Naime, već tokom narednog meseca značajno će se intenzivirati i dijalog između Beograda i Prištine, a koji bi, prema najavama u Strategiji proširenja EU iz februara ove godine, trebalo da se okonča sveobuhvatnim pravnoobavezujućim sporazumom i to - „što pre“. Ovo potvrđ uje i značajna diplomatska aktivnost proteklih dana - od sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa austrijskim i evropskim liderima u Alpbahu proteklog vikenda i tamošnjeg sastanka sa Hašimom Tačijem, do stalnih telefonskih kontakata zvaničnika američke administracije sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, ali i Vučićem i Tačijem.
Jasno je da peščanik postepeno pokazuje nedostatak vremena kada je u pitanju sadašnja briselska administracija, a čiji mandat ističe u prvoj polovini naredne godine, i s tim u vezi je insistiranje da je sporazum potrebno što pre postići zarad pune stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi. Veoma je teško predvideti koliko će narednih nedelja ili meseci biti potrebno da se proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine okonča onako kako očekuju evropski lideri, ali je jasno da postoje još uvek poprilično značajne udaljenosti između dveju strana.
Druga veoma značajna činjenica, kada je u pitanju regionalna bezbednost, jeste održavanje referenduma u Makedoniji o prihvatanju sporazuma sa susednom Grčkom, a koji je predviđen za 30. septembar. I od sudbine ovog referenduma umnogome će zavisiti kojom će se dinamikom Makedonija pridružiti ponajpre NATO, ali i EU. I po ovom pitanju EU je veoma zainteresovana da se referendum uspešno sprovede.
Takođe, i predstojeći opšti izbori u BiH, zakazani za 7. oktobar, uticaće na regionalnu stabilnost, a posebno ukoliko na njima pobede one snage koje žele osporiti ili produžiti i inače neizvestan ulazak zemlje u NATO i EU. I u tom smislu su očekivanja zapadne političke javnosti vezana za to da će u okviru bošnjačkih, srpskih i hrvatskih političkih elita pobediti one snage koje će radije gledati ka Briselu, nego prema Ankari, Moskvi ili nekom drugom svetskom centru.
Sve u svemu, balkanska će bezbednosna „slagalica“ upravo zato i zavisiti od uspešnosti sva tri navedena procesa.
Kurir / E.K.
Foto: Fonet
