„Evropske sale za čekanje nemaju izlaz“, naslovio je dan posle samita u Sofiji albanski dnevni list „Gazeta Shqiptare“ a beogradska „Politika“ je precizno citirala predsednika Saveta EU Donalda Tuska, da Evropa „neće zaboraviti Balkan“.
Decentni oproštajni pozdrav. Posle Sofije niko više ne može da veruje u ono što vrh Evropske Unije i dalje hrabro ponavlja: da je budućnost Balkana u Evropi.
Da EU „neće zaboraviti Balkan“ će se, po svemu sudeći, obistiniti na gorki način. Skoro dve decenije dugo je perspektiva učlanjivanja za šest malih država bila najbitniji impuls za mir, stabilnost i reforme. Čak i onda, kad je odocnela nada sve više odmicala u sve dalju budućnost, bila je dovoljna da npr. malu Makedoniju opet povrati sa diktatorske stranputice na stazu demokratije.
Ni jedan režim u regionu si nije mogao dopustiti da raskine sa Briselom ili Berlinom. A u svim balkanskim državama je reč moćnika iz Evrope bila prihvatana sa više poverenja nego u njihovim sopstvenim zemljama. Ljudi na Balkanu su verovali da sve dok njihovi političari ostaju na uzdi Brisela, da ipak neće previše zabrazditi.
To je posle Sofije već prošlost. Poslednjih godina su moćnici na Balkanu ionako počeli da se diskretno raspituju za rezervna rešenja i da neguju svoje veze sa Moskovom, Ankarom ili Katarom. To nije bilo okretanje leđa Evropi, kako se uvek s gunđanjem zlokobilo.
Ne, elite na Balkanu su prosto nanovo definisale svoje veze sa EU. Jer, niti oni sebe vide kao buduće članove EU, niti ih tamo kao takve posmatraju. Nego samo kao „partnere“.
Novci će i dalje da teku, i to su im takođe u Sofiji garantovali. Ali, neće više teći bez kontrausluge. Balkan treba da drži izbgelice dalje od Evrope: to je jasni prevod retorike o bezbednosnim pitanjima i borbi protiv terorizma koja od Sofije na ovamo dominira.
A kako će to „partneri“ u regionu obavljati, to Evropa uopšte ne želi precizno da zna. Oružje, subvencije i sl., ali bez kontrole: za balkanske oligrhije i lokalne gospodare je to više nego primamiva ponuda.
Za njihove podanike je sve, samo to ne. Oni će više nego do sada praviti sopstveno, individulano učlanjenje u EU i ići za poslom i školovanjem u Nemačku, Austriju ili gde drugde.
Ako Evropa i stvarno zaboravi Balkan, onda će joj se Balkan uskoro opet još glasnije javiti. Ne samo kroz masovne egsoduse, koji su odavno počeli a 2015 dosegli dosadašnji vrhunac.
Nacionalne elite na Balkanu će se potruditi da opet zakuvaju konflikte sa odgovarajućim komšilukom, umesto da ih reše.
Što je, iz njihove vizure, i vrlo logično: što kritičnija sutuacija – time veća spremnost Evrope da se finansijski angažuje. Jer, Balkan je interesantan samo ako se ponovo počnete pucati.
Kurir.rs / Badiše Cajtung, Norbert Mapes-Nidik
Preveo: Mirko Vuletić
