CEAS u saopstenju tvrdi da se u javnosti barata netačnim podacima, da procene koje iznose srpski i ruski zvaničnici o broju žrtava koji se kreće između 1200 i 3000 osoba nisu merodavni, i smatra da je podatak Fonda za humanitarno pravo o 758 stradalih u periodu od 24. marta do 12. juna 1999. jedini koji je utvrđen demografski verifikovanom metodom i proverom više izvora.
CEAS traži od predstavnika institucija Srbija da otvore javnu debatu o uzrocima, povodu, kontekstu i posledicama NATO bombardovanja, kao i o oružanom sukobu na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine.
Traže takođe da predsednički kandidati daju svoj doprinos javnoj debati na ove teme, smatrajući da "samo javna debata, utemeljena na činjenicama a ne na manipulisanju brojem poginulih i ubijenih uzrokovanog pogrešnim shvatanjem patriotizma, može doprineti da srpsko društvo počne izgradnju odgovornog odnosa prema zločinima počinjenim na Kosovu i svim posledicama koje su iz toga proizašle".
CEAS je ponovo zatražio i otvaranje pitanja krivične odgovornosti visoko pozicioniranih pripadnika Vojske i policije Srbije zbog sumnje za počinjene zločine na Kosovu, apostrofirajući sadašnjeg načelnika generalštaba Ljubišu Dikovića.U saopštenju se CEAS poziva na navode epidemiologa Zorana Radovanovića u studiji "Osiromašeni uranijum i obogaćena mašta" u kojoj on navodi da je radioaktivnost uranijuma minimalna.
