BEOGRAD - Najveća slabost Berlinskog procesa, kao diplomatske inicijative povezane sa budućim proširenjem Evropske Unije, jeste što je to inicijativa samo dela EU, Nemačke i još šest zemalja, te se uopšte ne nalazi u okviru ugovora i samih institucija EU, pa samim tim ni ne spada u deo procesa pristupanja Evropskoj uniji, izjavio je danas Jovan Teokarević, profesor Fakulteta političkih nauka.
Teokarević je, gostujući u emisiji Pravi ugao Radio-televizije Vojvodine, rekao da Berlinskom procesu najviše nedostaju susedi Srbije, da bi mi videli da nas cela EU podržava.
"Zašto tu nema Bugarske, Mađarske, Rumunije i Grčke, koji će nam biti ili najbolji saradnici ili će nam napravili najviše problema u procesu pristupanja", pita se on.
Govoreći o današnjem susretu predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa komesarom EU za proširenje Johanesom Hanom, koji su se složili sa tim da je stvaranje jedinstvenog ekonomskog tržišta zemalja Zapadnog Balkana ključno za dalji napredak, očuvanje mira i stabilnosti, kao i dalje evropske integracije, Teokarević je istakao da Berlinski proces ne sme da postane zamena za proces pristupanja EU.
"Vučić je prvo govorio o nekakvoj carinskoj uniji, što je negativno dočekano u Podgorici i Prištini. Sada se govori o zajedničkom ili jedinstvenom tržištu. Ne treba zaboraviti da mi od 2006. imamo CEFTA sporazum i ne treba preskakati postojeće probleme u okviru njega - to što kamioni stoje danima između zemalja koje nemaju carine", naveo je on i dodao da je jedinstveno tržište EU stvarano 35 godina.
"Prvi indikator proširenja - budžet za 2021 - 2028"
Teokarević je podsetio na to da se pre desetak godina govorilo o 2014. kao godini u kojoj će, simbolično na 100-godišnjicu početka Prvog svetskog rata, ceo Zapadni Balkan ući u EU, pa kada se videlo da to nije realistično, kao najgora prognoza data je 2020.
"Buduće proširenje je skrajnuto. U većini zemalja EU postoji ne samo pesimizam i nepopularnost, nego i aktivan otpor proširenju, pa je tako u Nemačkoj i Francuskoj čak 2/3 stanovništva protiv proširenja. Prošla godina je bila loša sa Bregzitom koji je do temelja protresao EU, a ove je nestalo partnerstvo sa SAD", rekao je on i dodao da su rast evroskeptičnih snaga zaustavili izbori u Austriji, Holandiji i Francuskoj.
Teokarević napominje da će prvi indikator proširenja biti budžet za 2021 - 2028. godinu, u kojem mi moramo da se nađemo, te da ako u toku 2019. kada se bude pravio budžet, ne bude bilo stavke Srbija ili Crna Gora, da je onda teško da ćemo ući u dogledno vreme.
Teokarević se zapitao zbog čega kod evropskih političara nema ni toliko mašte da se uradi nešto tako malo kao što bi bilo prisustvo lidera zemalja Zapadnog Balkana na proslavi 50 godina EU koja je održana nedavno u Rimu, pa makar oni sedeli negde pozadi, na galeriji, i izneo mišljenje da je ideja o više brzina realna opcija reformisane EU, u kojoj bi Srbija mogla da bude potreban koalicioni partner razvijenim velikim zemljama.
Plan ne liči na Maršalov, kada su pare u pitanju
Kada su u pitanju spekulacije o "novom Maršalovom planu" Nemačke za Zapadni Balkan, kojim bi ona pomogla ekonomski ove zemlje i na taj način ublažila činjenicu da ovaj region neće skoro postati deo Evropske unije, ali i da bi sprečila Rusiju da to iskoristi i da ojača uticaj i prisustvo u, pre svega, Srbiji, Teokarević kaže da ovaj plan ne liči na Maršalov, kada su pare u pitanju.
"Za period od 2014. do 2020. samo jedna milijarda evra je obećana za region sa 19 miliona ljudi. Pritom, Rumunija sa 22 miliona stanovnika dobiće sedam milijardi evra za iste stvari, infrastrukturu i saobraćaj", napominje on i dodaje da tu još mnogo toga nije jasno i da ne treba računati da će te pare biti odmah i da će ih biti mnogo.
On objašnjava da je Berlinski proces trebao da revitalizuje ideju pristupanja EU i da natera lidere vlada regiona, ali i stanovništvo, da razmišljaju šta mogu da urade zajedno na tom polju.
"Niko nije branio našim političarima da pre Berlinskog procesa smisle da je dobar neki put ili pruga, ali činjenica da ništa nije urađeno jeste pokazatelj koliko je regionalna saradnja plitka. Mnogi dogovori oko regionalne saradnje su postignuti dan ili dva pre godišnjeg samita, da bi se pokazalo onima koji te teraju da sarađuješ da ti to možeš", ukazuje on.
"Bojazan od ojačanog uticaja Rusije jeste veliki adut"
Bojazan da bi, ukoliko se EU izmesti sa ovog prostora, ovde bio ojačan uticaj Rusije jeste veliki adut, kaže profesor Teokarević, i objašnjava da su neki akteri, uključujući sadašnje i bivše srpske političare, igrali tu igru plašeći EU da će Srbija da bude pod ruskim uticajem, što se događa zadnjih godina i za šta Rusija nije najkrivlja.
"Drugi adut negativne prirode je nestabilnost u regionu i međusobna optuživanja, zbog čega je EU tek sada obratila pažnju na nas", napominje on i dodaje da sa negativnih treba da pređemo na pozitivne adute, a to je ekonomsko povezivanje.
"Izgubiće EU strpljenje sa nama ako ih samo ucenjujemo time da su stvari toliko loše da oni moraju da neprekidno intervenišu. Treba da nam pomognu ako su stvari još bolje nego što jesu", zaključio je profesor Teokarević.
"Kao da odgovornost postoji samo prema Angeli Merkel"
Teokarević smatra da u Srbiji nema unutrašnjeg dijalog oko mnogih stvari koje isplivavaju u toku Berlinskog procesa i da je on dobar pokazatelj nepostojanja bilo kakve linije odgovornosti.
"Ideja o autoputu prema Albaniji je došla iz Vlade Srbije, nikakve javne rasprave nije bilo, nije bilo načina da se definišu prioriteti. Ima mnogo putnih pravaca koje treba raditi, ali nikada nismo videli da Vlada podnese izveštaj Skupštini šta ona radi između dva samita, kao da odgovornost postoji samo prema Angeli Merkel", ističe on.
(Kurir.rs/RTV)
NE PROPUSTITE
