General Luis Mekenzi, prvi komandant snaga OUN u Sarajevu, zapisao je jula 2005, između ostalog, da su muslimanske snage izlazile iz Srebrenice, palile srpska sela i ubijale civile, da su ti napadi dostigli vrhunac 1994. i nastavili 1995. godine. Orić i njegove bande su operisale iz zaštićene zone pod kontrolom UN gde po dogovoru nije smelo biti naoružanih formacija. U Srebrenici su sve do pada grada u Mladićeve ruke, bile četiri do zuba naoružane brigade – 180, 181, 183 i 184. plus jedna u Žepi.Srbi su klani noževima i sekirama, zakivani za drveće, davljeni žicom,pečeni na ražnju,deca su ubijana pred očima svojih majki!
Od 1992. do 1995, dakle – pre masakra u Srebrenici, više od hiljadu srpskih civila pobijeno je na ZVERSKI način od strane Nasera Orića i njegovih koljača.Divljačka muslimanska okrutnost u regionu Srebrenice bila je slična onoj SS Handžar divizije.
Prve žrtve Orićevih jedinica bila je starica Kosana Zekić,koja je zaklana u svojoj kući,a u Blječevi je ubijen 75-godišnji starac Gojko Jovanović.Na dan 21. juna 1992. u rano jutro, zloglasna ekspedicija ulazi u selo Ratkoviće i nekoliko drugih zaselaka u okolini. Hordu predvodi Naser Orić, lično. Svi su u uniformama Armije BiH. Uz Nasera je i njegov zamenik Zulfo Tursunović. Ubijaju svakog koga uhvate. Pale kuće, pljačkaju imovinu. Prva žrtva u selu je starac Marjan Pavlović. Iza njega sledi još dvanaest seljana. Jedno za drugim padaju: Milutin Rakić, Borka Milanović, Vinka Maksimović, Radosav Đurić, Živan Prodanović, Stanimir Stanojević, Obren Bogićević, Radenko Stanojević, Zora Prodanović, Ranko Rankić, Vidoje Rankić, Dragomir Maksimović – trinaest, sve u svemu. Nekima su odsečene glave, drugi su spaljeni. Osladilo se Naseru i Zulfi, pa šest dana kasnije (27. juna 1992.) stižu u Ratkoviće, Brađevinu, Magdovce i Kaludur: šest ubijenih. Ljubiša Gajić spaljen na snopu sena; Stojanu Stevanoviću odsečen genitalni organ i stvaljen mu u usta. Sve kuće u selu i okolini spaljene – ukupno 36.
U Gruičici (21. jul), Seonima, Stanovicama, Borovcu, Zavignju i Mlečovu, dokopavaju se samo Danice Jovanović i Vide Stevović – streljaju ih sa kratkog odstojanja, rafalnom vatrom.Prilikom napada na srpsko selo Kravica na Božić 7. januara 1993. godine, ubijeno je 75 Srba, a ubistva su nastavljena i kasnije.Telo Janka Savića , sveštenika iz Kravice , nađeno je bez ruku i nogu, sa izvađenim očima. Ubijen je i postavljen na zemlju, a ispred njega su postavljeni fildžani, kao da pije kafu.Kemal Mehmedović Kemo, bojovnik zlikovca Nasera Orića , je više puta, posle masakra u Kravici pronosio odsečene srpske glave po Srebrenici.Anđelko Mlađenović je sahranjen bez glave.Orićevi krvnici nisu imali milosti ni prema djeci: hladnokrvno je ubijen šestogodišnji dečak Aleksandar Dimitrijević iz Skelana i njegov rođeni brat Radisav….
Kravica, u kojoj je pre rata živelo 2.500 stanovnika, je tokom ratnih 1992. i 1993. godine bila stalna meta napada naoružanih muslimana iz sela u okolni Srebrenice i Bratunca koji su u tom periodu ubili 152 srpska civila i vojnika, a 168 ranili. Na prostoru od 64 kvadratna kilometra mesne zajednice Kravica muslimani su tokom 1992. i početkom 1993. godine razorili sva sela i zaseoke, ukupno 30, u kojima je srušeno svih 688 stambenih i 27 društvenih objekata.
Od tih 30 sela, 26 su i danas potpuno prazna i razorena. Samo se u četiri naselja vratio zanemarljivo mali broj, uglavnom starijih, ljudi.
Prilikom masakra nad Srbima u Kravici, jedan od pripadnika jedinice Nasera Orića po imenu Rizo, koji je učestvovao u masakru nad Srbima, je napisao pesmu o tome, gde se na najpodmukliji način vređaju srpske žrtve.
Patolog Zoran Stanković koji je radio obdukcije ubijenih Srba seća se svirepo ubijene žene koja se prezivala Kovačević, nepokretne i stare više od 70 godina. Pronađena je sa mnoštvom uboda u telu i vratu.On navodi i primer žene koja se prezivala Ristić, sa velikom povredom od noža na vratu i odsečenim prstima.U knjizi jednog od osnivača SDA Ibrana Mustafića se detaljno opisuje kako je Orić mučio i zaklao sudiju Opštinskog suda u Srebrenici Slobodana Ilića.Dokumenti koje je srpska vojska zaplenila u toku rata vrve od Orićevih zlodela i nasilja, ali ne samo prema Srbima nego čak i prema muslimanima koji su se gnušali njegovih dela.U pisanim svedočanstvima muslimana iz Srebrenice navodi se niz primera Orićeve bestijalnosti prema sunarodnicima,od toga da je u zaštićenoj enklavi UN razvio švercerski biznis, do brojnih ubistava nepodobnih muslimana/sada Bošnjaka i silovanja bošnjačkih žena.
