Najnovije vesti

INTERVJU NEDELJE GORDAN KIČIĆ: Moj deda je lečio Tita!
Foto: Vladimir Milovanović, Profimedia

ZANIMLJIVE USPOMENE

INTERVJU NEDELJE GORDAN KIČIĆ: Moj deda je lečio Tita!

Politika

Gordan Kičić (39) smatra da je za uspeh u poslu, pored talenta, potrebna i sreća. Popularni glumac i producent kaže da nije devedesetih upisao Fakultet dramskih umetnosti, verovatno danas ne bi ni živeo u Srbiji, već u Americi ili Rusiji.

U intervju nedelje za Kurir on otkriva da trenutno priprema teren za snimanje svog novog filma i govori o malim porodičnim tajnama familije Kičić.

Kako će vam izgledati ovo leto? Hoćete li se odmarati ili snimati?

- Pretpostavljam da će biti radno. U planu je da nastavim snimanje serije „Ubice mog oca“ i sitkoma „Sumnjiva lica“ po motivima drama Branislava Nušića, što je već dogovoreno.

Najznačajniju ulogu imate u seriji „Senke nad Balkanom“ reditelja Dragana Bjelogrlića, koja je već snimljena. Jedan od scenarista Dejan Stoiljković kaže da je vaš lik najvažniji.

- Ne bih vam previše otkrivao o svom liku jer postoji jedna velika tajna oko njega. Snimam seriju od oktobra prošle godine i za sedam dana će biti kraj. „Senke nad Balkanom“ prvi put na našim prostorima donose sistem rada kao na Zapadu. Imamo tim pisaca koji su radili na scenariju i nekoliko reditelja. Ništa slično u Srbiji nije viđeno. Prikazan je Beograd 1927. godine, koji je bio raskrsnica između Istoka i Zapada u trgovini narkoticima. Igram Alimpija Mirića, koji je, današnjim žargonom rečeno, vlasnik lanca apoteka. Imao sam priliku da sarađujem s glumcima iz Rusije.

Gordan Kičić otvoreno o ulozi oca: Ćerkama ne namećem ništa

foto: Vladimir Milovanović

Dobili ste konačno priliku da pokažete svoje znanje ruskog.

- Imam nekoliko scena na ruskom, što je bio veliki izazov. Igrao sam sa sjajnim kolegom Galibinom. Bilo je uzbudljivo.

Javnosti je manje poznato da ste srednju školu završili u Moskvi. Kako pamtite život u Rusiji?

- U Moskvi sam sam živeo pre nekih 25 godina. Rusija je tada bila u tranziciji, a na vlasti je bio Boris Jeljcin. U Jugoslaviji je već besneo rat, ali kao da sam došao u neki drugi svet. Moskvu i danas pamtim po veoma hladnom vremenu. Sneg bi padao u septembru, a otapao se u aprilu.

Potičete iz ugledne beogradske porodice, a vaš deda Miroljub Kičić bio je lekar Josipa Broza Tita. Da li vam je pričao o Titu?

- Jeste. To su veoma zanimljive uspomene. Nisam previše pričao o tome u medijima. Deda je bio načelnik Vojnomedicinske akademije, endokrinolog i general-pukovnik. Imao je tu čast da bude u timu Titovih lekara. Ipak, Tita nisam ni upoznao. Gotovo i da ga se ne sećam. Imao sam svega tri godine.

Jedna ste od poslednjih generacija koja je imala prilike da putuje po Jugoslaviji.

- Do rata smo svake godine letovali u Hrvatskoj, a i danas tamo imamo kuću. Prema Jugoslaviji imam romantičarska sećanja. Bilo smo velika i bogata zemlja. Mogli ste u jednom danu da odete na kafu na more, a uveče na skijanje. Bilo nam je sve dostupno.

foto: Profimedia

Omiljeni heroj iz detinjstva bio vam je Supermen. Što ne Betmen?

- Menjalo se to s godinama. Pop kultura je bila veoma involvirana u naše odrastanje. Imao sam prilike kao mali da gledam film o Supermenu. Naravno, „Ratove zvezda“ volim i danas.

Da li ćete ljubav prema „Ratovima zvezda“ preneti i na svoju decu?

- Ljubav je već prenesena. To je jedan od lepših serijala koji su se desili. Danas je dobio neki drugi karakter. Treći, četvrti i peti deo su zaista revolucionarni i značili su mnogo mojoj generaciji. Filmovi nude prave vrednosti za odrastanje i formiranje mladih ljudi.

Onda je došla gluma i primljeni ste kod profesora Predraga Bajčetića. Kako bi izgledao vaš život da niste postali glumac?

- Verovatno bih se vratio za Rusiju ili nastavio u Ameriku. Predao sam već papire za odlazak jer sam u Moskvi završio američku školu. Došao sam da pokušam da upišem glumu i ostao u Srbiji.

Prva zapažena uloga vam je bila u filmu „Ona voli Zvezdu“.

