martija.Podsetivši da su svi begunci za koje se verovalo da se od Haga kriju u Srbiji uhapšeni i predati tom sudu, te da više niko nije u bekstvu, Starčević je podsetio na navode glavnog tužioca - da je saradnja već godinama besprekorna kad je reč o pristupu arhivama i svedocima.Konstatujući da su se Srbija i ostale zemlje promenile od 1993. godine, kada je Tribunal osnovan i predviđeno da haški osuđenici služe kazne van teritorije bivše Jugoslavije, Starčević je zatražio od Saveta bezbednosti da razmotri uključivanje Srbije u sprovođenje tih presuda.Srbija je doprinela sprovođenju međunarodne pravde, nastavlja saradnju s Tribunalom i spremna je da podeli odgovornost za sprovođenje presuda, zaključio je Starčević, dodajući da veruje da je isti slučaj i sa ostalim bivšim jugoslovenskim republikama.
