Odnosi između Srbije i Kasahstana uvek su karakterizovali visoki nivo poverenja i međusobnog razumevanja. Poslednjih godina urađen je veliki posao povodom razvoja bilateralnih odnosa. Formiran je konstruktivni dijalog, dogovorno-pravna i institucionalna baza.
Ovim rečima Kairat Abdrakhmanov, ministar spoljnih poslova Republike Kazahstan, u intervjuu opisuje odnose između dve države
Poštovani gospodine ministre, da li biste mogli da precizirate razloge za to? Ovo se u mnogome objašnjava poverljivim i toplim odnosima koji su se formirali između lidera naših država. Sećamo se kako su našeg Predsednika dočekivali u Beogradu 2016. godine. Takve počasti smo ukazali i Predsedniku Aleksandru Vučiću 2017. i 2018. godine. Danas zajedno sa srpskim partnerima aktivno radimo na proširivanju trgovinsko-ekonomske saradnje.
Kakvi su uslovi za to?
Za to su stvoreni svi neophodni uslovi: funkcioniše Međuvladina komisija za ekonomsku saradnju, na snazi je režim slobodne trgovine, odsustvuje dvojno oporezivanje, ustanovljen je bezvizni režim za građane dve zemlje. Raste obim uzajamne trgovine, pa ako je 2016. godine on bio 26,4 miliona, onda je 2017. godine dostigao 42 miliona dolara. U to isto vreme potencijal uzajamne trgovine ni najmanje nije iskorišćen. Naše zemlje vode pregovore za stvaranje zone slobodne trgovine između EAES i Srbije. Potpisivanje dogovora koje sledi, otvoriće nove mogućnosti za jačanje poslovnih veza između članova saveza i Srbije. Srpski proizvođači će dobiti pristup na tržište sa 182 miliona potrošača i sa bogatim geografskim obuhvatom (prvi krug pregovora održao se u decembru 2017. g. u Beogradu, drugi krug u oktobru 2018 g. u Moskvi).
Kakva je građevinska oblast?
Mi smo zadovoljni saradnjom u oblasti graditeljstva. U Kazahstanu ima više od 15 godina kako radi holding „Energoprojekt“. Za vreme rada kompanija je učestvovala u realizaciji niza krupnih infrastrukturnih projekata (ukupno 30 objekata u RK, kao što su: stanica metroa „Amali“ i „Abaj“ u Almati, zgrada Forte Bank, unutrašnji poslovi u odeljenjima u Ritz Carlton u Astani, naftna baza Helios u Pavlodaru, TRC u Atirau, Aktau i Uralske i dr.). Perspektivni projekat u oblasti graditeljstva jeste saradnja sa kompanijom „Dana Holdings“ koja realizuje projekat izgradnje niza stambenih objekata (stavljena je kapsula za vreme posete A. Vučića Astani u oktobru 2018. godine). Danas države aktivno rade nad realizacijom dogovora koji su postignuti za vreme zvanične posete Predsednika A. Vučića Astani u oktobru 2018. Odužujući dug neprocenjivom doprinosu poznatog srpskog naučnika, pronalazača svetske veličine, Nikole Tesle, u njegovu čast otvorili su ulicu u Astani (2016. g. ).
Kako vidite to što je Kazahstan glasao za stupanje Kosova u INTERPOL.
Mi smatramo da je ovo neprijatni nesporazum koji treba da objasnimo. Svi podaci o stavu Kazahstana po pitanju Kosova govore o tome da smo mi bili i nastavljamo da budemo na svojoj principijelnoj poziciji. Kazahstan podržava teritorijalnu celovitost Srbije. Stav Kazahstana oko situacije u okolini Kosova zasniva se na fundamentalnim principima UN o čuvanju suvereniteta i teritorijalne celovitosti država u njihovim međunarodno-priznatim granicama, potrazi za isključivo mirnim putevima razrešenja spornih pitanja na osnovu ispunjenja stavova koji su dati u dokumentima za regulisanje krize, pre svega, Saveta Bezbednosti UN br. 1244 o mirnom planu za Kosovo. Kazahstan ne podržava narušavanje teritorijalne celovitosti država i proglašenje nezavisnosti u jednostranom poretku, što može biti ocenjeno kao precedent od strane svih nepriznatih teritorijalnih formacija. Postavši član SB UN, Kazahstan se uključio u razmatranje datog pitanja u okvirima ovog organa, pridržavajući se izložene pozicije.
Za razliku od niza drugih članova SB UN, Kazahstan se zalaže za prioritet datog pitanja u dnevnom redu ovog organa. Na primer, na sednici koja se održala 14. maja 2018. g. niz država-članica SB UN izrazili su želju da skrate broj osvrta na Kosovo, kao i da predaju kompetenciju na regionalni nivo – u OEBS i EU. Kazahstan ne deli slične predloge, usredsredivši se na tekuća pitanja realizacije dogovora u okvirima sporazuma o miru iz 2013. godine, jačanja mera poverenja u oblasti vojno-političkog, socijalno-ekonomskog i humanitarnog pravca. Drugi primer može biti jedna od nedavnih sednica SB UN, koja se održala 14. novembra 2018. godine. Republika Kazahstan je prizvala države da razreše situaciju na Kosovu putem pregovora, jačanja poverenja, međusobnog uvažavanja i jačanja težnje ka dostizanju kompromisa. U celosti, Astana s pažnjom prati razvoj situacije i zastupa se za dostizanje rešenja koje odgovara svim stranama na osnovi međunarodnog prava.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
