BEOGRAD - Britanski "Fajnenšel tajms", evropski TV "Juronjuz", francuska "AFP", albanska televizija "TV Klan", američka mreža ABC, neki su od svetskih medija koji su u poslednja dva dana intervjuisali srpskog predsednika Aleksandra Vučića, a po mišljenju analitičara to je znak da se rešenje kosovskog problema bliži kraju. Bila je to prilika za redakcije ovih medija da čuju kako rešenje kosovskog problema vidi predsednik Srbije, ali, kako ocenjuju analitičari, i prilika da Vučić pokaže da Srbija upućuje pozitivne signale i pozitivne poruke upravo u ovoj odlučujućoj fazi, u kojoj se očekuje da sve to bude krunisano sveobuhvatnim sporazumom o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Politički analitičar Nebojša Krstić podseća da je serija intervjua svetskih medija sa predsednikom Vučićem usledila nakon njegovih brojnih poseta i susreta sa međunarodnim zvaničnicima, državnicima, predsednicima država i vlada u regionu, Evropi i svetu.
"To sve govori, kao što i same predsednikove reči potvrđuju, da se pitanje pregovora Beograda i Prištine bliži nekom svom završetku u kome Srbija teži da reši problem, ali da ga reši kompromisom i na način da obe strane budu uravnoteženo nezadovoljne i uravnoteženo zadovoljne", konstatuje Krstić.
Prema njegovim rečima, time bi se izbegla situacija da jedna strana bude frustrirana, a druga 100 odsto zadovoljna, ali i izbegla "klica stalne nestabilnosti i nezadovoljstva" koja bi, tvrdi Krstić, rezultirala nekim mogućim konfliktom u budućnosti.
NE PROPUSTITE
Finale pregovora, navodi Krstić, posledica je dugogodišnjih dijaloga koji su počeli još 2005. godine i vojno-tehničkog sporazuma Rezolucije 1244, a za sve te godine, kaže, pozicija Srbije "bivala je sve teža i teža, a prostor za pronalaženje rešenja sve manji i manji".
"Predsednik danas ima prostor za pregovore širine oštrice žileta. Prostor za
pregovore je jako mali, mogućnosti za postizanje sporazuma su veoma male, tesne, teške, pritisci veliki, što i predsednik otvoreno govori...", konstatuje Krstić.
On istovremeno ukazuje da u tako tesnoj i teškoj pozicija za pregovor rasploženje javnosti u Srbiji koje, kako on kaže, kreira većina intelektualaca i onih koji "diriguju" medijima, jeste da "konflikt ostane zaleđen".
S obzirom da Srba ni u Srbiji nema mnogo, a još ih manje ima na KiM, primećuje Krstić, svaki poziv na "zamrznut konflikt" za još koju godinu ili deceniju ostavlja prostora da Srba na KiM bude još manje ili da ih uopšte ne bude, a tada ćemo se zapitati "ima li smisla boriti se za nešto što mislimo da je naše i deo našeg nacionalnog interesa i državnog integriteta".
Krstić smatra da je Vučić sve to jasno poručio i svetskoj javnosti u svojim intervujima, te da više niko ne može za Srbe reći da "prete, da su faktor nestabilnosti ili da provociraju", već da "nude ruku pomirenja i saradnje".
"U tom smislu, Vučić bije tešku, možda izgubljenu bitku, ali je bije na jedini mogući način - dimplomatskim sredstvima, aktivnom diplomatijom, kroz nastupe, govore, intervuje koji su racionalni i koji su ponuđena ruka saradnje", podvukao je Krstić.
Mada je svetska javnost, navodi on, "potpuno nezainteresovana" za problem Kosova, i da ga je većina zemalja "rešila" njegovim priznavanjem, ovo je kako kaže "poslednji trzaj" predsednika da taj "neminovni put" rešenja za Srbiju aktuelizuje i skrene na način na koji bi Srbija bila "adekvatno obeštećena".
Potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Djukanović saglasan je sa Krstićem da je predsednik Srbije svetskoj javnosti u svojim intervjuima uputio "neku vrstu signala" onoga šta će se dešavati u "osudnoj fazi" normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
"Ono što je značajno jeste da Srbija upućuje pozitivne signale i pozitivne poruke upravo u ovoj odlučujućoj fazi, u kojoj se očekuje da sve to bude krunisano sveobuhvatnim sporazumom o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
"Taj sporazum ni na koji način ne bi trebalo da Srbiju stavi u poziciju poražene strane već nekoga ko je sklon kompromisu i koji je do kompromisa zapravo i došao", ocenjuje Djukanović.
Srbija je svetu poslala i poruke, primećuje on, da razmišlja o budućnosti, o ekonomskom razvoju, kao i o tome da ne ostane na "krajnjoj periferiji Evrope" već da se integriše u evropska dešavanja.
(Kurir.rs/Tanug/Foto: AP)
NE PROPUSTITE
