icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

NEMAČKI POSLANIK O SUDBINI KOSOVA: Ne mislim da će ikada biti sposobno za opstanak
Foto: EPA/Jens Schlueter

reakcija

NEMAČKI POSLANIK O SUDBINI KOSOVA: Ne mislim da će ikada biti sposobno za opstanak

Politika

Ne mislim da će Kosovo ikada biti sposobno za opstanak, trebalo bi sesti i pronaći rešenje kako da dva naroda ponovo nađu zajednički jezik, kaže poslanik Alternative za Nemačku Armin-Paul Hampel.

"Mi i dan-danas ne odobravamo što je tada uopšte došlo do strane intervencije na Kosovu i da je Kosovo, koje je prema međunarodnom pravu sporno, pod uticajem zapadnih sila odvojeno od Srbije. Naše je mišljenje da su još tada načinjene velike greške koje osećamo i danas. Setite se samo Krima za koji Rusi uzvraćaju istom argumentacijom. Dakle vidimo koji su tu uticaji na ukupno političko stanje u Evropi", kaže on za Dojče vele.

 

Prema njegovom mišljenju, Kosovo odvojiti od Srbije je bila greška.

"Trebalo je duže pregovarati i videti može li možda Kosovu da se dodeli neka vrsta autonomije. I mi jednostavno moramo da uvidimo da ono što je sada nastalo na Kosovu zapravo funkcioniše iskljucivo uz vojnu zaštitu Zapada. Kosovo samo za sebe nije postalo funkcionalna država. To nam nije pošlo za rukom", kaže Hampel.

 

On dodaje da i "rukovodstvo Kosova po sastavu ne odgovara pojmu političara kakvim ga shvatamo ovde, već tu veću ulogu igraju interesi klana, pa i kriminalne veze" i zaključuje da je to situacija koja brzo može odvesti do novih eskalacija.

"Zato ne držim mnogo do ideje o razdvajanju naroda. Kakva je to zapravo poruka da kroz etnička preseljenja, da se blago izrazimo, inače se to može nazvati i proterivanjem, stvaramo status kvo kako bi ta tvorevina zvana Kosovo postala sposobna za preživljavanje. Ja ne mislim da će Kosovo ikada biti sposobno za opstanak i mislim da bi sa Srbima i Kosovarima trebalo sesti i pronaći neko rešenje kako da ta dva naroda ponovno nadu zajednički jezik", kaže Hampel.

 

Govoreći o tome da li bi promena granica između Srbije i Kosova mogla da ima negativnog ođeka i drugde na Balkanu, on kaže da opasnost naravno postoji.

"Mi znamo da je celokupni Balkan, ne samo Kosovo, i to ne samo poslednjih 20, nego poslednjih 100 do 150 godina, bure baruta. Vrlo nestabilno i kad su u pitanju granice. Možda danas nekome zvuči čudno, ali Austrija je relativno dugo delovala kao umirujući faktor na Balkanu", kaže on.

 

Hampel navodi da zapadne sile koje su nakon Drugog svetskog rata preuzele glavnu reč nisu uvek delovale umirujuće.

"Možda zato što je Francuzima ili Britancima nedostajalo razumevanje za Balkan, za razliku od Austrijanaca koji su susedi. Zato bi rešenje o kojem se sada govori za Kosovo pokrenulo čitav niz drugih pitanja: šta je s Bosnom i Hercegovinom? Koje bi tu granice trebalo da važe? Šta je sa srpskom manjinom? Da li je odvajanje opcija? Sve bi to išlo ka promenama koje ne bi po svaku cenu doprinele miru na Balkanu", kaže on.

 

Govoreći o ulozi Nemačke poslednjih godina na Balkanu, on navodi da bi se vratio na događaje u devedesetima kada je izgledalo da se zapadne sile vraćaju svojim nekadašnjim saveznicima.

"Hans Ditrih Genšer je tada brzo priznao Hrvatsku, dok su Francuzi i Britanci bili naklonjeni Srbima. Sećam se jednog razgovora s tadašnjim predsednikom BiH Izetbegovićem koji se žalio na britanskog generala Rouza i optužio ga za prevaru", kaže Hampel.

 

On dodaje da ono što se dogada danas ima svoje korene i da se Nemačka baš nije proslavila poslednjih godina na Balkanu.

"Na Kosovu ekonomskim i vojnim sredstvima nismo postigli situaciju kakvu smo hteli. Spomenuo sam već da je Kosovo politički nestabilno. Političko rukovodstvo i država nisu u stanju da samostalno opstanu. Oni moraju da se oslanjaju na druge države, što u sebi krije potencijal za nove sukobe. Nemačka je morala bolje da iskoristi pozitivni bonus koji ima u regionu, ako na stranu stavimo neke iritacije između Nemačke i Srbije. Mi smo svoje iskustvo na Balkanu mogli bolje da upotrebimo u cilju stabilizacije tog regiona", smatra Hampel.

 

On takođe navodi da je Evropa nestabilna za nova proširenja.

"Ali mi moramo ozbiljno da shvatimo stremljenja zemalja Balkana za članstvo u EU. Ipak tu postoje i međurešenja, između punopravnog članstva i jace kooperacije, ili povlašćenog partnerstva. Isto predlažemo i za Tursku, čije članstvo u EU bi nas u potpunosti opteretilo. Mi možemo da pojačamo ekonomske odnose sa balkanskim zemljama i da ukinemo carine. Ali punopravno članstvo ne vidim u dogledno vreme. To bi naškodilo i nama i njima", zaključuje Hampel.

 

(Kurir.rs/Tanjug)

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.