Komandant združenih snaga NATO u Napulju, admiral Džejms Fogo, kaže da je Srbija demokratska zemlja koja sama odlučuje s kim će da sarađuje, te da odnosi Beograda i Moskve neće uticati na partnerstvo koje Beograd ima sa Alijansom.
On u ekskluzivnom razgovoru za Kurir ističe i to da je Kfor potpuno spreman za sve scenarije koji mogu da proizađu iz dijaloga Beograda i Prištine.
Neki NATO generali kažu da su Srbija i Republika Srpska pretnja za NATO zbog ruskog uticaja. Šta vi kažete na to?
- NATO članice na Balkanu, one zemlje koje žele to da postanu i članice Partnerstva za mir demokratske su zemlje i ljudi u tim zemljama slobodno odlučuju s kim će da budu saveznici. Srbija sarađuje sa SAD, sa NATO, članica je Partnerstva za mir i istovremeno održava dobre odnose sa Rusijom. To je vaš izbor. Što se tiče pretećeg ponašanja Rusije, podsetiću na mešanje Moskve u izbore u Crnoj Gori i u napredak te zemlje u NATO integracijama. Bilo bi dobro da Rusija pusti demokratske zemlje da same odluče hoće li u NATO ili EU. NATO poštuje izbor Srbije da bude vojno neutralna. Srbija ima slobodu da bira svoje partnere, ali to neće usporiti saradnju koju imamo sa Srbijom.
Sve češće se govori o promeni granica. Da li je NATO spreman za takav scenario? - Govorite o medijskim napisima i spekulacijama o rezultatu dijaloga između Beograda i Prištine. Ja ne učestvujem u dijalogu. Bez obzira na to da li će rezultat tih razgovora da donese nove izazove, Kfor je veoma snažan, ima 4.000 ljudi, snage za brzu reakciju i reagujemo kao treća instanca - prvo je tu kosovska policija, Euleks i, ako je potrebno, Kfor - ako se pojavi takva pretnja. Naš mandat proizlazi iz Rezolucije 1244, a to je da održavamo bezbedno okruženje i slobodu kretanja. To radimo vrlo dobro i ne sumnjam da ćemo nastaviti bez obzira na sve buduće izazove koji mogu da proizađu iz ovog dijaloga narednih meseci.
Da li možda imate informacije o potencijalnim nemirima na Kosovu? - Kada imate ovakav dijalog sa razlikama i imate na obe strane pojedince i grupe, ponekad to može dovesti do nemira. Preporučio bih ljudima da koriste svoj glas, a ne nasilje. Bićemo tamo ako bude potrebno da pomognemo. To je poruka i za sve one koji imaju neke druge motive - bićemo tamo.
Kako gledate na posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kosovu? Da li je to za vas rizik ili znak smirivanja tenzija? - Učešće predsednika Vučića u razgovorima nakon ubistva Olivera Ivanovića bilo je veoma korisno u smislu smirivanja tenzija. Predsednik Vučić je veoma sposoban diplomata i odličan predstavnik vaše zemlje. Sa velikim interesovanjem očekujem šta ima da kaže, ali to bi trebalo da pitate njega, a ne mene.
O tužbama zbog bombardovanja SRJ 1999. Zanemarljiv uticaj osiromašenog uranijuma na zdravlje
Kako komentarišete nameru za podizanjem tužbi protiv NATO zbog korišćenja osiromašenog uranijuma tokom bombardovanja SRJ 1999? - Komitet NATO je napravio studiju 2001, zatim Ekološki program UN iste godine. NATO je odmah posle intervencije 1999. priznao da su neki avioni koristili municiju sa osiromašenim uranijumom i izveštaji su pokazali da su uticaji na zdravlje zanemarljivi, bez efekta na vodu, na lanac ishrane. To je bilo pre skoro 20 godina. Teško mi je da poverujem da su se stvari posle 20 godina pogoršale.
Italijanski vojnici koji su tužili svoje komandante nakon što su se ozbiljno razboleli, a neki od njih su i umrli od raka, imaju drugačije studije o osiromašenom uranijumu. - Ne znam o kakvim studijama vi govorite, ali znam koje sam ja čitao. Radile su ih kredibilne institucije i rezultati su jasni. Svaki građanin ili vojnik ima pravo da podigne tužbu u svojoj zemlji i ti glasovi treba da se čuju na sudu koji će pošteno i nepristrasno da odluči.
Kurir.rs/ Ratko Femić