- Imao sam sreće da na početku karijere igram u nekoliko žanrovski različitih filmova. Serija „Lisice“ mi je donela najveću popularnost. Onda su došli filmovi „Ona voli Zvezdu“, „Rat uživo“ i „Mala noćna muzika“. Paralelno sam radio i u pozorištu. Imao sam sreće. Faktor sreće je najvažniji, a ne samo talenat.

foto: Vladimir Milovanović

Serija „Jagodići“ je nešto po čemu vas pamte. Ima li izgleda da gledamo četvrtu sezonu?

- Ideja postoji i napisani su sinopsisi za nove epizode. Spremni smo da radimo ako RTS pokaže interesovanje. Serija, koja je u svojoj formi melodrama s elementima trilera, doživela je veliku popularnost.

Zašto su žene zaljubljene u Branka Jagodića?

- Morale su u nekoga, pa su izabrale njega (smeh).

Uspešni ste i kao producent. Film prvenac „Ustanička ulica“ bio je napadan da je antisrpski.

- Film je pogledalo 50.000 ljudi. Ne sećam se da su ga svrstali u antisrpski. Imao je bogat život na festivalima, a i prodali smo ga mreži HBO. „Ustanička ulica“ je dobar film. Proveo sam mnogo vremena u specijalnom tužilaštvu na pripremama. Mene kao inicijatora te priče zanimalo je da čujem ko su ljudi koji se bave tim nepopularnim poslom i kakve su njihove sudbine. Shvatio sam da ne možemo da zauzmemo nijednu stranu. Gledali smo da film ima ljudsku notu, što je bila dužnost nas kao umetnika.

foto: Vladimir Milovanović

Izjavili ste da ćete se baviti angažovanim filmom. Šta vam je želja da snimite dalje?

- Krajem ove godine i početkom sledeće razgovaraćemo o novom filmu i podeli. Tema je razvod roditelja i dete u sredini. Film govori o današnjem vremenu i porodici. Na to sam trenutno fokusiran.

Kako pronalazite mesta za optimizam danas u Srbiji?

- Verujem da je to samo lična odluka.

Niste odabrali ni Ameriku, a ni Rusiju.

- Ostao sam i ne kajem se. Ovde mi je bila porodica. Imao sam priliku da radim u Engleskoj prošle godine, što je divno iskustvo. Imam jednom agenta tamo i u Rusiji. Dobro govorim ruski i engleski jezik. Ništa nije tako daleko od Beograda. Danas i kasting za neku ulogu mogu da obavim u Beogradu tako što snimim svoje scene.

Aktivni ste na društvenim mrežama, ali ne bistrite politiku, već delite s prijateljima samo muziku.

- Kačim s vremena na vreme neke fotografije. Muzika je moja pokretačka snaga u životu.

foto: Vladimir Milovanović

Da li ste imali ponuda da se politički angažujete?

- Nije ukusno da razgovaramo o politici.

Na pitanje ko vam je poslednji put rekao nešto važno, dali ste odgovor - Brus Springstin. Zašto su vam njegove reči, stihovi i pesme važne?

- Ne mogu to na racionalnom nivou da objasnim. Nosim stalno neke njegove pesme sa sobom. Volim da ga slušam, a i da zasviram.

Kako svoju decu uspevate da izolujete od turbo-folka?

- U našoj kući se to ne sluša. Ne mogu da ih zaštitim. I druge stvari su sastavni deo naših života, pa je samo stvar odluke i kućnog vaspitanja. Ne mogu nikog da osudim što sluša narodnjake. Kod nas na gajbi drndaju neke druge stvari i radio-stanice.

Atelje 212 ima predstavu „Deca radosti“, gde se prepliću muzika i gluma.

- Pozdravljam odluku menadžmenta Ateljea i Branimira Bristine da Mileni Marković daju slobodu da napravi komad koji se naslanja na osamdesete i bendove iz tog perioda. Neki mladi glumci uspevaju da na pravi način prenesu te emocije na publiku.

foto: Damir Dervišagić

O Marinku Madžgalju

NJEGOVU SMRT SAM DOŽIVEO KAO TRAGEDIJU

Karijera Marinka Madžgalja i vaša nekako su povezane. On je primljen u Atelje nakon što ste vratili ulogu u predstavi „Zbogom SFRJ“, a danas igrate njegovu omiljenu ulogu u drami „Avgust u okrugu Osejdž“.

- Šta da vam kažem o Marinku... Nas dvojica se poznajemo iz kraja. Išao je u moju osnovnu školu „Drinka Pavlović“. To je pakao, stanje i tragedija velikih razmera. Bili smo bliski i dobri prijatelji.

foto: Vladimir Milovanović

Dobar u svakoj ulozi

NISAM SAMO KOMIČAR

Zalepili su vam epitet komičara.

- Ne gledam sebe ni kao komičara ni kao dramskog glumca, već gledam da najbolje uradim svaki glumački zadatak. Igrao sam više u komedijama, ali osećam dobro i druge žanrove.

LJubomir Radanov

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

8 ekstra zanimljivosti o serijalu Ratovi zvezda koje ne znaju ni najveći fanovi

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...