U javnosti su proteklih godina kao moguća rešenja za pitanje Kosova i Metohije lansirane razne ideje, ali kako sada stvari stoje - na stolu je pet mogućih scenarija!
To su podela Kosova, razgraničenje, razmena teritorije, kao i potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine. Kao jedna od krajnjih opcija je i odugovlačenje razrešenja kosovskog čvora, što nikome ne bi išlo u korist, jer bi na snazi ostalo stanje zamrznutog konflikta.
Kompromisno rešenje
Sagovornici Kurira ocenjuju da nijedna strana neće biti u potpunosti zadovoljna konačnim rešenjem. Kako ističu, cilj srpskog državnog vrha je da najznačajnije nacionalno pitanje ne bude ponovo gurnuto pod tepih, već da se u nasleđenim okolnostima izbore za kompromisno rešenje.
Predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da su podela ili razgraničenje najmanje realne opcije.
- Iako su u poslednje vreme aktivirane te ideje, malo su verovatne, jer se tome oštro protive države Kvinte. Verujem da bi tzv. politika malih koraka, koja bi na kraju briselskih pregovora podrazumevala potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma, ali bez priznanja KiM, za svetske centre moći bila najprihvatljivija. To ne bi bilo konačno, već održivo rešenje na 10 do 15 godina. Uključivalo bi punu normalizaciju odnosa i brži put ka članstvu u EU - priča Janjić.
Teška situacija
Politički analitičar Branko Radun kaže da se već godinama u javnosti vrte manje-više slični predlozi za problem KiM.
- Albanci hoće sve, ali novina je da se menja stav američke administracije. Pitanje KiM više nije zatvoren slučaj, podržavaju iznalaženje kompromisa. Nije, međutim, ni kompromis da Srbija dobije ZSO i poseban status za crkve i manastire, a da Kosovo pustimo u UN. Istovremeno, Srbija nema snage za zamrznuti konflikt. Dakle, situacija je teška, ali činjenica je da na kraju pregovaračkog procesa niko ne može biti zadovoljan - kaže on.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nekoliko navrata je poručivao da se protivi stanju zamrznutog konflikta jer ta, naizgled realnija opcija Srbiji ostavlja sve manje prostora za zaštitu suvereniteta na KiM, te da se zalaže za kompromisno rešenje kojim jedna strana ne bi sve dobila, a druga sve izgubila.
Biljana Bojić/Foto:Beta/Zucchi Enzo
1. Sporazum bez priznanja nezavisnosti
Podrazumeva nastavak briselskog dijaloga i potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma koji ne znači srpsko priznanje nezavisnosti Kosova. Uključuje punu normalizaciju odnosa putem jasne strategije. Ovo bi značilo i napredak na putu evroatlantskih integracija.
2. Podela Kosova
Značila bi promenu granica na Balkanu. Iako se delovi političkog establišmenta u Beogradu i Prištini zalažu za ovo rešenje, podela je malo verovatna, jer se tome oštro protive neke svetske sile.
3. Razmena teritorija
Moglo bi da znači da Srbiji, recimo, pripadne sever Kosova, a da Priština dobije Preševo i Bujanovac. Kosovo bi moralo da bude država, što nije, da bi o tome moglo uopšte da se raspravlja. To bi istovremeno značilo i razmenu stanovništva, odnosno etnički homogene sredine.
4. Razgraničenje
Utvrđivanje granica između etničkih grupa uz poseban status za naše crkve i manastire. To je političko-bezbednosni koncept koji isključuje mogućnost da dođe do velikih sukoba Srba i Albanaca. Ovo je neka vrsta autonomije, daje garanciju građanima da neće biti ugroženi.
5. Oduglovlačenje rešenja kosovskog pitanja
Održavanje sadašnjeg zamrznutog konflikta, odnosno oduglovačenje rešenja pitanja KiM i(li) čekanje na bolje vreme. Za to se zalaže nekoliko grupa, svaka iz svog interesa. Nijedna ne nudi predlog rešenja.
