Iz EU je stigao hladan tuš! Naime, prijem Srbije u Uniju uslovljen je priznanjem da je u Srebrenici 1995. godine počinjen genocid!
U amandmanu slovenačkog zastupnika Igora Šoltesa koji su usvojili poslanici Evropskog parlamenta u okviru rasprave o izveštaju o napretku Srbije navodi se da je "priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU".
Uslovljavanje
- Žalimo zbog ponovljenog poricanja genocida u Srebrenici od nekih srpskih zvaničnika, te ih podsećamo da puna saradnja s Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i Mehanizmom koji ga je nasledio uključuje puno prihvatanje i primenu njegovih presuda i odluka. Priznavanje genocida u Srebrenici je osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU - piše u amandmanu Igora Šoltesa iz parlamentarne grupe zelenih.
Nakon njegovog izlaganja, poslanici Evropskog parlamenta usvojili su rezoluciju o Srbiji sa 503 glasa za, 85 poslanika bilo je protiv, a njih 47 je bilo suzdržano. U rezoluciji se ocenjuje da je Srbija ostvarila napredak u ekonomskim reformama, ali da je od ključnog značaja da se u reformama pravosuđa, suzbijanju korupcije i slobodi medija ostvare opipljivi rezultati.
Politički analitičar Branko Radun ističe da je usvajanje amandmana kojim se Srbiji kao uslov za ulazak u EU postavlja priznavanje genocida u Srebrenici samo još jedan vid pritiska.
Nizak udarac
- To što je slovenački zastupnik predložio amandman posledica je toga što su često male države kuriri velikih igrača i oni to ne rade samoinicijativno. Nekome je zgodnije da neko mali ili neko ko je na neki način upleten u balkanske poslove pokrene takvu inicijativu - ističe Radun.
I politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da je najnoviji uslov EU Srbiji nizak udarac koji nipodaštava sve što je Srbija uradila u procesu pomirenja na Balkanu. - Pod jedan, to je pokušaj da se redefiniše politički identitet Srbije. Sa međunarodnog pravnog stanovišta diskutabilna je odluka o bezuslovnom prihvatanju nekih presuda Haškog tribunala koje se odnose na vojne funkcionere Republike Srpske za zločine koji nemaju nikakve veze sa Srbijom. To je i pritisak na Srbiju u odnosu na RS, jer ako Srbija prihvati da je genocid počinjen u Srebrenici, onda se postavlja pitanje moralnih osnova RS. To je direktno povlađivanje muslimanskom nacionaliznu u BiH i to je uvođenje teme koja treba da raspiri stasti u regionu.
Srbija osudila zločin u Srebrenici
Dejan Vuk Stanković naglašava da je Srbija izručila sve one koje je Haški tribunal potraživao zbog zločina u Srebrenici. - Srbija je donela parlamentarnu deklaraciju kojom je osudila zločin u Srebrenici, a dva srpska predsednika su išla u Potočare da se poklone žrtvama masakra. Mislim da je ovim stvorena još jedna, ne tako mala prepreka evropskom putu Srbije koji je već na vrlo klimavim nogama. Ovo je jedan zlonameran i nizak udarac koji nije neočekivan od levičarskih poslanika u evropskom parlamentu.
Činjenice: - 31. mart 2010 - Skupština Srbije usvojila Deklaraciju o Srebrenici kojom je osuđen masakr u tom gradu - 11. jula 2010 - Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić odao poštu žrtvama Srebrenice u Potočarima i obećao hapšenja odgovornih za taj zločin - 11. jula 2015 - Tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić odao poštu žrtvama u Potočarima. Tada je pogođen kamenom tokom komemoracije
Kurir.rs/Slavica Tomčić
Foto: Shutterstock
NE PROPUSTITE