U knjizi “Srebrenica: inventar ratnih zločina” Jan Vilijam Čoning i Nobert Bat beleže (na stranama 132. i 133): “Naser Orić i dvojica njegovih brigadnih komandanata Zulfo Tursunović i Hakija Meholjić, bili su za narod u enklavi ništa drugo nego gangsteri, koji su terorisali okolna srpska sela ali i (muslimanske) izbeglice u Srebrenici. Svi su ih videli kao najobičnije ratne profitere. Ovi gangsteri su suvereno čuvali svoje carstvo. Budući da izbeglice nisu imale predstavnike u lokalnoj vlasti, međunarodne organizacije za humanitarnu pomoć predložile su (druga polovina 1993.) da i izbeglice imaju njihove predstavnike prilikom dodele hrane u enklavi. Njihov predstavnik je nađen mrtav dan pošto je izabran da kontroliše raspodelu hrane. Ubijen je po direktnom naređenju Orića”…
Dok su srebreničke izbeglice gladovale, Orić i njegove “gorile” su krvnički tukli gladne muslimane koji su pokušavali da dođu do humanitarne pomoći pristigle kamionima. Kundacima su im izbijali zube. Hamid Salihović, predratni šef policije u Srebrenici, nije imao sreće da preživi. Izrešetan je iz Orićeve zasede.
U junu (1995.) glavni politički protivnik Orića, Ibran Mustafić nastradao je u oružanoj zasedi u gradu.Metak mu je prošao kroz bradu, ali ga nije usmrtio.Atentat je, takođe, preživeo i treći Orićev oponent u Srebrenici, Muhamed Efendić. Naser Orić bio je poznat i po tome što je odvodio devojke i žene iz Srebrenice po svom izboru i neke od njih silovao… „Znam za slučaj jedne lepe djevojke po imenu Zlata, iz Kamenice kod Zvornika, koju je Naser silovao“, navela je u svom svedočenju Šaha Čohadarević koje je dala vojnim istražnim organima Armije BiH u Tuzli 1995 godne,sa potpisom generala Jusufa Jašarevića.U ovom dokumentu,prema svedočenju Huse Salihovića i Fahrudina Alića, Orić je silovao izvesnu devojku Beharu, kćerku Rifata iz Boljevice.
Monstrum Orić je snimao neke od svojih zločina, uključujući odrubljene srpske glave, i ove snimke je pokazao Džonu Pamfretu iz “Vašington posta” i Bilu Šileru iz “Toronto stara”. Šiler opisuje svoju posetu kući ovom zlikovcu: “U hladnoj, snežnoj noći, sedeo sam u njegovoj sobi i gledao video verziju onoga što bi se moglo nazvati “Najveći hitovi Nasera Orića”. Bilo je kuća u plamenu, leševa, odrubljenih glava, ljudi koji su bežali.Smeškao se sve vreme, diveći se svom delu”. Orićev zločini nad srpskim civilima spadali su u najgore zločine počinjene u bosanskom građanskom ratu. Orićevo obećanje da će Srebrenicu braniti do smrti, bilo je prazno.On je već u aprilu 1995, sa 12 svojih komandira helikopterom napustio Srebrenicu i ostavio muslimanske civile da im se Srbi osvete…
Kristofer Džejms, analitičar britanskog „Morning stara“, u tekstu „Genocid ili propaganda“, 11. jula 2005. piše: „Snage zloglasnog muslimanskog komandanta Nasera Orića izazvale su masovno krvoproliće iz svog uporišta u Srebrenici, masakrirajući najmanje 1.300 srpskih civila i ranjavajući još nekoliko hiljada…“.Ugledni Holandski Institut za ratna istraživanja ( NIOD ) 2002. godine podneo je holandskom parlamentu iscrpan izveštaj o Srebrenici gde se , između ostalog , nalazi i sledeća konstatacija : ” Muslimanski borci iz Srebrenice napali su ukupno 79 srpska mesta na područjima Srebrenice i Bratunca.Mnogi od tih napada po svojoj prirodi bili su krvavi. Na primer , žrtvama su prerezani grkljani, bili su napadani vilama ili zapaljivani. Procenjuje se da je u ovim napadima pobijeno ili usmrćeno između 1.000 i 1.200 Srba, dok je njih oko 3.000 ranjeno ” .
General Filip Morijon, vojni komandant UN u BiH 1992. i 1993, izneo je svoje ubeđenje da je napad na Srebrenicu bio “direktna reakcija” na masakre Srba od strana Nasera Orića i njegovih snaga…Monstrum Naser Orić nije mogao biti osuđen od Haškog tribunala, jer bi javnom mnjenju u svetu bilo jasno da je zločin nad muslimanima,a sada Bošnjacima, u julu 1995. godine predstavljao osvetu zbog prethodnih zlodela Orićevih snaga nad srpskim civilima.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
